Male novine

Јб Јадиа, па зар местодајој се аомаже и олакшав а, а оно и оно мало живота смрвити, и некнм Формалнсстима, које су заметне и штетне , кочити је толико, да не може ни да се креће. Како то, да код нас еве што је наоначке — лакше иде у глаау, како за цео свет важи, а само за нас не важи оно правило „Слобода рада изнутра а заштита с поља и , како да ми као и да незнамола је наша нрва комшинида установила застунншптра трговачких комора осим Солуна, још и ио другим местима, а већ скоро биће и овде у Веограду, и зашто је све то ? Зато што се наиред«н свет брине за олакшице своје иривреде и трговиие, а ми нс само што јој не олакшавамо већ је тучемо у главу и ..нде, где се она еама ио себи разви ја. Ко год има поела еа нашом београдском царином знаће, да кр,з дезетора врата има да уђе и изађе, док само једну обичну екепедицију сврши, а табани што страдају и колико се ту времена изгуби, то ће он знати бол.е но они, што ееде на столицама и измишљају нове Форме. Чл, 7. нравила о лужностима чиновника ђумрука београдског строго наређује, „да се трговци ие киње из-

весниљ Форпалностипа и својевољнии постуицииа", према чему се падамо да надлежни и неће пиком дозволати да ради ка своју руку и трговцима тешкоће чини код овако јасних законских проосса и наређ ња, и да ће господин министар Финансије нрема већ поднесзним молбама од стране београдских трговаца ову ствар узети у оцену и задовољења им дати. Једак београдски трговац.

БЕОГРАДСКИЖ ЧИТАТЕЉИМА „МАЛИХ ИОВИНА" Од 1 Јула укинули смо претплату за Београд. Наш лист добијаће се од еада само куповањем на број. Да би лист био што достуннији штов. чит. нублици и да би га наши дојакошњи штов. претнлатници могли и у будуће уредао набављати посгарали смо се у два правца : 1. Предаћемо нашим продавцима сва имена саију наших досадашњих I београд. претплатника, П а ће продавац ионудити свакога претплатника , и ко жели куновати број и даље,

продавац ће му увек донети број на ноге. 2. У свима главнијим улицаиа, а и ипаче свуда, где год је било згодно, удесили смо продавнице, где ће штов. читатељи увек моћи да купе број. Нродавнице „Малих Новина" биће обележене великим таблама, а доцније штампаћемо њина имена. Тако ће наш лист бити стављен штов. публици на потпуно расположење њено ; она ће од сад добијати наше новине и брже и раније но што је до сад добијала, а ми смо се састарапи да лист излази рано, тако да га у 8 часова изјутра већ има у свима продавницама. Уздамо се да ће наш лисг и у будуће чуваоти код штов читатеља евојих оно иоверење и онај лени глас, који је до сада уживао на све стране. Уредништво „ Малих Новина и Читатељима из уиутрашљости Наше штоване читатеље из унутрашњости молимо да се од 1. Јула претплаћују код својих пошга, јер удедништво вепосред: о неће примати претилату ни од кога из унутрашњости. Све поште наше дужне су примати нретнлату, а ако би коЈа пошта правила еметње претплатнницима, молимо

да нам се то одмах јави, да сметње отклонимо. Уредништво,

ШШШПИМШЈП 11! 1111II

КАЛЕНДДР Среда Дравосдавни: 5. Атанасије атон. Мда Ана Католички: 17. Алексије Сунце излази 5 јула у 4 с. 4 м. Сунце валази у 7. с. 38. м. Мене месеца: Пун месец 2. Дан је с почетка 15 1 /, сати, а нок 8'/ 2 с. пошто нарасте још за — м., иде носле на машак и окр Ља на — — с. и 55 м., а ноћ за — сата. СТАЊЕ БОДЕ За посдедња 24 сата од 3 4 о. мес. опала је вода са 5 сантим. кодика је вода 1. јула 2-78 2. јула 2'73

пролаз испод ћупријв 11-22 11-27

СКУПО, СКУПО, СКУПО. (СУВРЕМЕНА ЦРТИцА) Где станемо, где седнемо , куд год се окренемо, на нас сипа само: Скупо! скупо!.. скупо! . . Ко нас сретне, ко нас стигне, ко нас само сагледа, из близа или из далека, нресрета нас речима: Скупо ! . . скупо!. . скупо! . . И ова немвла реч тако се жестоко просипа на нас са •евију страна, и тако немилосрдно зуји, да још мало па ћемо њоме скоро бити нретрпани. И што се још ником није десило, као да ће се десити нама, да награјишемо с тога што је наш лист врло омиљен у публици, па свак хоће да га чита, али свак не да 10 пара на дан. А најпосле право би и било да нас мало продрмусају за ову новипу. Помислите, болан, није то ни шала на један пут утројити цену! И људи седе и једнако рачунају, и једнако хесапе, и једнако броје на прсте: 10 пара данас, 10 пара сутра, то је за два дана грош! А за двајест дана десет гроша! А за тријест дана петнајест гроша! А на годину!'? — е то је страховито: тридесет и шест динара!! Та то је читава пропаст. Но! ко би још тај трошак издржао. И тако неки хоће да „штеде" к неће да купују „Мале Новине". Слушајући ова рачунања, сетили смо се |®дне приче, Нашда се два етара друга, стоје пред једном двокатницом у главној улици. То су школски другови; заједно отпочели каријеру, заједно напредовали, сад су обоица начелници у пензкји. Један пуши, други га пита : — Колико ти, бога ти, попушаш на дан ? — Па ! како кад. Ја много пушим. Динар најмање, а по некад и два. Његов се друг пљесну рукама. — Ужас •болан! Ево ти рачуна, Ти пушиш најмање тријест година... — Не, најмање четрдесет и пет, поирави га његов друг пушач. — Е, добро, четрдесет година. Рецимо само по динар на дан. За десет дана то чини десет динара. А тих десет динара, дати у какву штедионицу под интерес, донели би годишње још најмање један динар — то чини једанајест. А другух десет динара, за других дсеет дана опет тако — кад би за 45 год сваких 10 дана давао у штедионицу по 10 динара, то би сад имао толико и толико. И наш рачунција докаже пј-

шачу како би он лепо имао у главној улици онаку исту двокатницу као што је она пред којом стоје, само да није пушио. На те речи нушач се насмеја. — Тако! — рече он евом другу рачунџији — дакле баш велиш да бих данас имао оволику кућу?! — Па наравно да би имао. И то баш оваку и оволику; ето сам ти рачун показује, одговори рачунџија. — Е, јее, рачун је тачан, тако је; по динар на дан, за 45 година с интересом на интерес - таман за велику лепу двокатницу. Е, али шта ћеш, ја сам био расникућа, пушио сам и сад с тога немам куће — рече пушач, па иошто један тренутак остави свога друга да ликуЈ"е, он га на један пут пљесну по рамену и викну. „Е, драги мој нријатељу, кад си тк био тако мудар и штедљив па ниси расипао на дуван као ја, а имали смо једнаку каријеру, онда хајд да уђемо да видим твој дом — и рекав то, он повуче свога друга да уђе у двокатницу пред којом су стајали. — Куда ћеш ? упита га зачуђени рачунџија? — Па у твоју кућу — ово је јамачно твоја двокатница, ја те видох где изађе из ње рече пушач. Ама јес, ја ту седим — узе муцати рачунџија, али седим под кирију, кућа није моја! — Е! Зар није твоја ! — узе се чудити пушач, а ја сам бога ми мислио да је то твоја кућа. Па где је онда твоја кућа кад ово није? — упита пушач. — Која моја кућа ? — рече зачуђено рачунџија. — Па она, брате, што си је уштедио непушећи. Наш се 1 ачугџија зацрвени и само промуца : ја немам куће. Весели пушач видећи да му се друг збунио и постидео, грохотом се насмеје, пљесну га но рамену и викну му весео: — Еј, мој пријане, видиш ли да се на тај начин не штеди и не тече. И зар ћемо ми Срба стећи капитале штедећи грош по грош. Ето , нагаа је плата била једнака, једнако смо напредовали, ја нушим 45 година, ти никад ниси узео цигару у уста па данас нити имам куће ја, нити јеимаш ти. Човектроши колико има и може. Што не потроши на дуван, потрошиће на другу коју залудницу или потребицу. С тога немој бити циција ни откидати

од своје душе и свога задовољства, но по могућству уживај, а где је рада и добре среће ту може бити и тековиие Колико их је пушећи стекло милијуне , а колико ли је их откидајући од уста и од других ситних задовољства остало опет целога века џебрак. * Јес, ове емо се приче сетили, слушајући како се наши драги саграђани жале да су им новинс скупе. — Не могу, брате, три динара месечно, то ми је скупо. 0 драги пријане, дакле хоћеш да штедшнтхоћеш, дакле, остављајући сваки дан оно десетпарче (данарско) да заштедиш капитал ? Влаго теби ! Ево љубазни мој, ја ти проричем да ти нећеш ништа уштедити, ја ти нр >ричем да то десетпарче, што не оде на „Мале Новине" отићи ће ти на што друго и мање корисно, и мање поучно, но што су новине. У то сам тако сигуран, да бих се слободно смео подјемчити, да ти на крају годане дуплирам све оно, што ти тако заштедиш. И какав си ми ти рачунџија, драги мој брате Србине, кад се тиче жалосне књиге и штампе српске! Ту олмах хваташ колико то износи месечно а колико годишње, кад се даје но једно десетпарче на дан. А кад се свако вече баци само на бакшише музикантима по 3 до 4 гроша, а шта да рекнемо о пиву. о дувану, о редовним каванским трошковима и о свему другоме, где све ми данас бацамо не десетпарчиће за дан, но по више динара, па ту нико не рачуна колико то износи месечно а колико ли годишње. Само кад за српске новине ваља дати 10 пара, то је много. Немојте тако, драги читатељи, но лепо купујте и читајте новине, као и до сад, ал верујте нам да то десетпарче нити ће одмоћи онима, који га буду издавали, нити помоћи онима који га буду бајаги штедили. * На крају рећи ћемо једну озбиљну. Нека гг. читатељи сматрају да је уредништво „М. Н." ову измену с укидањем претплате учинило из спекулације. Дајемо публици часну реч, да нас је на ово мењање нагнала само љута и голема нужда, и да ни помисли нисмо имали на неку спекулацију и добит, јер овим ако коју стогину динара не изгубимо, добити за цело нећемо. А каква је то нужда, која нас је на ова нагнала, објаснићемо у идућем броју.