Male novine

Позориште и његова Управа Пише Љубинко I. (НАСТАВАК) И свој је успех круниеао тиме: што се једнога дана пре 3—4 године читало у „Српским Новинама": да је Управа Краљ. Српског Народ. Позоригата расписала награду 1.000 динара у злкту, за једпу дрчму из Српске историје, и 600 динара за једну комедију из народнога живота. То беше нова епоха за младе српске књижевнике. ПрегЈго се на рад. И једне Свето-Сакске вечери члтана су нова Иозориштна дела. „ Не.мања" г. М. Цветића однео је ирву награду. Шта се са овим постигло ? Шта је д\ Милорад П. Шапчанин тиме учинио? Из реФерата одбора позориштног видело се: да су за награду стигла ова дела: „ Прибиплав и Вожана " од Др Илића; „Д вој.чка клетви " ОД Лзубинка; „Пев >чко друштно " од М Илића; и „ Хуманчт <с" од, г Б. Миловановића Већ то само, па је доста 7 да се очито види: како су млађи књижевнипи прегли па рад: како је Позориште било обогаћено са неколико изворних дела. Хвала и признање нринаде ирегаопу г. Шапчанину. Тиме је он умсо, да покрене успавани дух и вољу у млађих књижевника, те да озбиљно приону на рад; да користе и себи и Позоришту. То је један светао моменат у историји нашег Позоришта. Тиме се двоје иостигло Позориште је добидо ваљана, оригинална дела, а писци, сем незнатне користи, још и вољу, да и даље истрају на томе мучном пољу обрађујући народну драму и комедију. Од тога тренутка датира се нов ирезбражај у пародном нагаем Позо~ ришту. Дитература позориштна била је увећапа са оригиналним делима из нашег народног живота. Тиме се дало јаспог примера: да имамо даровитих људи, који ће временом заузимати одлично место у историји наше драмске књижевностп. За овим опробаше своју снагу и други писци. Нушићева „ 11р /гекција" са успехом је прошла кроз критични пургаторијум. И то је једна тековина више за наше Позориште. Летимично ћемо прећи преко појединих ориђиналних дела, која су

за неколико само година обогатила наш позориштни репертоар. Тако, имали смо прилике да гледамо ове комаде : „ Практикант Мчка" „П<1Л г гнчанске новине", и „Еолера" од Брзака; „ Добре воље и и „Проводчулја" од М. Савића; „ Несуђнни" од М. Јовановића; „ 4 милиона руЧалј " од С. Јевтића; „ Лчзара " од М. Цветића; „Није алтго све што сија и од пок. К. Костића; „Лажна исарава" од Св. Ђурђевића; „ Г /јкца као сељанка" „ Чушехубцц" (један чин) и „ Вогумили" од М. II. Шапчинина. Сем тога, има још ових непретстављених ориђинала : „Цар Душан и од М. П. Шапчанина и М. Цветића; „Нагие доба " од М. Илића; „Н гродни аосланнк " од Бр. Нушића; „Наход Момир " од Н. Ђорића; „ После милијон година" „Прибислав и Вожана" и „ Огмчцг" од Др. Илића; „Суђаје" и „Шта власт може кад хЖе " од Љубинка. Ово је све писато и нанисато за потоњих 5—6 година. Из овога се да извести : да има доста људи, који могу и хоће да се баце на поље драмске књижевности. Резултат за тих 5—6 година тчкав је, да се може с нравом констатовати велики напредак на пољу позориштне литературе. И сва та дела имају свој постанак за време унраве М. П. Шапчанина. Толике тековине, толики сјајан наиредак за пе пуних 5 — 6 го-

дина!

Ја се упутим Јуче у подне у министарство ди, по примеру осталих дописника, добијем улазницу за српску скупштиау. Но, нре него ћу и доспети до капије тога здања, изађе пред а-ме један српски господин, који ме умоли: да ни корака даље не крочим, јер му је, вели, баш тада ше® нресбироа иоказао налог за моје ухаишење. Ја сам^разуме се, одмах зажелио да видим надлежног министра, али овај пријатељ навали на ме с молбом : да се даље не шалим. „Ви не познајете — рећи ће ми он — овај свет. Сад су они срдити на вас у министарству па вам се може деспти да будете и увређени".... Не могав даље, ја узмем је.ша кола, одјурим у наше носланство и исиричам све г. Синџану. Он ми никако не могаше веровати — јер није ли колико јуче добио од иадлежних са свим противна уверавања ? — али најзад би тако добар да се опет потруди до миниетарства. И доиста, у министарству господину иосланику саопште : да је налог нотнисан да се ја одмах ухапсим ? а да је узрок томе онај мој телеграм у „Стандарду" од 1 -ог ов. по коме се млади Краљ у двору силом држи (да не види своју мајку). Тада г. Синџан — нешто и по мојој нарочитој жељи, претходно одласку му израженој, замоли ■ да се ни каквој употреби силе не нрибегава, а он стоји добар за ме да ћу — ако се наредба полиције опозове — још исТог дана Београд оставити. Иосле неког већања у митистарском савету — који је баш |тада био држан — буде одговорено г. Синџану да се његов захтев прима. | Ја, према томе, оставим српско земљиште у три часа праћен до Земуна од једног лепог броја пријатеља који и ако беху Срби, јако осуђиваху постунак своје владе. Мало доцниј-

мају да гоне са земљишта Србије оне које су позвани и послани, да обавештавају, како најбоље умеју, јавно мишљење Јевроне о стању, раду и борби њихове отаџбине"... Али ево и садржине писма које сам управио српском министру председ нику г. С. Грујићу (штампано у „Стандарду"). и нашем листу. Биман. ТЕЛЕГРАМ „ Малим Новинама и

12. ОКТОБРА Веч. 11. окт. По вести

,Ио-

(Наставиће се) ИЗГНЛНИ Д01ИСНИК о Свом изгнанству из Србије. (депеша лондонском „Стандарду") — јистог дана. полициЈа је саоиштила Земун 1/13 Октобра 1889 ' сличан налог моме другу, дониснику На недељу дана пре догађаја зу- г >Л" л " Њуса " и онје стигао амо дацало се но Београду да ће нарочити нас У $ есет часова. дописници енглеских листова бити из | У одговору на одговор који је доземл.е иротерани. Покренут овпм гла- био наш нослаиик у срнском минисом британски посланик г. Синџан старству имам да кажем : даје горња оде вачелнику с.рнског министарства дешеша моја била давно већ деманспољних послова, да се увери: Ко- тована па и заборављеиа. Ја нисам лико истине има у овој ствари? Од- злоупотребљавзо српско гостоприм-

говор Је гласио да: „нити Је когод на ту мисао дошао, нити има изгледа да ће икада доћи" — и ако

ство, него сам се само, за време дописничка ми бављеп.а у Србији, ослањао на српски Устав и нарочито

Ја имам сада позитивна и иепосредна поуздао у ону тачку његову која обавештења, да Ј 'е такав налог из- ј слободу штампе изриком ујемчава. дан био први пут полицији на десет I Још и то могу да додам: да не видана раније. Како му драго с тим, I дим интереса који српске власти и-

лит. Корес." Министар аустро угарски у Атиии Баруи Козјек, назначен да иреставља цара Фра њу Јосииа при свадбеним свечапостима, које ће се држати тамо ових дана — предаће грчком краљу једно аутограФно писмо цара аустриског КобургИ окт. Кнез Фердиианд стигао овде у иодне — ноћу кренуће за СоФију. Штутшрт 11. — Човек који је учинио нокугаај убиства иа краља Вилхелма радник је кожа, име му је Мартин Милер из Ви • нендена. Веч ,/2.„Фреденблат" говорећи о састанку берлинслом, извађа последицу, да је цар руски могао видети ираву цељ мирољубивог савеза и ослободитн се од неповерења и занетости одногааја проузрокованих вешто измеђудвају владара и њихових држава — може се надати да ће се променути и ми ли у поли тичним круговима руским. ПОСЛЕДЊА ВЕСТ Венчао се. Пронео се глас, да се ономад бив. краљ Милан венчао у Паризу с гроФицом од Хајделберга. Ми овај оглас бележимо по новинарској дужности, не јамчећи за истинитост његову, и чекаћемо да видимо, хоће ли се потврдити, о чему ћемо известити наше читател>е. -<0 •»

ПРИПОВЕТКА

од В. И. Немировића — Данченка (о руског)

I. Исторчја накаае, — Шта тражиит оћеш ли билзту да куииш? заустави ме неки госнодин са белом вратном марамом и шеширом у рукама. Ја отстуних од њега. Ово ненавикнуто „ти" боло ме је у уши. Тек доцније сам се сетила, Да је то тако усвојено. — Да! — Дозволи да те услужим. Ја имам билету. Ја ћу те пратити. Погледах на њега. За први иут и то није рђаво. Мој каваљер изгледаше да иије ружан, да је стасит и млад.

Он ми пружи руку. Дођох са њим, и осећах нов свет осећаја. Још нико нијетако притискивао моју руку својим лактом, и могу вас уверити да то ни најмање није непријатно. Мене обухвати нека тонлота: глава ми сс од тога врђаше. Ја са свим несвесно притискивах своје груди к његовој *'руци, ирилепила се уз њега, па чак и дрктах, и не слушајући те глупости, што ми их је он говорио. И најстрожији моралисти не ће ме за ово баш тако много окривити. Па то је први иут... Та ја дотле бех свега тога лишена! Бегае ми двадесет и две године ијадотле само сањах о томе, Снови се оствчрали. Па зар сам требала уздржавати се ? По некад ме је само вређало сазнање да је то само нод маском; подигни је, и он ће нобећи од тебе. А ко ће ме подморати да подигнем маску? Наравно, да ја сама нећу! Сећам се само да сам се страшно бојала: л ако тек од једном маска сама падне! Чак сам је нридржавала. У салама бетпе жарко, музика свирагае нешто, стотинама л.уди гуркагае се. Са мном разговараху. С почетка ја се устезах, за тим се окуражих и глава још јаче поче да се окреће. Свог каваљера давно сам напустила, изишло је, да је глуп п одма је повео реч о вечери

код Бореља. Не мишљах да тако далеко идемКрв брзо и ватрено јураше по жилама и осећах да ми под маском гори лице. Пировање бивашс све живље. Моје недостатке овди нико не приме ћиваше. Виђаху се само добре стране. Како је то нрекрасна забава ласкарад !, Она је створе на за наказе и варалице! — Каква грациозна Фигура! чујаше се напред и некакав лакирован чивутин с дебелим, као за пса; златним ланцем, чињаше уснама знаке, као да ншље пољупце. — Маске, како имага лепу руку! рече нек( с лева. — То је грех носити тако дугачку хаљииу! умегаа се трећи, — За што? — То је варварство, крити такве пожицс, као што су твоје! Душа ми се стегла. Чињаше ми се хао д| лсти ■ иегде дал.ко, далско, са обрнутом долг главом. Сеи о чему сам сањала испунило се Одкуда ми је та кураж? Наскоро за мном иђаше гомила. Језик ми се веома развезао. Сам; се кликоћах — смејаху се и они. — То је најоштроумнија маска! говораху онк јздан другом. Чуј је. (Нао^авиће се)