Male novine

како треба разумети ттриеуство држ. вдасти на збору и одбору. — Катиб вели. да је придиком ирвог читања изостала друга тач, овог члана, а то је веома важна ствар, јер тиме се дало право окр. одбору да присуствује на збору и одбору, а сад се укида. Он је за то да окр. одбор има то ираво. Да се врати у одбор ради редиговања по предлогу Катикевом. Чл. 82. Пера Максимовић предлаже, да молбе због осуда кметока, извиђа држ. савет, а не суд првостеиеии. Известилад не пристаје на иредлог Максимовића. Да се врати у одбор члав 83. Чл. 84. Кундовић, тражи да се не може збацити кмет, а. он је за оне друге две казни — Министар ТаушановиИ одговара Кундовићу, на, његова иребацивања странци радикалној да је било у 1881 г. слободоумннја, него данас кад овај члан предлаже. — МаксимовиЛ вели, да је овај члан врло важан, он је за то, да кмет збачен од држ. савета не може одмах при првом бирању битн изабран, а носле може, само не онај рок од две године. — ГенчиЛ усваја гледиште Куадовића, аротиван предлогу по пројекту. — Рибарац , нротиван збациваљу кметова. — С ре&кови& противан казнама држ. власти у опште, а нарочито абацивање кметова. — МостиИ не усваја предлог Максимовића. Да се врати у одбор Чл. 85, 86, примљени. Чл. 87. враћен у одбор. Чл- 88. враћен у одбор. Закључена седница у 9 чаеова ио подне. -О

ИЗ Б&ЛА СВЕТА Турско-ксточн« музеј „Хакакат" јавља, да је немачка царица намерна да подигне у својој палати један музеј од производа турске индустрије, који су јој покл!>њени од стране Њ. В. Султаиа, као и од оних које је она покуиовала у Цариграду. Дарнца је поручпла посланству Немачком, да јој куни и пошље из-

кес : 'р предме е које је впдела у великом базару. Судбина Ј8Дног венчаног прствна. Из Глине пишу: У породици моје супруге наслеђивао се много година један венчанп прстен, који је као велака вредпост и аманет у нородици важио. Овај прстен носила је најкашње моја сваст. која га је као поклон моје супруге из оставштпие њезине тетке добила. Може се мпслити препаст моје свасти. која је прошле годиве прстен изгубила. 6'ве тражење је било узалудно, прстена није бил >, Али се ипак морао лаћи и то након вишс од годиие дана. 2 о. м. кооали су у нашој багпти зе-! лење. При чишћењу истога унадае ; у очи мојој свасти једна мрква збсг | чудновата облика, она је узме у руку: и гле, дубОко урастао у жилу стајао јс кзгубљени, тражени п тешко прегорени прстен, чист леи и сја ан! Срећа се опет у кућу повратила, ми се бар надамо и мислимо, да се нећо више загубити. — Прогутао уметне зубе и умро. 31-годишњи клисар Јопан Стовдл који је служио код доминиканскога» редву Бечу, нрогутао је нре неколико дана у сну четири уметена зуба.Оштри шиљци од емаила заболи су се у желудац и тако проузроков ачи унутрашњи крвоток. Болесник, који није великих болова осећао, ступио је као амбулант на лечеље код проФесора Билрота. Пре него што је овај могао што за помоћ предузети, Стоидл је умр

кове око сиоменпце одређепо је 1.250.000 дин. — Суревњив >ст. У Мадриду се десио овај догађај: 12-г дишњи дечко нашао је на улици је -1 ну банкн >ту од 100 пезета. Он нроменн банку и размени је с другш 11 г'Дишп.им дечком.%За тим куии пиштол., барут и олово и отиочне борбу са снојим другом због 12-годишн>е девојчице, коју је називао својим благом, сумњичећп је, да више воли његова друга Борба је билч још у с гадијуму дипломатских нреговора. У то нреме баш случајио је прошл < омиљена девојчицн у нратњи СЈпжавке. 12-годишњи дечко у наступу суревњиво сти наиишани на њу и на месту је уби)е: Оба дечка су одмах ухапшени. М(ли злочинац, и норед тврђења свога противника и слулсавке, тврди да се пиштољ случајно окинуо. — Укр чдена лепотица. У Млецима полиција је ту ско;)о у хотелу „Италија" ухапсила једнога Руса, којп је ту одсео с једном врло лепом сапутницом. Ухапшеиога оптужују, да је леиотицу украо у мужа јој а с њом и педе ет хиљада марака. Изгорела варош 14 о. м. изгорела је варош Лин, у амерпканској држави Ммсачуаету. Изгорело је дванајест великих груна кућа с Фабрикама ципела, гнавна жељезничка станица, вшне банаки, цркава, школа, штампарија и клубова. Било је жр ава и у људима. ПХтета износи на 10 милиона. да бежим од ваше живе успомене, јер су ме чврсто шчепале канџе бола. Кад би отпутОвала некуд е вама, за ј ме не би било више прогонства јер ' је моја домовина в аша душа, ваша бујна источњачка Фантасија и неки чар, који не могу протумачити али који је обухватио све моје бићс. Радо бих дала и свој жив ,т, кад бих вас могла видети да нројашите поред мога п р о з о р а. Ах, ја вас љубим толиким нежним пријатељством, да ми се чини да је неприродно. Милп п])ијате.љу, вн ћете ми помоћи да живим, а нарочито даумрем. Није само прост чар што ме веже за вас, већ нада, да се склоним под вашу моћну заштиту, ако вибудете све о о, што можете бити, све што блиста у вашем погледу.... Ја вас љубим. и — Нревет германске цармцо. Цдрпградски грчки лпст Нелогос доноеи ове поједин! стп о кревету, па коме је спавала гермааска царица у Илдвз Киоску : „Сул"ан јс телеграФским путем наручпо тај кревет у Брусп. Он је начињен из масавног сребра и окован дебелим златним нлочама. Зовесе ва кревету су голубије боје и свплене богато украше не драгпм камењем. Над балдахпном је германски царски грб. Сав осталн приб'1гр за спавање такође се одлпковао огромним раскошлукоМ". — ^ухамед на Францусној позор-

,'о.

— Лвпа старест. У Влоцл»вку_у Пољској умројету скоро сељак Бартом Павликовски у 115-ој годани. Он је ратовао за време Кошћушке и у свима Наиолеоновим ратовима. До краја свог живота био је здрав и чио. — Спошннк Хусу, Младр-чеси почели су ^ купл I ати_-црЈ1логе, да се у Прагу подигне великн СЈгоменик Јану Хусу. — Амермканска сзетсна мзлпжба. СједихБење америчке држане нриредиће 1892, у лрославу чстириетогодишњице откриЈха Америке, велику <'ветску изложбу. Том приликом издаће се ецоменица, у којој ће ее штампати радови пигаца свију наролана свету, на њиховом народном језику и у енгЛеском преводу. Сви сарадници ове сноменице биће позвани на отварање изложбе,. и за време путовања и бављења у Амернци, биће гоети сједињених држчва. За трош-

„ , ! НИШ1. .V права „Француске комедије" Осуђен- Зоог кознате летошње ек-| * ^ - - е Вора-.овог „Муеплозије у Антверпен судЈе осудио Ј Чвм је глас о томе прогазиу Копр .иДен;). на 4. м ип глимилг I •'

газду Корвилена па 4 и ио годину ! унравника Делонеја на 1 и погодина! I затвора, на Ј 2.000 динара оштете и ! плаћањс парничних трошкова.

Је глас о томе иро дро у штампу, тур ки носланпи обратио се Француском манистру опољних послова с молбом, да се тај комад скине с репертоара, мотивпшући тај свпј захтев тиме, што нресгављање Мухамеда на 10 зорнпци може да нзазове незадовољство турске вла~~ I ле. Одмах ва тим дипломатски аген, У т ГбСПСђв Стаела^рги другах источних земаља изјавилн вице. ..у скоро продано ]е на лици-; С у се у истом смислу, указујући измвћу. таоиЈи ј хотелу лруо у 1 1аризу више ј осталога и на то, да Француска има \ аутограФа чувених Француских му- ј свом поданству или под нротедторажева и жена. 1змеђу осталих ауто- 1 Т ом великп број мухамеданаца, чија граФа било јс и ппсмо Карла X. ко- 1 ће религиозна уб -ћења битг. јако Vјим моли неапољеку приндезу Марију | вре|ена. Јопгпа1 с1е 8 ОеШн добио у Каролину за свога сина, војводу' Бериског, за тим иисамуе Жорж Саи-

дове у коме та славна сиисатељка

иоводом тога од свога Крајиру писмо, у к ме кест о предстојећем

дописника у јавља, да јенрестављању ј романа вели, да иикад у свом веку! Борњеове драме из -звала веома јак ' нше могла заштедити ни 90 папа. 1 утнсак код свију мусломана мисир-

није могла заштедити ди 90 нара. ! Нарочиту иаЖ*У изазвало је ово пи| смо чувене м а дам де Стаел, које је | писала госнод" н У ил Балка: „Ја вас I свуда тражим, а налазим вас тек. у

с к и х , п д а с е проти вн и ц и ф р а н ц у с к о г а утицаја у тој земљи спремају да взвуку корист за себе. Услед тога дописа

ИСПРЕКИДДНИ ЛКОРДИ П риповетеа од О лге О беркантовс

Кровови беху покривени снегом, који нростираше прилично светлости и по соби, и ако дап већ нзмицаше. Писац, Валтер Менинг, мету ма страну рукопис, који беше преглсдао; Клара Менингова његова млада жена, која не далеко од вега поред прозора сеђаше, узе руксшвс у крило а само Крика Шперикова, млада, још нова свирачица која сеђаше за клавиром, продужи превлачења руку преко жица у тихпм, сањалачким акордима. — Како то сметено свираш вечерас Крика, „прозбори домаћица уЈ 'еданпут зловољно. — „Ја опажам, даје теби нужно да се одаш темељнпјем изучавању музике,|ако мислиш дашто постигпеш". „Ја баш то и ве онажам", упаде у реч Валтер Менинг. Ја мпсјшм , вапротив, да

човек мора бвти врло музикалвн-, кад је у стању онакве Фантазије изводпти као г-ђ,ица Штернекова". „А, тако! — То нисам знала. Ове испрекидане акорде, ово свпрање без ночетка и без свршетка, ти дакле. назнваш Фантазијом?". Валтер окрете главу и гледаше у сутон напнље. Он изгледаше да није всљан упуштати се у узалу^ан снор са својом жеж^м, с којом, за две године од к&ко се вевчао, не беше још никако једнога мпшљења. „Има млогО што-шта у животу што пема ни почетка ни свршетка", проговори најзад полако, више у себи, него да је коме казивао. Иснрекидани акорди, који изненада у нама зајече, ми вс заамо од куда; светли зраци, којп у нашу душу упадну, кОји сену и угасе се, и који нам у буктању и у тињању своје летимичпе светдоста опет н неслућене дубине откривају и непознате светове отварају. в Ти онет говориш загонетно" нрекиде га госпа Кенингова. „Смем ли те замолптп, да говориш јасиије?". „0, сасвим, драга моја! Питам те, у којој души ма и најмање одушевљенога човека, ве би одјевнули овш, ови испрекидани акорди? Замисли само, ја бих бно прииуђен, при ма којој посети што пх чаним, неко врсме у предсобљу чекатп.

Ја седим са свим мирно поред прозора на столици и гледам мамо пролазеће; у томе ми на једанпут зајечи некп глас из споредне собе, који ! ме прене. Па шта је с тим гласом? ЈМени је . | познат, та Ја сам га сад тек ирви пут ч$<>, алн оает, као у кору, одговоре мз свп гласови моје унутрашњисти; одјеци моје д>ше пробуде се, и I ја зачујем неке звуке да у мени зазвуче, потмули, тајанствени звуци, као да звоне звоиа у мору п >тмулих вароши. Или: Ја се шетам по улицама велике вароши, моја машта деспла се баш на ономе <Мсе 1аг шеп1е. да ништа и не зажелех; међутим у мамопролзжењу, у Ј *еданпут падве на ме поглед сасвам неке непозаате женске, и што је најзанимљпвије: тај ме поглед занесе. Као што муња за један стоти део секунда од неба до земље прелети, тако је и Јовај поглед, као какав мун.ин зрак, кроз моју увутрашњост пројурио; и чудновато, при овој узбуђепости изгледаше мп као да је била моја душа широко заталасано море, и као да се из тога мора уздазаху треперећа острва, зеленкасте обале, непознати светови, да за један секунд проI живе, да се за часак просунчају у ногледу с рај нога ока, коме беше чаробна снага дата, да их из њиховнх тајанствених дубина ускрсне. И ту, драга моја, имаш без почетка п без свршстка ! и ту имаш „испрекидапи акорд" заврши госпо-