Male novine, 31. 12. 1889., S. 2

да исти ради извршења судске ооуде над убацама сироведе надлежној власти, исти задржао. Узроковомзадржању. вели се, да ће бити покушај г. министра да уз помиловање других осуђеника приликом Нове Године прОтури и помидовање овим убицама несретног учигеља. Ми не знамо да ла ће г. г. Намесници уз гомилу помиловања која ће им од г. министра правде бити поднета за потпис моћи уочити и ово поновљено номиловање. Али обраћајући им пажњу на ово, ми не можемо, а да, ако се овај глас обистини, не покудимо овај по све непокретан корак г. министра правде. Оно номиЈговање које се није могло „удјествовати" пре 10—15 дана зар не?;е моћи уродити другим нлодом а пардв ових петнајестину дана. У оста.лом видећемо. / * УннФ-ормисање чиновника Управе Монов^ола Дувана. Пре неки дан имадој^о задовољство директора Фабрике Ј^увапа г. Вилхелма Бадера угледати у неком ОФицирском оделу. На први ■ мах помислисмо да није овај „универ- зилан" човек преко ноћ случајнопостао генералом. Но кад боље загледасмо и кад се тачније известисмо, дознадосмо, да је г. министар Финансије репЈио, да се сви органи Управе Монопола дувана униФормишу, Отуда дакле и г. Бадеру ево ново одело. * Отпуштени. Чујамо да је комиспја, коју је г. министар народне привреде поставио за отнуштање поштанскотелеграФских чиновника, предложила за отпуштање 17 које поготанских које телеграФСких чиновника. Међу њима је, како чујемо, и г. Мијаило Градиштанац телеграФиста о коме је у нашем листу било говора, и који нас је, како је „Д. Л." јавио, тужно. * Ј Беагралска задр $а међусобна поЏџ л чЈтедњу. ,у < Јучерањем броју

својски заузети да са својим предлогом продру, по заинтересована гг. чланови не треба ни ову прилику да пропусте, да свој глас употребе на своју корист и на одбрану свог^ нрава. Зато треба да и овај скуп ис тако многобројне носете као и пј јшле среде. Не учиие ли то, нека се не изненаде, ако Управа у својој намери успе. На овај скун имају права доћи само оии г.г. задругари, који су ире 24-ог т. м улазнице узели. Доцније узети улазнице ие могу важитн, нити их је могао ко издавати. Члан утемељчч. Т 1иновн0штво унраве мононола дувана уписало се за члана утемељач друштва Ов. Саве. Досељчвање. Берлинским новинама иоимену „АјЦ^. Ее1сћ Соггевро<1еп2" јављају из Београда да су овде приспели неки изасланици из Босне и Херцеговпне који ће преговарати с владом о досељивању неколико стотина босанских и херцеговачких породица у Србију. „Застава " Добили смо први број „Заставе" на коме стоји да је власник листа Славко Милетић син Милетића, шурак Томића а одговорни уредник др. Милан Божескп досадашњи сарадник Заставин.

фали смо, да ће продужење ван^ног скуна чланова задруге бити Богојављење 6 јануара идуће г.

ЛиФерација дрва. Као што смо у претпрошлом броју нашега листа донели, браћа Риста и Алекса Ноповић и комнанија из Голупца постали су главни лиФеранти дрва, за сву срнску впјску. Сад смо сазнали даје општина добринска у срезу Голубачког за нре 2-—3 године за војску лиФеровала дрва ио 3'60 /1ин један куб. метар, а сада газда Риста посланик и кумпанпја мулиФерују држави дрва у истој околини и под истим ус.:;овима за равно иет динара метар, дакле скупље за 1 *40 дин.на свахш кубни метар. Држава је до сада ~"с потто1зан,е5г вала од прилике ДоЗ и!у10Н ЛаКДау и кад се одбије так кр: ; л> срп двор аимар. Ј рилике до 4000 дик , нез Михајла и Поп-Лукина " ЦЗДа ДК'.' 1 ' а :фи;а в и ;

„Кратке руке, а дугаччи прсти" Красан ли је овај народ. Даје свром .ч и кааом и шаком. Куд се год макнемо и оао сипа. До дупте по кад што и] није му право, види лепо да га и „његови" људи гуле, да му вашу с леђа скидају; али шта 1>е, трап — своја рука и свраб чеше. И ираво је да их нарани, напоји, ијд каишп и што за ашлук да им нружи. Довео их, и наместио за господску совру, а они се сами путкаЈ>, и сладе. По што год пруже п онима око совре; што истане — деле „својој" сиротињз. А ако се нађе какав „нријатељ" или рођак по „начелн м" политичком нрограму и он што год ћапи 1— дпје му се. Али кад се деси да какав „начелни „ћалов отмекомад" који^није његов, таме треба, ајдамак |по лабрњи. Г. Јоца X. Максимовић бив. телеграфиета, за тим бивши мехаиџија, иа „млого чувени" старешина механџиск(ЈК еснаФа, а сада по доброти срца 4 мин. народне нривреде поштар поште београдске нутовао је амбулатном ноштом у Брању. Но^знамо како тек онет ево беде на њега велике. Замислите само грозаи малер, увукао се неки лола у поштански вагон, процеиио му аманетну.кесу и взвукао груп лесковачке штедионице од 780. дин. А он ни да се макнуо из вагона. Ту се нросто уштапио п не трепнуо чувајући улчеве кесе. И поред т лике његове пажње, извршила се ииак крађа у аманетима који су му нредати да спр >веде. Да је „поштен" човек и „чистих" руку 1<рех би био сумњати иа њега. И ипе је за, бамбадава под суд бпо. Оиала га људи ни крива ни

дужнајда су му еспаФкки рачуни нетаче..и и да новаца у каси нсма А онај 1'^ вац ако номрчина није појела — не |знам, ко? Он невин чнст као злато «а ипак Зди људи, Г. Ј. Макса-Јовић е једак' од поштених

Јаег савегзика у нхшзији јутрос у 3 сага иЗЈ^' г чтосле кратког али те т

Б А К Ш И Ш И

Ето нас на прагу нове гошне, тек што није рупила. За дан, два дочекаћемо је, ако Бог да. Каква ће она бити? Бог свети зна. Бидећемо. . . А са овом — како смо пр чпЛц! Пе питај, зло и паопако: У овој, старој години каква још чуда и покора не беше. И сва она чуда и сви они иокори, без мал имали су кобне последице. Преко шшп т глава прохујаше страховитп дани испуњени грозом хап; шења, пустоши, паљевине и убиства; преживесио једно језовито доба од кога нам се, и при помисли коса на глави диже, а дочекасмо, вала, и крупве исторпјске догађаје и преко њих пређосмо здраво и весело. Није нам овде намера, нп згода да улазпмо у оцену двгађаја који се збише у овој годинк, — то ћемо у своје време, на тенапи, учинити; прећи ћемо, ?а сада ову годину са тужним и одвратним сећањем на све оне дапо у којима је право и слобода грађанска узурпирана и уништепа, у којпма је обест и разврат којекакввх креатура, обучених у зваиичну тогу, беснила злобам н осветом над мирнин грађаннма ове наше земљице, — зауставаћемо се пред врата нове године, отшкринућемо их, видићемо перспективу дарова које нам она првог дана доеоси и пружа, угледаћемо тамо све саме. Б а к ш и ше.. Ви се, драги читатељи, убезекауто питате: — Шта наопако, бакшиш.... Коме ће нова годиаа донети бакшнше? Је ли тај при себи: нова година доноси бакшише! Ко је то чуо и видео; па још сваком. Е ако ово није лудо речеио — не знам онду. ;Боже блај^и! шта нема у срету.