Male novine

задржава да, с вагаим рођеним „ Одјвком " у руди, не ураде оно — на и нешто више и успешније од оаога — што ви урадисте у години 1883-ћој. ? Јест! с вашим властитим београдскам „Одјеком" у руди, могу ови исти Официри вама у очи да кажу: „Ми смо колмко лане у Марту код вас, — црно на бело у органу владе, — прочитали: „да се заклетва наименованих намесника пред скупштином има да иоложи, и да, Ае се она аоложити и ,*) Све до данас тога није Сшло. Баш на против, ми данас читамо — у истоме органу владином**) ово тумачење члана 56 ог Новога Устава: да ии један акт Еруне нема вредности, нити се сме извршити, без одговорна иотииса владе ил мгшистра. Па, по што таква потписа нема на оставци српског Краљ Милвна, то сте нам вн радикали — и ви званични ра дикали— еведвци, да тај љегов акт уставно не вреди, и да је, према томе цело ово данашње стање политичко неуставно и незаконито, и да као такво не сме да постоји. Као аотаора законитости , јер је то по Уставу војска, ми налазимо да смо у праву, па и да нам је дужност, да учинимо ово и ово"... Дакле,питамо вас, дали је непатриотиза м. „неотачаствољубље", она силаипобуда којаданас успешно диктира српскомоФицир у сле" пувојничку послушност, - мвагио! заповести и вашим решењима" — или су. баш ва прогив, об' зири и аатриотизма и отачас_ твољубља , скупи интереси грађанскога мир;), земаљскога реда и поретјса, који их опредељују дз, по речима вашег „Одјека" у 4 том броју,— „и без претреса, па и без памена" остављају на страну млоге, на и оне, ствари „које би у стању биле да их на друго држање упуте" (Види „Одјек" исти број) и који обзири сузбијају гњев њихов на неправду (јер се само на њима хоће да штеди) у уске границе војничких правила, а св&де цео чувени „ иротест " њихов на најпростију, војничким законима и предвиђену и дозвољену, жалбу потчињеног, Чекајући на одговор — да ставимо још једно питање радикалном гласилу из Ниша. Дакле. 3) Кад ви, господооко „Слободе", имате чак толико образа да, жигошући Сливницу као „срам српског оружја" предложите ју и за крсно име нових ОФицирских листова, онда внс молимо и да нам одговорите:на чију адресу ви ову срамоту јавно упућујете? Да ли ју адресујете покојноме Катанићу, ил' *) Види 38-ми број „Одј е к а" од прошхе гедине — где тај орган данашље владе ааувима „Борчело" гледиште о з а к л ет в и намееничкој. **) Види свето-јовански 4 -ти број „0 дј с к а" — уводии чланак , П р в а Р е ч .

живом Ваплићу? Дали јутоварите на душу команданству једног Лешјанина, или дивизијарству је" дног Топмловића и Мишковића? или најзад грешној солдачкој храбрости једнога Беничког? Илч да вама случајно није крив цео офииџрски кор српски — онај исти—који се као целинаниу је дном рату није тако излатао, ни толико иострадао, као баш у том рату с вашим Бугарима?.. Од своје стране, ми ва ■ сво — у име оне нравде и истине, која треба да је и вашем срцу драга и вашој души света — позивамо, да загледате у историју кога хоћете рата модернога; па, а г о нађете да је и у једном од њих за краће време часног ратовања. више офици <1ских живота пало, иливишеофиирске крви проливено —- кажите нам да капу скинемо. Ми имамо то да вам кажемо : — да статистика јевропских рагова једва знаде, илии не знаде, за ону страшну сразмеру сриску у бугарском рагу — где је сваки шести војник а сва"и пети оФицир мртав или рањен! Али је вама можда криво не стајаЛу војску у целини, и у опште узев. Онда дајте амо рачу нииу , па да и с тим једном ра гачистимо. На Сливници, ;-обној и про клетој, њих је било двајест ает хмљада — без тонова, нраха и олова! Па, кад налазите да је ,,срам за српско оружје" било то, пгго је та шака срћске војске устунила испред удруже не бугарс о румелијчке снаге од вајмање деврдесет хиљада бораца, онда дајте рачуиицу — за што ваших „пет шестина" света радикалског не нримише рата с Бугарима! Краљ је Милзн вас у Нига позвао и бага такво питање ставио. Па, шта сте му ви саветовали? да продужи сч ,,народном војском," — које има и двеста хиљада—или да се мири с Бугарима?.., Зар имате још образа да тако говорите < Сливници ви, који сте онаку дивну, неновратну можда, прилику нро пустили да, ју и осветите: те ако сте били увереии да је оиа доиста љага за српско оружје да ју одмах јуначки сперете.... Не! српска војска није заслужила ни у бугарском рату није за служила да се над њом уста испирају, шш неке освете терају. Оиа је дете целога народа, које, кад и згрегаи и када посрне, заслужује иажње и правице, а никакве љаге и неиравде. На нослеткута војска није, и неможе бити крива, што су ,,у страха радикалског велике очи", те у сваком шунтњу и покрету српских официра види неку „Миланову" руку! Та да само памети имате ви би делом свуда сведо сшга: да ва вам је ова иста вој ска и мила и драга — ви би коиирали, али не писма једног

маратског чудовишта од ире сто година, него жив нример живе реиублике Француске, која диже и негује вој ку, на нај^игау ме ру и висину; која цени сабљу и касарну, млого боље од На полеона, и од свију Француских краљева. Јесг, да имате идрама у глави, ви би се данас такмачили са краљем Миланом, али у доброј вољи у пажњи и бризи коју 1е он поклањао српској вој сци и њеном напретку, па би накнађали његове омагаке и ноправљаш његове иогрешке. 0ва .о — гата радите, жалосна вам мајка? Ви вређате, ви изазивате, и неке освететерате над српском војском. Ви рат оглагаујете српском официру. И црно вам данас ратовање — са том језгром, са с мом дугаом, српске убојпе снаге. За;з не видите јада не видели — дато једва чека црни Бугарине,— и онај гато се Бечу клања, и онај гато се ва Беч бечи, и нред картом руских Комарова хвали бога ста рог Сан СтеФана! И кад ви сломијете ту крваво одгајену снагу српску, кад разорите то једва < авијено гњездо сриско, или само кад убијете д\ х и љу бав у војсци — а убићете га извесно носећи угарак и у ње не редове — као што сте уне ли у народ — велим, кад све то постигнете, шта мислите да вас онда чека? Срећа је л те ? снољна ил домаћа? Зар не видите — слепце не водили — да ћете коли о сутра дан пред горим од себе, да ћете пред једним Стамбуловим, пипиревку стидну да играте? Не, не, не. Ако ниете баш ви, главом, они „Нови Бранковићи" који другом своје пме зајме, ако нисте ви оне црпе тице злослутице гато су кадре пропаст да наслуте, онда нека вам је опасна крупноћа речи, која под овим потпи сом иада, братски сведок: да је крајње време да уочите сву вељичину неправде коју српском војнину чините ка I га и за оно за гато он и пије и неможе бити крив кривите и газните, те кад му - (ситнице буџетске на страну)—одричете чак и само ираво да се на ненравду ма чију потужи — као гато је крај" ње време: да се тргнете ис пред оие збиљске опомене коју вам сабља вагаег народа гааље а која значн једно нросто, војничко, али и не мање судбоносно и за вас и замене и за све нас листом — судбоносно: „Назад и \ Агаериканац БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Концерат. Данас у З 1 /, сата после подае биће у Грађанској Касини трећп концерат београдског гудачког квартота, уз суделовање г. г. Висе Јовановића н Иванчеваћа. Про-

грам овога концерта јк Моцарт, Квнртег 6р. 21 (Б-(1пг); Р. Шуман Сањарија за чело уз пратњу Јклавира; А. Рубинштајн, Херувимска несча И1квартета Ор 17; Меаделсон Квинтет Ор 87. (В-(1иг) за две вволине, и чело;Р. Фолкман, Буји наји, песма без речи за ваолу, чело и клавир; С. Јадасон, Квонтет Ор. 70. (С-то11) за клавир, 2 вполипе, виолу и чело. Почетак је тачно у З т / 8 <",ах, а сала и каса отварају се у т /, сах. по ноде. Улазпице се могу добити у књи жарн г. Иетра Ћурчића и на касп. * Јавно предавање. Управни одбор занатлијског удружења првређује 29 о. м у просторијама на Булевару јавно иредавање с к »нцертом и пгранком Суделоваће београдска радничка певачка дружина, твпограФска пев. дружинч „Јакшић" г. гМарко Петронијевпћ и Наум Јамандијевић. * Са збора. Прекснноћ је раднкална странка држала зб >р к<>д „Бајлона а на коме је встакла кандидате за избор два члана општинског судн, два одборника и д^анаменика. Збор је кандидовао: за I члана г. Свегозара Каранешића, овд. трговца, а за 11 члана г. Љ. Ром ^новића писара мнн. унутр. дела; за одборнпке: гг. Милана Капетановића, проФ Вел. Школе и Петра Манојловпћа, д "ректор Нар. Банке, а за заменике: гг. Јоцу Симић* и Соломона Азријела т, г Код избора г. Романовића било је доста дуге дебате. Многи су на место његово хтела да кандидују г. В. Мпловановића, секретара упране вар. Београда, али је збор најзад пзабрао г. Романоввћа. * Ухваћен. Прексиноћ око 12 сати ноћу, ухваћен је Илија Гавриловаћ, чувени злмковац и одбегли робијмш. 8а сад ћемо еамо да саопштимо како је он ухваћен. Он одавча живи га једном удовицом ;нто седи у кући пок. др. Ан^-лкокића на Шанцу. Јоца Ристић жандамерпјеки П0Ј>учик, натролирајући, застане мало код Тинкиних врата, јер је чуо неки позеати разговор. Погледа кроз кључонацу а спази Илију. Одмах се врати натраг и доведе ј О—15 жандарма, па с њима опколгг кућу. Кнд су кућу опколили, сваки је био на опрези. Но да би се уверили, да иод Тинке нема још к > год сем Илије, пуете једног цввалиог жаидарма код ње. Чим је чула куцање на вратпма она прикрије Илију. Кад је .унутра ушао жандарм, Илија га позна ко је, и да је опкољен. Жандарми се носле г.еког времена врате од њз. Као што смо казалп, кућа је била опкољена са жандарима, Ту је био и поручич Јоцо. Но Илија је тако вешто из куће изашао, да га нико вије смотрио. Он са свам мирно пође у улацу поцерску. Потпоручик Јоца сп зи га, и позове га да стане. И не окренув се њему поче бегати у улицу космајску, а жандарми за њим. Кад је вндео потеру за с бом, иоче из револвера на њу пуцати н онда и жандарми добвше заиовест, да п они пуцају. Спрам куће Марка Марковића сточара ухвате га п вађу да је рањен у леђа. Јуче су га окчвали, и под нслеђење ставили. За сад јављамо само да је он један од најпрепреднцјих н најокорелијнх зликоваца, какав се оамо може замислити, а у идућем броју ј; вп ћемо све појединости о њему. Потпоручик Јоца заслужује сваку хваду што је Илију ухватио.