Male novine

1, За Аустро-Угареку 320400 кгр. 2, За Немачку . . . 400 320 „ 3, За Франд уску . . 156 081 „ Овега 876.801 * Сташе воде код Кеограда аа 19 и 20 Март 1890 године. Код гдав. дарин. 5 36 м. — 5'29 метра. Пролав испод мос жел. 8 - 64 м. — 8 71 м. Оаала је за 24 сата 8 и 7 — 15 савт. Народна Снупштина 116. РЕДОВНИ САСТАНАК ДРЖАН 19. МАРТА Председавао ЛашнА. Од г.г. мпнистара били су: Грујић и Таушановић. Пошто је прочитав иротокол 115 састанка, Ка! ић рече да држ. савет до данас вије дао своје мишљење о измеиама и д пувама, коЈе је иредложио М Николвћ, те тога ради мисли, да те измене и допуве треба уиЈтити Фивансијском одбору. Прелази се на дпевии ред. Мзбор°два кандидата за држ. савет В. РадовановиК љислп да овај накнадан избор саветника није уставан иошто г. Авакумовић није иотврђои од Намесника. 0 тога мисли да Иаме ниди треба из оне исте мандидаиионе листе да изаберу дру!ог скветника на место г. Авакумгвића, а не да се врши на«надан пзбор. ВундовиК нредлаже да се преко говора Викпног пређе ћутке на дне-лш ред. После овог арист^ии се тајном глас?ау. Већина глаеова вало је па ВлаД1мира Јовавоввћа и ДимитријаЂурнћа, мпн. па расиоложењу. После овога прочиташе извештај одбора о новластпцирусеом наробродском друштву. Известилац прачита уговор између Србије и БританиЈе и скуиштпна га усвоји акламадИ-јом. За тим нређошена претрес закона о уређењу округа п срезова. Чл. 34, 35 и 36. примљени. Код чл. 37. А. МиловановиЛ преддл-зке да се окр. скупшгвне држе у оним местима, где вису окружнп цевтри. СретековиИ га потаомаже. М. ПетровиА је аа то да делегати пзабрани ва среским скупштинама, одређују овружао зборно меото. В. МладанотИ Ст. Станковпћ, М. Ђурић, А. Дреновац, В. Радовановић и II. Максимовић су противни. КундовиК, Срећковић, М. Поповић в Р..барац сузапредлог. КатиК је за предлог поп Марков аре него за п п Аврамов. Известилац је противан и једном п другом предлогу. Подноса нов нредлог, да се у окрузима, који су изгубилв центре, држе наизменичне скупшгине. Скупштана прими чл. 37. но предлогу одборском. Код чл. 38. А МиловановиК предлаже да се ванредне оар. скупштине дрнсе у варошима, где нпсу окр. центри Скунштпва прими одб. предлог. Чл. 39—47 прамљени. КОд чл. 48 Војичиб предлаже да иикаква окр. сила пе сме да смета рад скунштине. Скупштииа прими одб. предлог. Чл. 49—99 иримљен. Код чл; 100. С ретеновиЛ предлаже да окр. секретару одређује плату скупштпна а не закон. Невесињац предлаже да плата секретару буде место 2000—4000 дип. до 4000 двн. П. Мчнсим-виИ бранв одб ор. редакцију.

ЈаушановиИ и Т. К. Спасић су за одб. редакцију. ЦрокоиијевиИ п П. Смиљанвћ су за предлог Невесвњца. Скупштина прами одбор. предлог. Чл. 106—111 примљени. Седнвца трајала до 12 часова у подне. Д0МАЂЕ ВЕСТИ Родила три сина. — У ]среду 7. Марта ове год. взвештена је власт 4 >еза рамског да ,је Жпвана, жена Илије Живкевића тежака из Клвчевца, који је на трп недеље пре њеног порођаја умро, — родила три мушка детета без икаквпх телесних недостатака. Она су већ и кртгева в зову се: Војпслав, Светислав и Светолпк. Мајка их не може сааа одојвти, јер сва три са једном сисом доји Као удова не може сама о себи п свом опстанку да се постара, а качо ли о њима, њиовом опстанку срећи и будућности. Она већ с болом у Ауша иомишЉа, ма да јој као мајци тешко пада, да их разда. Ако пн од које стране па и од надлежних, не буде потномогнут •, да јој се бар једна дојпља даде. „Г. и <С& , одговори - разговори ДОКТОРСКА СТРАДАНИЈА (Истинити' догрђај ин живота) Драги докторе! У први мах хтео сам да пођем за тобом чак у Јутутунску, куда си ти био откшао с твојом ко.еријом. Ту у Јут тупској намеран сам био да потражим тебе, иајвећег Јутутунца Дапдавлав;', нрвога велможу Јутутунског краља Валакахе*) и ту да ти одмах у готовом нсилатпм све чиме си имао добр .ту задужн и ме оноаад ј твојим козеријама. Но после се иредомислам; што да се ја крхам ч«к ио Јутутувској, и да тражим чактамо јутутунског велможу Дандавлана, кад ми је овде под руком др- Вдадап, с којим могу свршати с-в т.ј рачуа, и сврпЈити га овде у сред Београда, немичућа се никуд даље од Кнез Мијаилове улоце. Тако напустим мисао о луташу по далекој Јутутуни; као велим достз Је и то што смо у Србији, а место Јутутунцп биће добар и нашдоктор* Владан. Так > је, ето, постала ова козерпја, која ће, место Јутутунаца, говорити о Србима и вашим срлским нриликама и ненриликама. * Дакле, да почнемо н ми „козеријом." Да ударимо козерију на козсрију, те ће таман испасти оно г. Владаново „Удрн паргар на паргар" — па куда ћеш лепше. Но да пођемо с краја. Одбору Грађанске Касине падне на ум да у кориет своје касе приреди још које село пре но штО изађемО из ове зиме. Али засело требч нредавање; села у Грађангко) Касиви узек почињу иредавањем, ( ■ сврШ УЈУ се, сутра дан „каценјамером"**) — Предавање! Па ко би за то био подеспијп од нашега врлог председника, г. др. Владана? — уиита један одборник.

+ ) Да би штовани читател,и внали кавва је то срећна вемља Јутутунска, као и ко је и какав је тај јутутунски краљ Балкзха донећемо у идућем броју једну лепу иесмиду у којој је све то верно оцисано.;

++ )Ко вна вгодан српски израз за ову реч нека се нријави! Браћа Хрвети јамачно би >'Јкди „мачкодрек."

— Нико! нико! Он, па он! — повичу у глас сви остали чланови одбора. — Па? — рече онаЈ - први. — Да га умолимо — прихватише други. Што рекоше то и учпнише. Два одборвика баце се у црне капуте, навуку беле рукавице, па оп, цуп те код г. Владана. Учитиви одборнвци, учтив председник. Они му разложе ствар и замоле га; он се мало извињава, али ппак ирима. Та ствар се тиче Касинине касс, и кад јој неће помоћи он као председнак, да ко ће други? Елем, примљено, углављено: у суботу 17. марта г. доктор држаћ_ у Касини јавно предавање о ... . Та он ће доцније то казатп о чему * право! Сад још не зна; видеће; дост .1 то — Јржаће. Одборнидк оду, а г. ^октор оствне да размишља о чему мн би то говорио у Касиаа Дуго је мпслио и ломио се. Бирао је неколик > т^ма и оиет их напуштао; најпосле му дође наумовасрећна мисао: — А зар то баш мора бити какво натмурено озбил>но предаваше? Зар то не би могло бити и каквч шала? У последње време г. доктор много је мислао о шаљивим стварима, где, н'а р';Св н о, не' спада његова кандидација за савет, ношто то управо и није никаква шаљива, но више плачевна ствар. („Ј&ком иду Мара и сватови)

КЊИЖЕВ НОСТ Уреензштво је до'идо на приказ о«е нове књиге: Ема Жубзо, ирозвата Мачаје Око (Бппопсе е(; Мапе). Кривичнп роман од Ксаакја де Монтепееа. I део Крвчва ноћ свесва I. Бе^град. Штапарија Петра К Танасковића до делијске чезме 1890. Цена иола дин. Гитана роман из јужно америчког живота, од Ксавија Мовтепена I део свсска трећа. Цена један грош. За туђ рачун. Праповетка Оаетоза*а Љ. Гаврпловића (прештамнано из „Слободе"). Ниш Штампарија Ж. Радоваоовића 1890. Цена 1 динар. Благо онопл кв је ммлостив. Дриветка за децу од Ф. ХоФмана. И здање српсте књижаре и штампаоије В аће М. Иоповића у Ноиом Саду 1890. Ц нч35 новч. Блудни син: Прииоветка Ф. Х офмана. Превео К-ста Брадваровцћ Издање срп. књижаре и штампарпје браће М. Поповпћа у Н. Саду 1890. Цена 35 новч. ТЕЛЕГРА^И 19. марта Лондон. (Парламенат)! Фгргусон споменуо је вест из Атине да су виђене неке турске лађе са заставом тали'анском у правцу Крита. — Из Какеа јављају бироу „Рајтер" да је Шакир паша добио извешће од стране турског преставника у Грчкој да се снрема један оружанп покушај на Крату. Власти на Криту удвостручиле су паисњу. 36 г претећих посгупака крићанских бегупаца одложиће се извршење указа амнестије и В'|јни суд остаје и даље. II приз. По једном телеграму пз Рио Жанеира посланству у Вразиди јп, све вести о вепослушности војске п о заверп цротив владе неосн^ваие |су. Свуда влада погпуни ред. Војска је верна влади, која надази свој наслон у иароду. Вкч. Цар је наииеновао манистра преседника грОФа ТаФеа за каицела-

ра Леополдова ордена. — Војни билетен доноси једно царско решење, којим се установљав°до ново одличје за врлине војнвчке, пока ^ане било у ратно бпло у мирно доба. Верлин. Министарство снољних послова издаће један знанични лист за насеобине немачке. Занзибар. Генералпп конзуд вемачки, праћен великом оружаном свнтом, пићи ће да посети султана Витуског Комиспја, хоју је султан занзибарски послао |у мврољубивој мисији код араиа јужних пристанпшта вратила се без ивиквог успеха. Софи]а. Данас се ВЈ )атпо Стамбулов. смесиде — Број пољубаца „Есћо <1е РаП8" доноси интересну статистику и љубаца, које принцеза СоФија Нруска морада датп на дан свога вевчања с грчким престолонкследником. Разуме се, овде је реч само <> сдужбеним иољупцима, јер неслужбене, интимне пољунце нпко није ни бројао. По рачуну поменутога листа, принцеза је тог дава дала 150 пољубацаона је пољубила три пута краља Т> рђа, царицу Фридрих, цара Вплхелма, његову суиругу, краља и краљицу данску, и, нијзад, п<> једап пут све нривчеве и принцезе, којн су били на њенсј свадби, а било их је не ваше ва мање но сто тридес т и иет п»дмладака шест јевропск-!Х днвасти] !. ј а в л> а м својим кријаТеЉИма В пб.^наницимгЈ, Да сам у се је време Поднео бпо суду |тужбу пј.отиву г. Радована Мицпћа, тадашњег уредвика „Тимочанина", за нанесене увреде и клевете мени и мој ј жени, а у чланку: „Реч две о ревизија основних шаола у Зајечару". који јс излазио прошле године у листу „Тимочачину." По пресуди апелационог суда од 7. Фебруара ов. год. № 208. — коју је оснажио и касацпонп суд с: ојим решењем пд 26' Фебр. Јве год. Бр 757. осуђен је ,г. Радован Мицпћ, писац помеаугог чланка, за дело увреде и клев «те°у звавичвом раду мени аао ревизору, и за дело увреде нанесене мојој жени као учнтељици — на три м сеца затвора. Пресуду ћу у цедини штампати. Судови земаљски заштигише правду, а ова мени даде задовољење. Ја се радујем, што сам своје пријатед»е и познанике тако уверио: да је све опо клевета и увреда, што је о мојој женк изпосио г. Мицић. \5 марта 1890 г. 3 јечар Коста Ивковић проФесор гимназаје. СШЗЏ С ПР2СТ0ЛД РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАДХАНСКИХ НАРОД СВЕСКА 10 готова је и може се добити у књижарници г. А. Пурића, и код свију књижара у Србији По I Јгрош свесна. 1У чртвртак иуштамо у продају веома I занимљнв ромаи у свескама са сликама. Разно 'ачи листова нек В нам се јаве, дн им дамо В свеске за иродају. Београд. Књ-лжаиа Всд. Вадожића ј