Male novine

за другу ио §§ 91 тач. б. н 103 крив. занова. * Одобрањв Миаистру в о ј н о м одобрено је, да иоред одобреие суме од 31.000 динара, на израду једиог барутвог магацина у Нишу, може утрошити још суму од 1840 данара и 88 пара, из партије одређене буџетоа за подизиње нових грађевпна за 1889 годину. * Преседници судова: За преседнвка београдског тргов^чког Жзвко Стојадиповић, за београд.; окружног — Влајко Тајсић, беогр 1д. варош ког — Никола г 11ирић, смедеревског Таса Николајевић, Пож^ревач. Апта Боди, Крајинског — "Милан Милетић, Дрворечког Најдан Јовановић, Књажавачког Ароа Димптријевић, Нишки Каралић, Паротски Вдада Милојковнћ Лесковачки Пера Томаћ, Врањски Љуба Симић, Прокупачки Ђ >ка Шала вардић, Крушевачки Аврам Шокорац, Јагодински Добра Стојановаћ, Иуириски Николг Пегровић, Крагујевачки Јовзн Арсић, Чачански Јован Николпћ, Ужички Мит> Стојковић, Нодриаски Мијаило Димитрпјевпћ, ПЈкбачки Марко Ђовђевић, Ваљевски. Лаза Поповић, Горњо Милановачкп К' ст 1 Борис Јвљевић , Алексиначки Лазар Протић. * Кројачна задруга. Одбор „заиатлиског удружења" за варош Београд решио да се овде оснује једна нова задруга, којој би задатак био да се израђује одело од домаћих тканина. Фабрикпвти г'\ браћа Мпнх обећали су да ће у свему бити на руци овој новој задаузв, што им само на част служити може. Одбор је израдио и иЈ^авила ове задруге и иослао их на потврду г. министру народне привреде, који ће их, не сумњамо, потврдити ка > корисне по нашу домаћу индустрију. * ДепутациЈа. Београдски трговци носдали су једну деаутчцију г. миниетру иравде да га умоли, да г. Јовава Николића, чдана београдскотрговачког суда, постави за цредседника истог суда пошто је већ кандидован за нредседники, а чуло се да ће бити п потврђен. Ову своју молбу образложили су тиме, што је г. Николић остазпо лепе и с^ајне успомене свуда где год је до сад бао а београдском трговачком суду баш и треба такав вредан, савесан и неиристасан преседник. Г. минпстар цравде није уважио ову молбу* Да св зна Заиочете скупштинске слике, у чланку в Црне ФотограФије", п р о д у ж и ћ е се у прексутрашљем броју и излазиће редовно у сваком броју док се не сврше. Одговори на учестане нанадаје „Мадог. Листа" отпочеће у сутрашњем броју. Прво ће доћи једно иитање управљено на ,,М_' Лист", а за тим ће следов^ти „житије једнога крал.евско српског дворског акробата", где ће чатаоцн впдети каква је то индивидуа, што се у „М Листу", једвако за нас закачиње. Оволико ради обакешгења питалачке публике. 1- :Д9МАЂЕ ВЕСТИ Осуђен на смрт. Из Јагодпне јављају нам: 19 Фебруара о. г. убио је Срдан Николић нандур, иореклом Црногорац, Николу Јовановића из села Супске, окр. ћуприског. ч Срдап га је убио на сред пијаце јагодинске, до гостионице т Миге Аврамовпћа. 19 о. м. биО је у суду окр. јагодинског претре^ Срдану збаг овог убиства, и суд га је осудио на 16 година робиеј у тешком окову. ИЗ СРПСК0Г СВЕТА] — Зидање карловачке гимназије. Оно што се дееетинама година ишчекивало, — једва се {едном исиуњава. Здаае карловачке гимназије које је управо служило на срамоту српског народа, порушеноје и на том и околном још зешвлшту почела се зидати нова, велепелиа згр:!да, к >ја ће бити кад се доврши, достојанствена, да се у њу сместе наши православни заводи У ту зграду биће смештени бог >слови) а и гчмнатја. Тако ће ови нросветни завпди доћи до лепе зграде, а и Карлозца ,ће тиме у неколико изгубити свој з шемарени тип. Још би требало да будући иатријарх подигае п ирија -ршаЈу. те да и српски сабор и српски патријчрх буду достојније смештени. — Нов карловач:<и патријарх Ђ)рђе Бранковић родио се у Кулиину, 13. (25) марта 1830. Г1>дане Отац му је био парох у Кулшшу. 1833 ; иремештен му је отац био у Сенту. У Врбасу је свршио четир гммнааије а у Бајп две а две опет (тадању философију ) у Нађ Керешу. Ту га загече година 18*8, која му прекиде науке п тако постане подбележник у Сенти до г >д. 1852. Окт. те годпне ступи у богосдовпју, к ју је 1855. концем јула свршио. Те године се ожепц 13. (к)5.) новембра са Јеленом Тошићевом пз Сенте. Затим стуап у конзисторијалну писарну у Новом Саду, где га покојни владика Плагои још 1885. год. 6. (18.) дец зађакона, 'а на божић 1856. заггопи п оцу његовом за канелана постави. 1857. г. постане администратор пар >хпјесенћанске а 1У59 буде изаОран за пароха и проту сомборског п за таквог 6. (18) авг. ироизведен. 1862. године наименован је за упрзвитеља ирепарандије сомборске, којом је све до организације 1871 управљао.!1836 остао је удовац, 1882 год 7. (/9 маја синодално је за епископа пзабран п ступи у монашки чин 23. маја у Ковиљу а 6. (18.) јуна произведен је за архимапдрита ковпљског 1. (13.) јула је посвећен за епископа темвшварског. 17. априла 1883- одликоваи је орденом св. Саве I. степена Ба > је члан свију саборгч, од 1.861. д> 1882. а од ове 110 достојанетву. <:;• 8*. ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Повратак Крићана Грчкп владини лпсгови саветују Крићаним«, да приме ново стање на острву Криту, које створено укидањем ванредног суда и општом аменстијом. Онп не траже да се Крићани одрекну својвх нада, али разум налаже да се очекују повољније нрилике. Бећина крићанских бегунаца вратиће се на Крат. — Деманти, „Балканска Агепција" демантује весг да су у Бугарску упале неке оружане чете, које су предводили бивша бугарска официри, Ни једпа чета није упала у Бугарску. Исто таво, вели неистинита је вест, да је појачан гарнизон у Софији. У СоФији врло се добро зна о раду бугарских емаграната. Неке мере, п то полицаске, предузете су да .е паза на границу-

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Изложба М1Ч'К». У Мају ће сеЈ отворити у Амстердаму таква изложба, какве још нигде нпје било. У тој вароши пост >ји „мачији клуб", п сад тај клуб намерава да пред публику изнесе 33 мачве разне врсте и с разнобојним очима. Суд ће битн састављен из директора трију холандских зоодошких башта. — На ово би се одпста могла применити пословица „докон поп.; и говеда крсти". — Крив јв ФОНОграФ. Аз ерикан ски листови јааљају, да ће чувена певачица Аделина Пати тужити једнога предузумљива Американца, кој'и се за време њеног концерта у Сан Франциску послужио фон >граФОм ухватио њен) певање и сад с тим ФонограФом мпсли да даЈ 'е концерте у разним варошима, производећи глас же њене. које је примио фонограФ, и раиунујући да на тај начан заради добар повац. Пати устаје против таке злоупотребе њенога иенања. — Дахомејске амаз нко Госпођа де Бовиљ у ,Доиуе11е Кеуие 11 саоп штава разне, вшпе или мањ; романтичве, појединоста о дахомејским амазонскама. Две трећ^не те војске счсгављена је пз девојака, које се, по избору краљеву, одузимају од пород&ца и врбују у корпус амазонака, Једаа трећина саставља се и< жена, које су изневерале супружанску дужиост. Њлма краљ поклања жи -от само под условом, да ступе у војну службу. Сем тога ова трећана састављена је још и из говорљивих женч, демона породичног огњишта, од"којах ввликодушни кр >љ сматра за дужност да избави несрећне да^омејске мужеве (срећнд ла су ти длхомејски мужевп!) а међу тим краљ ие сматра за гатетно да се користи том рђавом особином женском у ворист отаџбиие, узимајући их такође у кораус својих амазонака. Цела во јска амазонака састојп се из 2500 же нскања и дели се на разне одред е како ио роду оружја тако и по специјалн )ј војној задаћи. Смелосг и хР »брост тих жснских војника, и ако С У жепе , ван сваке су сумње те с тога дахомејски|краљ тако јако и цени ову своју оригиналну војску. _ Нова мада. Једна духовита дама из Лондона пзумеда је нов начин намешгања гостију за столом. Ту скоро позвала је на гозбу одлично друштво лондонско, па кад су гости дошли у кућу, беху у салону господа разлељена од госпођа застором. Дом .ћин се онда иопео на столицу те надметањем продавло господу госпођа51а: да ли ко више ? НеКИ иопуларни романсјер продап је том приликом за врло велику своту, док су други отишли сразмерно доста јевтино. На тај начип „купљена" господа седела су за столом до дотичне госпође, која га је купила. -<><><► СМЕСИЦЕ — 0 хипнвтизму. Чувени Француски лекар Шарко напиоао је у њу.јоршком листу „Гогиш" чланак о хмпн0 1изму и сомнамбул^зму. У том ч Јанку умалоречи издожена су Факта, ко^а се могу сматрати као истинатау тој још неисиатаној области, где су могуће свакојаке заблуде и погрешке. На првом месту ваља поменути да се оно стањч, које се назива „хипношм," карактерише пре свега неограниче шм веровањем хипнотвзеру онога лица које*"је подвргнуго томестању. „Ја и жижем женз, која је доведена у хипно гично стдње, —иаше Шапко, лис.т беле х-.ртије и велим јој: „Ево м >је слике. Је ли да лнчи на мене ?

После тренутаог колебања, она одговара: „Ах, јес, то је ваша фотограФија. М јлим вае, дајте ми је ! * Да би у у<Ју субјекта што више утврдио идеју о уображеној Фотографији , ја јој покажем прстом на један крај хартије, тврдећи, да је проФил баш на тој страни; за тим описујем одедо и разне уображене појединоети. После, узевши од ње то парче хартаје, помешам с неколико са свим иего таких ,'хартија, иошто најире р^ди себе, на првом пирчету забележпм ма какав знак. Кад сам све то учинио, онда добро измешам све хартије п дам их субјекту, нудећа га д1 их разгледа јер ће у њима можда н .ћи ма шта познато. Субјект одмах^ночне прелиставати харгије и, дошав до уображене Фотогра Ф ,)је повиче: „Па гле, овде је ваша ФОТограФија." „Тај је Факат и еам по себи довољно занимљив, али је још занимљивија ова околност: кад узием то парче хартије, обрнем га на другу страну и вратим субјекту, он то одмах опази. „Пробудпм жену из хиннотичког сна и понављам онит, давајућп јој сва парчад хартије. Она у тој гомилн опет нађе уображену Фотогра ®ију и изЈавлЈу/е, д» је то моЈа фзтограФија. Ја је пошљем у болнацу. Она тамо показује другим болес-шцима моју уображену Фотограсају аоју сам јој дао. Сви јој се смеју, али је не могу ра*уверити. „Овај оппт понављао сам хиљаду пута а чинили су га и другп, те према тоие о тачности његовој „нема нпкакве сумње. „Наметнута идеја овлада умом субјевта. Он води све нојединости уображене Фотографије и, ако ја почнем распигивати, оипше ФотограФпју до најмањих сптница; и |том прилик )М из Св је халуцинацаје 0твори читаву панораму, додајући основној идеји ФотограФије сае допуњујуће идеје, које се престављају у његову уображењу. „Ствар бива тако, као да ее нод утицајем хипнотизма мозак субјекта лишава свају својих идеја. Свака идеја бачена утицањем у ту иразни ну, К10 да се к >ристи својом усамљеношћу да се рашири на све страае и да у свииа правцима обезбеди своју нздиоћност у том незнатном простору. „Услед мојег утицања субјект, и кад се пробуди из хиинотачког сна, још непрестано види на парчету беле харгије Ф1>тограФију. То је доказ о дуб ком утиску, који може наметнута идеја учинити на мозак. Тај утисак, као паразат, одржава се у н .рмалном стаљу и у ј обичном животу часовима, данима па и недељама не губи од своје живости." Шарко велп да је поље хиинотачких појава, и њима нодобних, чаробна шума, где је !веома лако залутати а од куда ее само "„мало њах могу искољебатн. „Да ли објашњења оваких Факата треба тражити у чудноватостима и ванпрпродносгима? пига он. — Ја не миелим тако. Поменуте појаве|изазива особита хиаерсгезија осећања, која је условљена хипнотич. стањем. Ето, нас не изненађује кад пас осећањем вађу свога господара ила кад се голуб поштоноша враћа у своје гне.јдо, из којег су га одведа неколико километара далекЈ. „Никоме и на ум пада да тим појавима иригг^сује ванприролан постааак. Исто тако ви.ља мислити и о хиинотпзау. Све, што се тпче т^га стања, поддежа научном испитиваљу и треба да тежп томе, да ис.штивање не преће ту грапиц/. То је једино срество да се постигне цел, а д. се ис нада у могуће провади.е."