Male novine

жена даје повода те је ЉЈбоморан. Жена сазна за то и тужа мужа суду оптужујући га за увреду частилажним пребацшвањпма због супружааске неверносто. Судвја се пзненадно због таке тужбе. Али млада жена изјавила је, да је њој емер само да докаже своју невиност. И она ;е усиела јер је муж, пошто су саслушани сведоди, взјавио, да се наједан пут излечио од љубоморе. — Наше лепе чптатељке могле би покушати ово средство, ако дођу у прилику да им је сувруг љубоморан. — Предавање кнеза од Монака. Ту скоро држао је у париској академији наука владајући кнез од Монака иредавање о својим најновијим вспитивањима вад живим створовима у дубннама средиземног мора. Он је на врло интересан начин описао ресултате и ток својих истражавања над животињчма, које су извађене из мора из дубине 1650 метара. Ова је истраживањ* чинио на свчјој ллђи „Хпрондели", коју је саградио наР ',;чито у цели научних кспитнвања. Енез ће н- ставата своја истраживања и наручиће једну вову лађу од 600 тона шупљине, на којој ће бити три велиЕе лабораторије за оцеонограФију, Зоологију и Физаку. — Трка. 1. о. м. после кодне у 2 ч*са почела је трка на г.олима из Иожуна у Беч. У кола су бнла упрегнута но четири коња. За ову трку боло је прајављено једанаест Јтакмпчира. Први имао је поћа кз {јоисупа твчно у 2 часа, а осталан једна за другим у размацима од 5 до 5 мвнута. Днљ па пута од Пожуна /10 истичнога портала изложбе у Иратеру износп 66 километара, на се счекивало да ће прва кола стићи до иете још у 4 3 Д часа. Оа свакпм коднма возе се у ј лно и два иовереника. Пред порталом изложбе очекивао је утакмичарс одбор с преседвпком Хардедом. После доласка свих утакличара састао се одбор да тачко утврди трајање вожње сваког ноједш.ог }такмичара. Ко се возио дуж; од 3 сахата и 40 минута, није се сматрао као утакмачар. Награде су бпле ове: 11рва награда за најкр ћу вожњу еребрно посуђе за сто п 1000 Форнпата; другоме попасне награде од сребра и 300 фор.; ггрећем изложбена медиља и 100 Фор. Ресултат трке још није познат Први је из Пожуна отигао у 2 са-

хата грОФ Ладислав КароЉи а стагао је у Беч у 4 сахата 43 минута.

КЊИЖЕВНОСТ

му се тај предлог веомај колера. Страни консули јавинте

Уредиаштво је добило на приказ ове аове књиге п дистове: Нова звта, свеска V, с овом садржином: Стеван (Владислав) Каћански од уредништва. — Ивану Рендпћу, пјесма од Ј. Сундечића. — Вамгшри, приповјетка од М. Ризнића. Херцеговпна, пјесма од Вл. М. Јовавоваћа. — Књкжевка ппсма (продужење), с руског В. Драговаћ. Парна пјесма, од Петра Куничића. — Рускп књижевни успјеси у Немачкој. — Народне јуначке пјесме - VI Женидба Јанковпћ Сгојана. — Народне женске нјесме. — Књпжевни преглед. — Наши лпстови — Културне биљешке. Ујепас, бр. 24, у коме је сем наставак » још и ово: М. де Воге и руска књижзвност у Француској, иише М. Савић — Листак. •«з2> <8®ТЕЛЕГРАМИ 5 јуна Верлип Нарочито издање „Рај хсаннајгера" доносн споразум ностигнут између Немачке и Енглеске о питап.у Афричком. Немачка даје неке концесије у Африци а Енглеска уступа острво Хелголаид Немачкој чим то парламенат усвоји. Урођештцима остаје право енглеске народпости. Решење овог сиоразума учиниће се променом неких нота. Рам. У нарламенту, при свршетку саднице Бозги је изнео следећи нредлог: парламенат, у и н т е р е с у Финансије и економије у прогресивном смашивању трошкова за вој ску, позива владу да свим могућим средствима, утврди решење своје размирице међу* парсдима с сарбитражом, и да се то достигие са општим уговорима или са компромисима спе | цијалних уговора. Криспи каже

да допада, али да он не може да га прими. Он предлаже да се о томе дебатује пошто се реше закони оважнијим питањима. што парламенат и усвоји. Занолиаи предложио је дневни ред, позивајући владу да уекономише једно 4 милијона, и то отпуштајући пре рока војнике најстарнјег позива Овај иредлог, коме се противио војни министар, одбаченје. Париз. Телеграфски конгрес међунароони решио је да се и дући конорес држи 1895 год у Будимнешти. Постдам. Данас по подне

то њиовим владама. ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈИ Извештај о радњи у Мају 1890 год код главне царанарнаце наСави: 1-во Увозна радња. У току целога месеца довучено је са стране у Србију свега: 6 8.399 колета раз 1е робе у 2,601.259 клгр; 20 лађа дрва у 1.062 кубн. хвати, 6 дађа дасака у 65.81^ комада, 34 лађе песка у 1194 кубн. метара, п 4лађе џрепа у 145.700 комада. Н-го Извозна радња. У току целога месеца извезено је из Србије 31 иностранство: 3 колета

| изјавио јв цар пред свима члано- ј рј»Ј ^ ^^и^рЈмЈ вима породице веридбу принцезе ^ К0 д ета коже овчије и јагнеће у 58.444 1 Викторије, његове сестреса нрин- клгр; 90 колета разнс робе у 4113 ј цсм Адолфом де Шаумбург- клгр. у 145 колета старе сеобне

| Лете. Берлин „Норд. Алг. Цајтунг" I демантује вест о верндби прпнцезе Маргерете с кпезом наследником Насавским.

ствари у 4.241 клгр; 125 колета крпе и костп у 5575 клгр; 1 шлеп ражи у 334.006 клгр; 13 кол: шишарке у 555 клгр; 111 кол: мекиње у 8119 клгр; 96 кол. стара џакови у 1240 клгр; 20 кол. ариаџика у

Берн. Румунска влада јавила клгр; 22 код вина у 6759. кгр. пе Шва1иапоко1 ево^ н1мет)У па 50 К0Л ' т Р ешања У 1853 к - 227 код ^е шваЈцарско] своју наме РУ Д а стари бакар у з2 9б КДГ р; 488 кол. откаже уговоре. стара бурад у 12,388 клгр; 12 лађа камена у 160 кубн. метара, 6 чамаца креча у 6400 клгр; п 290

6. Јуна, Берлин. ,,Нордд. Аллг. Цај-

тунг" назива публикацију „Рај- кол: Ј ечма У 16.347 килограма хсанцаЈ'гера" уговором мира између Немачке и Енглеске, у коЈ *ем пема побеђепих но само победилаца. Букурешт. Услед вести, да у БугарскоЈ* влада епизозгца, влада р-)мунска усвојила је строге санитетске игре да се зараза не би расиростерла. ТПтокхолм. Мниистри: савезних Американских држава, Немачке и Епглеске. з а м о л и ш е Шведског краља да именује једног врховиог судију за острве Самоаске. поконвенцији берлинској г. 1889. Мадрид. (Хаиас) Лекари у Валенцији констатовали су бацил Кох при садагап .оЈ* болести, дајкле по њима та болест била би

III-ће Манииулацпја. Целокуина радња у овоме месецу беше сведена на 2191 царинску експедицају. Од овог броја долази: на увозае декларације 2039 ком; на извозне 118 коч; на провозне 3 комада, п на сместишне деклерације 30 комада. 1У-то Целокупни приход На каси главне цчринарнице на Сави пало је у току ов !га мца. оволпк) ирпхода и то: а, По увозној радњп 123.365-01 дин б, „ Провозној „ 3 48 „

в, ,, г, „ Д; »

Извозној ,, 8628*76 Сместн. „ 927 — „ Ситничкој „ 1852-03 „ Обртној порези 50-257 77 „

Свега: 190.033-49 дин.

оЕР-ЧОВЕК

ГОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

прввод с Француског

(30) Л{ак јв бежа> кроз суморну ноћ. У трк је иа!*шао стазом уза страну, и стрчао у неку узану дољу. Шљуиак што се ронио исиод његових стопа, плашво га; удари у лево кроз шпбљак, па сави у десно п изиђе на не«у пусту раван. Сиђе нагЈЈО доле п изби поред желелничке пруге, У тај мах пролазио је један воз, тутњао је и светлио св. Жак се беше тако уилашчо, да у први мах не знађаше шта је. 0, јест ! Свет пролази, као пеггрекидна б уаца, а он се ту гуши у мукама. Оде даље, опет уз брдо па у долину. Једнако 1*е наилазио пругу, на дубоким ирокоппма преко провалија, на патапима што су

заклањали хоризонат као дпвоаске барикаде. Ова пуста ОЕОЛпна, псиресецана брдељцима, била је као лавирннт без изласка, по коме је блудела његова дудост у суморнсј пустоши не<,брађене земље. Неколико минутн тумарао је наза страну док угледа пред собом округлу рупу, црно грло тунелско. Један .,оз улете у то ждрело, звилсдећи п ричући, пзгуби се као да га вемља прогута, а осгави за собом ,луг нотрес. Жак.већ беше спао с ногу. Ирући се поред пруге ничице, лицем понурп у траву, па поче горко јецати. Боже мој, зар се опег повратило то ужасно зло, а он ј> мислио да се од тога излечио? Ето хтео је убити ту девојку! "^бити женско чељаде, убиги женско! То му је зујало једиако у ушема, у све већој грозничавости коју ју је пожуда нретварала ]-отово у лудило. Планула је у њему пожуда, као и у осталих момака, на мислећи да добије девојау, беше га занео бес да је убије. Није се могао лагати, та зграбпо је маказе да пх сјури у њено тело, чпм је сиазио то тело, то грло, врело и бело. Нпје је хтео убити што се отимала, него што мује бала тако воља, јер је баш добиовољу да је убије, таку вољу да би и сад, да се није ту срушло, п дјурп° доле п тдпвпо је. 3<р да удавп њ/, за име Бога! Зар ту Флору коју је гледао како расте, то дављачао дезојче, које га је волело од

срца. И његови нрсти зарише се грчевито у ■земљу, јецање га, загушн, споааде га ужасно очајање. Но ипак се Жак усиљавао да са утиша. Хтео је да протумачи своје стаље. Кад поре/;п себе с осталима, у чему сеон разликује од њих? Оа се тако че„то нитао, док Ј ~е био млађи, доле у Пласаву. Истина, његова мати Жервеза бпла је врло млада кад га је родвла, било јој је петнајест и по година. Али он јој био друго дете, јер је родила првенца Клода тек кад је узела четрнајесту годину. И нн један од његова два брата, ни Каод ни Етјеи, који се после родио, није канда наследпо никакке мане од таао младе мајкЈ и оца који је био шипарац као и мајка им. тог лепог Лантвјера чије је рђаво срце сталс- Жервезу доста суза. Може битп да су и Жакова браћа пмала свакп своје зло, на пису тзивали, а особито старпји који је гипуоза слакарством, и већ толпко лудовао, да су говорили да га ,је његоз геније залудео. (Наставић? се)