Male novine

смо те до јучг као радикалци сматрали за месију који ће српске финанцпје излечати. Немојте се љутити што ово чинимо овако јавно. Ма смо се вама и актом снабдевеним таксом обраћали, иа и од тога не ба ништа, а г. Драгољуб Јовановић члан порескеупраЈошјето п ирезидијалима па окр. начелнпка п:,ткрепл>авао па опет ништа. Манојло председпик доказује нам да се његова рачунп не преглеДа)у с тога, „Што је сад његова влада." — Дакле: Манојло Лазаревић пред. општине Глушачке у срезу мачванском уироп&стио је дј жавни давак, п то у суми 6.755 80 динара до 4. марта т. г. Ми сви потписатп гарантујемо нашом чашћу и имањем да је Манојло баш толико давка проФућкио. Пошто сте г. мин. Ви, инпкопреча од вас падлежна штитити држав. приход, а пошто се ово ник»ко не може извпдптп, Манојла окривити, и д.' нак осигурати, јер тоон као власт потиоммгиут државном среском влашћу осујећава, мв од вас тражимо овЗ: 1. Да иаредите, да се у подручвом вам манастарству из књига поппса земљишта извиди: колико ми пописати имамо непокретног пмања. 2. Да наредите да се такође у подручномвам министарству из распореда пореза извади: колако ми плаћамо п .реза, те тим да стечете доказе да смо сигурни људп, и о. Да те ^еграФским путем наредаче начелству окр. да од нас протоколарно узме реч: како ми ево то маше имање залажемо као гаранцију да је Манојло оволику суму ако не и више пореза упропастио, и ако он као рачуноиолагач остане чист нека наше пмање како Мапојлову част Т1ко и трошк ;ве око прегледа рачуна плати, а сем тог нристаћемо да нас Манојлз председник за нанету му увреду норед новчане казне, осуди на још каку год оће казну, ма п телесну, ал на овај начин: Да ви о нашем трошку и то одма пошљете Једног непристрасна комесара п човека који не припада ниједној полптичкој странци, да му рачуне прегледа, пли да подејствујете код г-на министра унут. дела нам власт полициска дозволи да ми по чл 85 зак. оп. изберемо два човека за преглед ових рачуна, ■а она само да надзирава да кон-

тролнп одбор мора одма по избору отпочети рад. Ако то г. мннистре не учините онда ћемо сматрати да га п ви штитите само затз што је овгј преседнпк радпкалац, а разуме се да би вч п морално бали одговорви за ову државну штету, и да Мавојло није лопов, но јатак који га чува. Ето ц тебп мачванска полицпјо 50 иотписа шт > тражиш да само преглед Манојл >вих рачуна одуговлнчиш. Обећалп би ти још 50 ал бојимо се опет ћеш тражпти да ти их именујемо, па ће се то отегнути до изоора, а рачуни се не прегледати Но Машин један глас ви добпјте па доста, јер ће оп скорим битп „Робијаш" а вп само тако радикалишпте п теците влади поверење. За друге твоје неуредностп, питаћемо ово којп дан г. Ђају. Мачва, 4 јуна 1890 Грађани оп. Глушачке: Алекса Костандиновић, Јаков Уг* љешевић, Павле Т. Симић, Тадпја Обренчевпћ, Р;'јко Стевановић, Мплан Угљешевић, Јован Угљешевућ, Лазар М. Граовац, Тома Граовш, Јеремија Обренчевић, ЈКиван Обренчевпћ, Милап Т. Костандиновпћ, Павле Угљешпћ, Сима Угљешић, Никола М. Граовац, Живан Кост ндиновић, Петер Димитријевић, Михаило Костандиновпћ, Мпхаило Граовац, Живко Алимпић, Ивко Граовап, Јовап Виторовић. Нпкола Будпмировић, Андри:а Росић, Мплпвоје Јовановић, Живан Васић, Јован Будимировић 1 , Михаило Алимпић, Тривун Поиовић , Жчван Јакшић, Матвја Поновић, Савко Сајић, Љуба Стајчић, Андрпја Кокановић, Живко Антонић — Граовац, Стевап Костандиновић, Јован Костандиноввћ, Нпк)ла 11аић Димитрије Росић, Милан Граовац, Цвеја Алимпић, Туја Заблаћански, Савко Савић, Милован Сави]"1, Љубомир Росић, Стевап Васпћ, Пера Пантвћ, Јоца Васић, Маша Поповић, Тома јакшић, Глиша Поповић, Стеван Сарић, Ђока Впта овић, Јован ЖаванОвић. •^>00 ПЗ БАЛКАНИЈЕ Отпуштени. У бугарској војсди от пуштено је пз служб! двапаестофпцира, а међу њима п пуковски ко-

мандант софијиског артаљериског иу- Софија. Бугарска влада изака, мајор Дичев. Сви су они отпу- С лала је Порти једну ноту којим штени због подозрења да су имали - -

учешћа у Пањичаној заверв.

,]ој износи ситуацију унутраш-

вези с 1Јањичином завером.

Зуцка се чак да је и оставка мп- Њ У и спољну Бугарске и тражн нистра Странског и Салабашева ујод Порте да учшш да та си туација престане и то признанем кнеза бугарског и дозволом слободне цркве у Македонији. Нота јавља да ако Турска не С >и уважила нраведну молбу народа бугарског, кнежевина би онда видела у томе доказ да је суверенска влада оставља и морала би сама да трао/си средства те да изађе из кезгодне ситуације. Париз. — Бишки трговачки савет изјавио је да треба отказати све постојеће трговачке уговоре.

ПРНПОСДАНО*) (за ствари под овом рубриком уредништво не одговара) Господину Алекеандру Проги ћу пуковнику. У броју 294. „Малих Новина" са нотицом „Фамилијарн распоред оФицирски", ја сам вас оклеветао. На ово сам од изиесних мојих ирпјатеља нагов >рен п разуме се, иошто на суд нисам могао доказатп што сам изнео протпву вас, ја сам осуђен 9. месеци затвора. Овим нутем, којим сам вас и оклеветао ја ввс сад молим г. пуковниче, да мп опростите ову казну. ваш поштовалац Дрзгути.н Марјановић б. чиновник. ТЕЛЕГРАМИ 7 јува Софија. (из ириватног извора), Киез Фердинанд добно анонимно иисмо, у коме му се прети да ће га разнети динамитом, ако Паљица буде стрељан. Услед овога појачане су дворске стра- ј же и обраћспа велика пажња на кнежеву околину. Вудимаешта. Да би се утврдила контрола — због увоза | српских сзиња, а да се н даде доказа рекламацији српске владе, која је изјавила да чиновници угарскн враћају транспорте ј без икаквог ветеринарског нре-1 гледа — Министар угарски и хрватска влада изаслали су на лнце места више ветеринарске чиновнике. Ђудимиешта. Покушај гађап.а са барутом без дима нспао је на онште задовољство — При га _! ђаљу присуетвовали су сви чла .; новп делегације.

ЗВЕР-ЧОВЕК

РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ

прввод с Француског

(31) Жакова нородица била Је некако шанатна, махом су сви пмали неки недостатак. Он је у В31.есним тренуцама осећао врло добро тај наслеђени недостатак. Здравље му није било лоше, и ако га је плашња и срамежљивост догонила некад да се осуши. Али је у љеговом жпвоту било наглих губатака равнотеже, као прелома и јазбина кроз које јењегово „ја" бежало одњега и губило се у густоме дпму што је све обузимало. Он није био свој, пОкоравао се својим живцима, раздраженој зверци Па ипак нпје нио, није хтео попити ни чашицу ракије, јер је осетир да га најмања кан алкохола залудн. Поми-

шљао је да оп испашта за друге, за очеве и дедове, који су пилп, за пијаначка покољена, чијом је крвљу оп покварен, те је постао дпвљачан, као вук к >ји ждере женскпње у планини. Жак се бете придигао па лакат, размпшљао је, гледао је како се црнн грло тунелово. И на ново га поче гушити пдач, опет клону, глава му се ваљаше ио земљи, јаукао је одјада. Ону девојку, ону девојку хтео је убити! Та тешва, ужасна помпсао почела га опет гристи; боле.ш 1"а као да је оне маказе сјурио у своје грудп. Никакво размиш.т.ање није га могло утишаги: хтео је да убије девојку, убио би је, да је још ту, раско пчана, головрата. Сећао се добро, било му је тек шеснаест година, кад га је први пут тај наступ спопао. То је било у вече . ад се пграо с једном шипарицом, ћерком неке рођаке, која беше мла!>а за две годппе: беше пала, виде>> јој је бедрице, и снашао га тат настун. Сећао се добро како је за тим, после годину дана, наоштрио нолс иа вребао да га сјури у грло другој некој шипарици, некој плавојчидп, коју је виђао свако јутро кад прође иснред његовпх врата. У ње је бпо врат врло пун, врло румен, изабрао беше и место где ће ј *е ударити, један младеж испод увета. После тога било је других девојака, још доста других, чатава поворка и он је у свом убилачком на-

ступу зажелео да пх убије; било је жена с којнма се сукобљавао на улици, жепа до којих је случајно стајао или седео; била је нарочато једна млада, скоро удата, што је седела до њега, у позоришту и смејала се слатко, те је морао побећа у сред преставе само да је не пробурази. Какав га је бес распаљнвао да ихубије, кад их није ни иознавао? Сваки нут снађе га изненадна наступ слеЕ&^а беснила букне у њему жудња да се освети за некакве сгаре увреде, а какве су биле те увреде, то није знао! Да ли то његово беснило није потицало из далека, из зла које су жене ночиниле његовом илемену, из мржње прикупљане од свакојаких зала? Па је ваљда у своме наступу осећао да му је потребна борба да отме женскиње да га нокори, осећао је ваљда пзоначену потребу да обори женско чељаде мртво, као некн плен, огет од осталих људп за павек. Мозак му се хтео распрштатн од напрезања, али нпје могао себи протумачити; мнслио је, да је и сувпше глуп, и сувише огранвчене памети, — тако је мислво у тој самртној борбп која снађе човека, нагната на дела у којима његова воља није ништа а којима он не зна узрока. (Наставиће се)