Male novine

у обзчр да је вешта рука аекога Флетшнера на њој урезала 113 сићушво изрезаних нортрета, онда ће свакоме бити појиљиво зашто се та једна коштица продала за тако скупу цену. — Кандило каје непрестаногори. У Млецнма, у палатн Дуждева, нма једно кандило које неирестано гори ваћ гриста годнна. Оноје била нрвн пут занаљено ради искупљења греха судија, који су осудили на смрт »•евиног хлебира, оитуженог за злочин који он ноје учинио. Кал су се судије уверила о својој ногрешци одмах су завештапалп граду извесну суму новаца, чија се интерес упОтребЉ}је на вечито горење кандила. Тај се завет и сад свето испуњава. Сем т га у Млецима н сад постоји обичај да у тренутку, кад се судије скупе да изреку осуду над оптуже«'ИМ, у салу суда улази човек сав одевен у црно п поклонившп се судијама, свечаним тоном и гласно каже: „Судије, сетите се хлебира!" — Иицкијевићезв светковине у Кракову. К о што из Краковастиже вест, оданде ће се ових дана кренути у Париз пзаслансгво, које ће примпти земне остатке великог песнпка пољског Адама Мицкијеви5)а в иренти их у Краково, У том су издславству: гро® Вајислав КозијеФодс и носланик, песник Адам Асњик п председннк академске читаонице Грзибољски. Свечано полагање тела Мпцкијевићевог у гроб у дв 'рскчј цркви на Вавелу, биће 22- .јуна. 11а прославу ову доћи ће у К >акову силан свет. Већ до сала је нријављеао са стране да 20.000 гостију, п веа су нопуњепи свн станква по Кракову. — Бисмаркова преписка. „Нашћиг§'. Соггеврош!." јавља, да се кнез Бисиарк сад заннма уређивањем св де преписке. Тај посао није тако лак,јер шеснаест великих сандука цуни су пнсама, н ма да квез Бисмарк радн на томе послу но неколико часова дневно, он јошаије усиео д* п; егледа ни иоловину својпх писама. — Рубин. У Бирманији у тамсшњии рудницима, нађен је један огроман рубин, 304 карата тежак. — Драгацен докуменат. Иемачки листови јављају, да је у нмиераторској бпблиогеци у Берлину проФесор унпверсптета Хомел нашао веома драгоцен и интересан докумен т, а то је рукопас познат под именом „Иараболе" Варлама и ЈосаФата. Ово је дело до сад бплопознато само у грчком преводу Јована Дамаскина. Са I јеХомел нашао најстарнји оригинал тога дела на арапском језпку. У лондонској народној библи отеци проФесор Олденбург нашао је те исте „Параболе" на перспском језиву, издане 970. год, које су превод с арапског оригинала, који је сад нашао Хомед. Огроман број удовица. У Индији има до 70.000 удоваца, које нем ју више од 9 година. Тамо 'је обичај да родитељи своју децу вевчвају одмаж носле порођаја, па ако дечак умре, оида венчана с њим девојчпца по^-таје удовпца пре, но што се управо и удала. — За успомену. Племићка скупштина у Јекатеринославу, у јужној Русији, решила је да се за успомену цар. спаеа пралпком катастр.код Боркија у окт. 1888 кодстаницеЛасово на жел; прузи Ласово Севастопољ, подпгне ^една лепа капела. Та капела биће саграђена у облику малога храма у византиском стилу с куОетом, и то о трошку јекатеринославсках племића. За почетак грађевине скушптпна је одобрила 30.000 рубаља. — Ослобођен пореза Руски листови доносе царев указ, којпм се

град Севастоиољ проглашује за ратно прцстаннше Уједно се становници града за успомену и Н9граду за јуначну одбрану у кримсаом рату ослобађају з увек плаћања пореза. — Нашли позориште у Троји. Позната археолог Шлиман, куји се бави ископавањем старпна у Троји, нашао је како пишу турски лпстови, у Фисарлику рушевине нозоришта, које је било саграђено у полукругу, те је у њему могло стати до 2000 гледалаца. У поноришгу се вашао г^чки натнас, из кога се види да је позоришт ■ саграђено за време римскога цара Тиберија. Између осталих рушевина била су п два женска кипа. Седишта и нод у позоришту били су од мрамора. — Сара бернардова , за коју смо јавили да је оболела од ноге, оздравала је те ће у скоро ићп у Лондон. Американска власници музеја, чувша да ће јој одсећи ногу, нудили су јој огромне суме говаца за ногу да је држе у музеју. — Одважна уматница. У ГенФу продуцира се у тимошњем циркусу лепа млада уметница, госпођица Матилда, која на зпатној виснни на трапезу иззоди с једним дечком свакојаке вратоломне гпмнастичке продукције. Ових дана дес!.ло се да се дечак, држећизаруке гичнастичарке која је висила на коленчма на транезу својом кривицом испузне из њених руку. За тили часак публика од силног страха узвикну. Дечак би за цело пао на земљу, да га одважна и окретна гимнастичарка није у критичном часу као некпм чудом ухватила за прса и села с њим на трапез. Међу тим горена трапезу, док се публика још није разабрала од ул'аса, казннла јегосп ђица Матилда свога неопразног садруга, опалввши му добар шамар и то с тако љубазним смешењем, да никоме у публкци није могло бити жао, па ни самом младом бламирчном уметни у. Затим су обоје хладнокрвно паставила своје нродукције. — Земљотрес. Прошле недеље осетио се у јужној Угарској земљ>трес, који је био таласаст, с правцем од северо-ист. ка према југозападу. Потрес је био најјачп у Шагу, где се срушило неколико димњака. — Сељачки краљ Лир, Из маџарске општпне Сек Селече јављају о новом сељачком краљу Лиру. Неки Михаило Корас, стариц од 60 годана, био је пре две године поделпо своје имање четворицч синова, надајући се да ће старе дане своје провестп нод кровом своје деце. Али су они врло нечовечно вратили љубав своме старом оцу. Поступали су с њпм врло немплоердно и грубо те му на сваки начин загорчавали живот. Сиромаху старцу пије остало нвшта друго, но скочи у реку Ваг и само}биством учвни краЈ своме јадном животу. КЊИЖЕВНОСТ Уредништво је добило на прпказ ове књиге и листове: УЈепас, бр. 25, с овом садржином: Нове пјесме. III, од Августа Харамбашића. — Преторијанац. Хисторпјска приповијест из 13 вијека. Пише Јосип Евген Томић (наставак). Млади дани. Нанисао Франсоа Копе (наставак). — Надзорнпков поход. Написао Е. де Амичис. — Попјевке у вокалном концерту народ. зем. глазб. завода. Саопћио В. Новак. Прпказивање муке Исукрстове у 0берамергау. — М. де Вогие и руска књажевност у Француској. Пнше М.

Сабић (наставак). — Ластак. — У овом броју су слике: „Роланд" нацрт И. Шубића и „На путу у цркву" од К. Штухлика. ТЕЛЕГ РАИМ 12 јуна П"риз. У парламенту је Рибо рек -.о да би дебатовање о занзи барском цитању незгодао било сада, кад се још воде преговори. Али ако иарламенат затражи, оп ће иристати да се одмах дебатује. Брисон је одговорио да услед те мшшстрове изјаве повлачи интерпелацију. Б ерлии. За вр>-ме трећег читања накнадног кредита за источну Африку, влада је изјавила да је могуће да ће се конвенција Англо Немачке подиети ра]хстагу још у овом заседању. У идућој седници донеће се програм заколонијалну полптику. Кредит је усвојен без дебате. При другом читању војног предлога, канцелар Канриви одбио је Виндхорестове нападаје против Криспија, рекавши да није згодно наиадати ни један савез, којп ми мислимо верно сачувати и у случају П!Јда Криспијевог. Сада није могуће смањити рок војничке службе, али мипистар обећава да ће у јесен отпустити многе војнике. Ђерлин. Проспект за турски зајам од 4% у суми од 90 9 Ао милијуна марака, усвојен је данас — уписивање отворено за 20 јуиа од 277-0 милијона по 77 -80 у Берлину код Блајхредера и дискоктио-командит банке Бетман у Франфурту. Лондои. Либералци униописти на једној конФнренцији решили да потпомаЈку влиду и у будуће. Преседавао је Хартииктон. У парламенту Шмит рече да није по • требно шиљати једногизасланика у Хелголанд те да нита замњен.е стАновника. Блада зна њиове осећаје. Сир Фергусон изјављује да он не зна хоће ли и друге државе уживати повластицу I лободне транзитне таксе услед споразума Немачко - Енглеског. Фрапцуска је одложила преговор о употреби уштеда које би престале услед мисирске кон<1<еренције, али ће их скорим нредузети. Петрогр&д. Пенитенцијарни конгрес данас затворен и идући заказан за 1895 годину. 13 јуна Беч. Сгање здравља Калнокијева побољшало се, али још за неколико дана мора чувати постељу. Веч. Бојећи се да се колера неби пренела, влада је нареди ла властима да нредузме све потребне мере. Држи се да ће бити забрањен увоз п транзитна р о б а п употребљена одела из сумњивих места, искључноиз Азијатске Турске.

Берлин. Цар је дао племство мајору Висману. КЊИЖАРСНИ СКУП У 42. бр. „Новости" од 2 тек. м. прочитао сам позив једног кљижара упућен на све књижаре у Србији, којим позпва на састанак у Београд 20 јула т. г. По моме мишљењу не само књижари но и еви књижевнаци, новинарп п наставницп треба да прихвате овај по све умесан п користан предлог, те да једном и у Србији добије књига заштпте. Да се овај користан предлог у дело приведе, на сваки начин требало би да се у првом реду књпжари заузму, алп не треба да пза њих пзостану нн г.г. књижевнпцн, новннари и наставници. Само добро уређене књижарнаце омогућене су да књигу протурају, да књига стално пролази и пута себи крчп. И тада, књижевницима далеко ће лакше ићп са вздањима својпх радова, имаће издаваче и поереднике за продају, што сада нема. Јер и престоничке књижарнице ограпичиле су се на врло малн број свих наклада и то већим делом за школске потребе, А за што? Просго за то, што у издањима школских дела налази гаранцпје да ће књигу продата. јер ће учитељи посредов&ти, а за друга пздања посредницп не мара па се не упушта тн неће у издање, Дакле кад се добро уреде књижарнице, кад се њихов опстачак омогући, онд ■. ће и са књигом у опште ноћи на боље. А да се ово оствкрп, да са књигом пође на боље нужно је у првом реду да држава заштити књижарнице; и заштити ће их ако само донесе овакву одлуку: Да се искључно нраво продаја књига државпих пздања и школских и у опште свију монополисаапх артија даје само онам лицама која се искључав > књпжарском радњом баве. Постигне лп се ово уиерен сам, да ћемо у врло кратком времену имати књижарнпце у Србији какве видимо да пмају оетале модерне државе. Г.г. књижари београдскп ви у првом | еду треба наовоме да радите, ви треба да предњачите, ви г. Валожићу, Пурпћу, Ћурчићу и остали. А ви г.г. ињнжевници, новинарп и наставници да потпомогнете ово 1.0дузеће које иде у корист књига. Придружујем се дакде позиву једног књижара у 42 бр. „Новости" додајем: састанимо се свп књижари из Србије 20 јула у Београду ради већања. В. Градиште 9 јуна 1590 год. Свет. В. МиниЂ књижар. СШ1ШК С ПРЕСОЛА СВЕСКА 21 готова је и може се добити у књижарници г, А. Пурића, и код свију књижара у Србији Ш) 1 грош свеска. Претплату требаслати књижари А Пурића у Београду.

\ л