Male novine

ВРОЈ 177

НЕДЕЉА 1 ЈУЛА 1880

ГОДИНА НЈ

ЋШШ СВ Ш, ДАН

БРОЈ 10 П. Д. 11ЕНА ЗА СТРАНЕ 8ЕМЉЕ . . . . 30 ДИНАРА . ... 15

НА ГОДИНУ . НА 110 ГОДИНЕ

НА 3 МЕСЕЦА 9 „ 1,Е РЕТ1Т ЈОИЕШ

дневни лист за свакога Претплата из унутр. полаже се сато код пошта

За Београд нема претплате ДМСТ СЕ ДРОДАЈЕ НА БРОЈ

НиСМА И РУК0ШКП1 ШАЉУ СЕ ВЛЛОНИКУ ,.МАЛКХ НОВИНА" ЦАРИГРАДСКА УЛИЦА БРОЈ (>. Претплата се прима код свију пошта у Србвји ИЕНЕ ОГЛАСИМА На прпој страни од петитног реда 20 пара дин. а на четвртој од нетит реда 10 пара дин. ПРКПОСЛЛНО СТДЈЕ ЕО ПД?Л ДИН. ОД ПЕТПТНОГ Р6ДД ШШЕ 2Е1ТШ

ОГЛАСИ .ТЕВТИНО И СА СЛИКАМА

З а овако оглашење плађа се дгжавне таксе 20 иара дин.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

У ДОБРИ Ч А ( Данашњи дан, 1. Јули, значајан је и среган дан за „Мале Новине", јер оне данас први пут улазе у свој рођени дом и први се пут печатају у евојој рођеиој штампарији. Имати своје парче крова над главом, имати своју штамиарију — велика је добит и голема тсковина за један српски лист. Не вели народ у залуд — своја кућица — своја слободица. Но данашња наша радост у толико је већа, што је овај успех постигнут у кратком року од непуне две године. Јес, две непуне године биле су довољне „Малим Новинама", (под садашњим власништвом) да од незнатног огдасног листића ностану најомиљенији и најраширенији лист сриски, чији се глас данас радо слуша у свима кутовима наше драге отаџбине. Уверени да за то имамо благодарити једино нашем непристрасном и непартаичном држању, ми ћемо се и од сада старати да осганемо на висини независна, самостална јавна органа. Прослављајући данас скромно свечано отварање наше штампарије ..Смиљево", ми у овај радосни час шаљемо братски ноздрав свима нашим блиским и далеким читатељима у целом Српству, који су, ма и једном аспром, помогли да се подигне овај скромни дом просвете.

РАСПРОДАЈА!

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У 171. броју „Малих Новина" јављсно је, да је на нарастооу, који је приређен од неких бугара, другова пок. ИагБице, поред других грађана, приеуетвовало и некодико Официра. Ово не егоји у иетини. Онога дана, када је био парастос етрељаном мајору Пањици, приређено је још неколико нарастоса у цркви св. Марка, и она 2—3. ОФИцира којп су :;а време држања парастоса иок. Пањици, били у иорти црквеној, после су приеуетвовали другоме парастосу, ради кога су и дошли. ЈКЈ9049. Ин Управе вароши Београда. 2.7 Јула 1890 годиие.

Милан осућуј е радикале? Да ли су му они неправи с оних истих

разлога, с којих с у криви

,М.

<с о о_ с= о <с о_

На ШУ КЊИЖАРСКУ — га* лантериекоширнбершку и еа разним лукеузним етварима енабдевену ра* дњу преселили смо у кућу гоеп. Ник. Радојковића кнез Михаилова у.шда број 15 и сву још заоставшу робу испод ноштања расподајеш. ФИ.ШЈАЛ КЊИЖАРЕ Бра^е М. Попови-ка 469И-20 кнез Михаила ул. бр. 15.

-о 7» =3 пз о 3= 3>

' - 5.гС"5Т^Г".<> гч ; <- : ■ г-^- ■ гч-

(УГУЧ/ОЈиоуЈ

ГПРАЖИ СЕ засебна кућа одма еа 5 до 6 еоба и за млађе |са оеталом потребом. јПријавити еекод \\а јтра И. Ловановића г грјговца у Слоги. 2 _ 8

КУРС БЕРЗЕ Берлин, 29. јуна Српскс желоаничке обвсзнице ПТ. А. мар. 86*70, 11Т. В. мар. 86'бО, српске златнс валожницс мар. 89-40, српска рснта од 1884 године мар. 88-00, дуванска рента мар. 86-00, наполсон мар. 16-20.

КУРС РОВЕ 29. јуна. Беч. Јесеља шеннца Фор. 7-40, кукуруз ф. 5-47, шсћер 14.40 Будимпешта. Јесеља шеница Фор. 7-14, кукуруз Фор. п'2б, јесеља поб Фор. 6-19. Праг. Шсћер ®ор. 14-50.

,МАУ10М ЛИСТУ' НА ПРОМИШЉЕЊЕ У последње време „М. Лист" често узима у заштиту бив. краља Милана; његов уредник, г. В. Милојевић, био је ово дана и у посети код „старог господара", а 174 број „Малог Листа" избарабарио се са „Срп. Независношћу", те упоредо с њом доносп како је овлашћен, наравно од Милана да опровргне неке наше белешке о бив. краљу, и док „Ср. Независност'* учтиво вели да су наше белешке пеистипите, „М. Лпст" срдито довикује да су натне бележке „ оиора лаж," дакле тера даље и од саме „Ср. Незав". Све ово показује да је „М. Лист" у најмању руку бар наклоњен бив. краљу и вољан да за њега ломи своја копља. Нама се може не допадати овако држање „М. Листа", ми му можемо замерати н осу1.)Ивати га, али на крају крајева то је његова д])ага воља и његово неповредно право да миI слп како хоће и да симпатише јкоме му драго. И као год што ми | имамо право да критикујемо Милана, је]) нам се не допада његов рад, исто тако „М. Лист" нма право да га брани и воли, јер му се, можда, допада. Не дирајући, дакле, у право самоопредељења, које „М. Листу" припада као п сваком другом, ми ћемо овде учинити прво једну претпоставку, а за тим ћсмо ,,М. Листу, ■ и онима који као и он мисле, свратити пажњу да промисле о неким околностима које су им можда случајно измакле из вида. Ире свега ми претпостављамо да је „М. Лиет" почео симпатисати краљу Милану с тога, што он осуђује радикале. То је та наша п]>етпоставка. •Али сад настаје питање, зашто

Листу," да ли он виче на радикале с тога, што се иод њином владом депхавају грозни иризори, слични догађајима од 14 и 15 маја, што влада партијска искључност, што за политичке про-. тивнике нема суда ни правде? Или су Миланове побуде са свим друге и друкчије? На ово питање дао нам је најбољег одговора сам бив. краљ Милан. Ми смо у прошлом броју донели његов разговор с дописником „Стандарта". Ту сам Милан вели, дајес радикалном владом био задовољан и да су његови односи спрам радикала били задовољавајући до саме јесени прошле године. Тек тада, кад радикали нису хтели јавно прско скупштине да искажу Милану благодарност, већ шта випге почели су га овде онде и нападати, — тек тада радикали су почели излазити Милану из воље, док их на нослетку није са свим омрзао. Ова нсповест Миланова веома је важна. Ми је нарочито препоручујемо пажњи с])пских напредњака, нека добро проуче њен смисао. Кад су напредњаке иремлаћивали као стоку, кадје колац севао по целој Србији, кад гомила нап])едњачких првака, сГарашанином на челу, у мало — управо за једну длаку — што не би линчована и камењем затрпана усред Београда, I управо пред самим капијама дворским, кад су лисовићски и други слични злочини болом испуњавалн свако родоЈвубиво срце српско, — тада, и још дуго потада, краљ Милан био је задовољан с радикалном владом, он није имао шта да јој замери, нити је имао јзашто да је прекори. Он се тада тск беше вратио у Србију са свога хаџијског нута, и ни једне прекорие речи влади нс чу се из његових уста, ни један протест не паде с његове стране. Међу тим он сам каже, да су се тада радикали иажљиво ионашали спрам свакога његовог нротеста, али Милан тада не само пгго није протсстовао, већ баш наиротив, баш у то доба он је радикалној влади пио наздравице и њену мудрост и умереност хвалио у свима својим јавним говорима и разговорима с нокинарима. Тек под јесен, кад му радикали не хтедоше благода_