Male novine

маги, ади којих до сада нема, не могу се ио себи се раиуме, овде ни узимати у рачун. Остају, дакле, само редовни чланови. Редовнн су, пак, чланови само наставници наших средњих школа у краљевини Србији. Све тежиште материјално, сва одговорност морална ПроФесорског Друштва, дежи дакле, у нашој средњој школи и њеним посленицима, Остављајући за сада на сграну литање о подесности или корисностн ове уже основе, на коју је Друштво стављено, и које ће се оно можда морати у гдавннм нридр жавати те да нс изгуби свој битни карактер баш и ири могућим изменама у току времена, овде се само указује на ту основу. Изгледа да се с тиме хтедо видеги колико Јјје моћн, кодико животне снаге у овом делу наше јавне наставе, у нашој средњој школи, која и по свом ноложају и ио броју носленика, у њој, а и по поднесеним жртвама за њен напредак, заузимље тжо видно место у нашој целокунној школској организацији. Према овоме, наше ПроФесорско Друшво, узето као један организам од свих наших средњих школа и њених радника, треба да нредставља једно удружење од 31 завода *) са оОО н више наставника **). При онштем учешћу и упису у чданство, П оф . Друштво треба дакле да има 31 друштв. одбор и око 300 редовних чланова. Ево пак кад јс и с колико наставника која шк. кодегија улазила у наше Друштво. Позив Унравин, упућен свима друговима да приетуне унису у чланство н организовању одбора, био је је око полнвине Маја пр. год. Томе су се одазвали и Управи одговорили: I. Још до Петров-дана нр. године ови заводи: 1. Београдска н. гимназија са 8 чланова,- '2. Беогр. Учитсљ. школа са 9 чланова; 3. Баљевска н. гимназија са 5 чланова; 4. Параћинска н. гимназија са 5 чланова; б. Чачанска н. гимназија еа 9 чланова; 6. Пожа]>евачка гимназија са 9 чланова: 7. Јагодинска н. гнмназија са 3 члана; 8. Лесковачка н. г. са 6 чданова; 9. Нсготинека н. гимназија еа 8 чланова: 10. Крушевачка гимназија еа 5 чданова; и 11 Књажевачка н. гимназија са 2 чдана, П. Од Петров-дана до краја прошде године: 1. Пиротска н. гимназија са Г> чданова: 2. Зајечарска н. гимназија са 10 чланова; 3. Омсдеревска н. гимназија са Г> чланова: 4. Нишка Учитељска Школа еа 3 члана: 5. Шабачка гимназија ср 2 чдана; 6. Крагујевачка гимназија са 12 чланова; 7. Адекеиначка н. пшназнја са 5 чланова 8. Веоградека II. гимназија еа 10 чланова; 9. Београдска I. [имназија са 14 чланова; 10. Горњо-Милановачка н. гимназија са 3 чдана. По овоме, до Петров-дана нр. год. ушло је у организацију друштвену 11 колегија, 66 насгавника, још до краја прошде године 10 кодегија 69 наставннка, свега дакде у нрошлој години 21 колегија са 13г> наставника, Но ово је број онпх члаиова, за које су дотични директори завода. јавилп својим нрвим актима о упису у чланство и организовању одбора (ма да ово нс баш свуда Формално и онако како то наша правида захтевају). Томе ваља додати још 21 новог чдана, од којих еу се неки посебице јављали као чданови (не имајући евојих одбора), иди су ове године ушли у друштво ади с тим, да ее сматрају као чданови од прошле године: иди неки су накнадно, у већ об]>азоване одборе ула*). Овде се рачуиају и они ааводи који истпна дају неко спецнјално образовање алп ио •сво.м положају долазе овамо, јер су мад основном а под највпшом наставом. Заводи су ови.-ј « Гимназија, 2 Реалке, 1 Вогословија, 2 Учи тељске школе, 1 Р.иша женска школа, 10 Нижих Гимназија и 1 Ратарска школа. **). Овде није урачунато око 95 лица, која ' ■су, као хонорарни наставници војног вежбаша, веронауке, стеногрпФије и д.{». сл,мо вршремшн • радмцци у средн.ој школи.

зиди. Овде долазе 1. Београдска реI алка са 2 чдана; 2. Виша Женска Школа са 2 чланице; 3. Нишка гимназија са 5 чланова н још иекодико , завода с ириновљеним појединим чдановима. Са 6 је чланова нак друштво још у прошлој годипи смањидо теје било према томе при крају нрошле ј године свега 150 чланова, Но овај број друшт. чланова већ није био овако бројно распоређен, како је то овде изнесено, нри крају нрошле године. Премештаји наставника ночетком прошде шк. годпне учинили су у томе неке измене. Тако, и ако у овом прегледу ннје нигде споменута ужичка реалка, ипак је у нрошлој годнни проФ. друштво имало и тамо своја два члана који су ту дошли из ваљевске ниже гнмназије. III. Али спочетка ове године, број чланова друштвених нагло је порастао у већ поменутим одборима, а и оно неколико средњих завода, у којима у ирошлој години није било ни једног члана, приступило је друштву, Ту долазе: 1. Богословија, са 1 членом: 2. Вед-Градишка нпжа гнмназија са 7 ј чланова; 3. Свилајначка н. гимназија, са 7 чданова; 4. Лозничка н, гимназија ј са 4 члана и 5. Краљевска ратарска | школа са 2 чдана. (настлвиђк ск)

ИЗ БЕЛА СВЕТА Затворени руски војници. Из Кракове јављају, да су 4. о. м. у ногранпчном месту Вегсрцу код Кракове аустриску границу три оуужана руска војника прешлп те су их аусгри ски жандари затворили и предали у Краково. Тога дана по нодне донјлп су у Кракову неколико ])уских званичника, тражећи да се војници пусте иа слободу, но није им испуњена жеља јер су заробљеници због упорства предани суду. Највећи кит. Недавно ухватише Грендандесци кита,, који је кад га измсрише, нретегао 88 пута онодико, колико је тежина пајвећег слона, а 448 нута као најголемИји северни медвед. Ласте као писмоноше хоће да унотребљавају сад у Француској. Познато јс, да се голубови "одавно вс!. обучавају за понгганску службу, а сад ево вежбају у том н ласте. Ј. Дебуври је обучио недавно 15. ласти н то, како јавља, с највећим успехом, јер су се ласте дадс тако прииитомитн, да му на нрсте слећу. Он им је везао о врат траке, шил.ао их је | п оне су се враћале. Ако се и даље !такав успех показиво буде, онда би ласте за ратпе цели врло добро дошле, јер је летење ласта брже од годубијег, а и више лете, те их непријатељн не могу утаманити. Осим тога ласте се саме хране уснут бубицима, тс могу биги истрајније. Запиње само нешто, — што лаете зими нису код нас, Но Дебуври каже, да јс могуће ирско зиме дасте у собама чуваги и — поучавати. — Сумњив цитат. Неки Француски адвокат бранећи иред судом неког злпковца нсколико пута цитира неког још жнвог правничког аутора. На један мах прсдседник га прекиде рекавшн му: „Господипе, човек се никад не сме позивати на ауторе, који су још живи јер ко вам јамчи да они неће сутра нроменити своје мишл>ење". Велико наследство. Иородипа Вајнбергер из Арада, наследила је 36 милиона динара усдед смрти једног јој рођака у Аустралији. Најстаријн члан ове породице отишао је из Арада у Аустралију, да доведе у ред наслеђе.

КЊ ИЖЕ ВНОСТ Уредништво је добило на приказ ове нове књиге и дистове : Народна појезија у ужичком округу. Ирилог за грађу од Срет. А. Поповића. Прештампано из „Кода". Београд. Парна штампарија нар. радикалне странке. 1890. Цена 50 пара дин. Србија на берлинском конгресу. Од д-ра Владана Ђорђевића. Друго издање. У Бсограду. У штампарији Крал.свнне Србије. 1890. Хришћански Весник, свеска за јул п август, с овом садржнном: Искрсна реч Архијерејима и свештенству у очи збора свештеничког. — Свети Вит (Видов дан). Бог и неверије. — Још једна реч у нридог нодизања угдеда свештеничког. — Иисма катодика. Задатак свештеничког удружења на садањем збору. — Критика на обредословље Архимандрита Фирмилијана. — Могу ди ђакони бирати и бити изабрани за ироте и намјеснике. Црквене вести. - Књижевни прикази. — Одговори уредништва. Атлас српских земаља и балканског полуострва са земљонисом за ученике-це IV разреда основних школа. Израдио Петар К. Шрепловић учитељ. Ниш. Штампа Д. Валожића. 1890. Цена 60 н. дин. Може се добити у књижарницама В. Бадожића у Београду н Д. Валожића у Нишу.

ТЕЛЕГРАМИ 9. АВГУСТА Нарва. Канцелар Каприви и више других особа иду данас у Петроград на ручак, који даје посланик Швајниц, у почаст генералу Капривију. Маневра ће се свршити сутра у Гомонтову. Уверавају да ће оба цара стићи у ПетерхоФ још сутра у вече. | Јутрос је цар Вилхелм примио депутације немаца из Нарве, Рејвала, Петрограда и Москве. Лопдон. „Пел Мел Газет" јавља: ! Конвенција енглеско - португалска, већ погписана, одреНује слободу | пловидбе на рекама Замбези и Шире и признаје права Португалије на север и југ Замбезе, до I Тета и Зумба. Софија. Кнез Фердинанд одликовао је Вудковића златном медаљом за заслуге. Вулковић отпутовао на своју дужност у Цариграду. — Једна војна комисија, коју састављају мајори Тантилов, генерални инспектор артилернје, Винаров. Вугаров н Раковски отићи ће кроз који дан да прису; ствује новим нокушајима пуцања Грузонових топова у Мардербургу. Поеле ће ирисуствовати пробама у Хесену. Париз. Министарски савет проучавао је данас нредлог нове царинске тариФе. Гијо је изјавио да студнра нредлог по комс би сс Париз начинио маритимним пристаниште. Фрејсине је изјавио да ће нрви и други корпус маневри- ј сати с бездимним барутом. Министар ће отићи на маневре око 3 септембра — „Тан" јавља да Рибо студује предлоге Италнје о мерама против колере. Монс. У Боринажу букнуо штракј нет хиљада радника. Социјалисти их потпомажу.

Њу-Јорк , КонФеренција штрајкашких вођа с управом централне железнице, није имала никаква успеха. Друштво изјавило да ће попустити свима захтевима штрајкаша. Кил. Према садашњим [диспозицијама, немачки цар стићи Ке 16 о. м. и отпутоваће истог дана у Поздам одакле ће се вратити 21. о. м. да види аустро-угарску ескадру. Сутра дан ће прегледати Флоту. Бресција. Крал, и престолонајследник присиели овде да присуствују маневрима. Становништво им чинило одушевљене овације. Пари.9. Гатемалска легација службено је извештена да је потписан мир са Сан Салвадором. Потпреседник Ајаја узеће у своје руке власт и извришти преседничке изборе. ПРИПОСЛАНО (за ствари иод овом рубриком урсдништво ие одгопара). Је ли могуке да г. министар народне привреде издаје безавоне наредбе својим чиновницима, којима угушују слободу уставом ујемчену, и заступају дежурне ноћне нолицијске чиновнике ?!! На Преображење 6. ов. м. у вече, седедо је неколико грађана са својим женама пред каканомкод „Параћинца"; кад бп тако 9'/з сати, наднесе се над сто једна трбушата бесперна тица у облику мајмуна, но имену Живко Њ\ де.товиб, чиновник мин. нар. нривреде и викну: „шга мислите ви, оћете ли ићи кући или ваљда чекате зору : на шта су му г]>ађани одговорили да : ће ићи разуме се, али кад буде време; : но трбушати госиодин викну да је време нрошло одавно, да више не | смеју иред каФаном седети ни људи, : а камо ли жене, јер је, вели он, добио ј народбу од самог господина министра народне привреде, да се нред кач>аном !несме седити, певати, свирати и вееелити, и велп да иред ка®аном није :јавно меето. За тил1 је нретио да ће ! све позатварати. а каФеџију везати. иа да знамо да је он у министарству народне привреде и да има наредбу н вдаст. Ова трбушата будала у XIX веку мора да је ногађао „нопа" иа нотревио ,.маковског кеца" и штетовао, па дошао и заночсо се натресати над ! грађанима ко.ји су седели пред каФаном, ваљда у намери, да коју цркавпцу изнуди, или муФте своје шкембе I иивом залије; али кад је видео, да му ее мосто пива, спрема горко-дренова ракија, он је заночео на уста звиждати као да некога зове и отрчао низ Нјшцаревића пол.ану тако нагло, да сам номислио да га г. министар лично зове, да му изда другу наредбу, пошто му ова прва нпје умесна, ако му је буде издао. Мени остаде на жао што сс г. Недељковић није вратио да га почастимо и да нам покаже написмено наредбу г. министра народне нрнвреде, па би се ја уверно да ли је г. Недељковић при себи илп није. С тога позивам вас г. Недељковићу, да у року од трн дана изнееете наредбу г. министра народне прпвреде на јавноет, не учииите ли, значи да је нисте ни добили, и онда сте се неистинито хтели користити именом и положајем г. минисгра, а поред тога, што је то кажњиво, зна се име људима, који тако што чине. 9. Авгуета 1890 год. Београд. Вилотије Васиљевић олово -СЛАГЛЧ.