Male novine

2Б7

ЧЕТВРТАК 20. СЕПТЕМБРА 1890.

ГСДИКА III

ШШ сши длн

БРОЈ 10 П. Д. ЦЕНА ЗА СТРЛНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ 30 ДИНАРА НА ПО ГОДИНЕ 15 „ НА 3 МЕСЕЦА 9 „ 1Е РЕТ1Т Ј01ЈКШ

ДНЕВНИ .ШСТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже се само код пошта Ва Београд нема претплате МГ" л 1 • < Т СЕ ПРОДА.ТЕ НА БРОЈ -П

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉУ СЕ ВЛАСНИКУ Г МАЛИХ НОВИНА" 1ДАРИГРАДСКА УЛЈЈЦА БРОЈ 6. Претпдата се прима код свију пошта у Србији

ИЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страии од пститног реда 20 пара дин. а на четвртој од петит реда 10 иара дин. ПРИПСС1АН0 СТДЈЕ 50 ПЛ?Л ДИН. ОД ПЕТКТНОГ РЕДЛ ШШЕ ШТШ

ОГДАСИ ЈЕВТИНО И СА СЛИКАМА

З А СВАКО ОГЛЛНЕН.К ПЛАЋА ОЕ ДРЖАВНЕ ТАКСЕ 20 ПАРА ДОШ.

КЕЂИ ОГЛАСИ ИО ИОГОДБИ

Нашој милој мајци Симки Л. Мидоеављевић

даваћемо трогодишњи иарастос у цркви Св. Марка у суботу 22. ов. м. у 10 часока ире подие. Молимо иаше ероднике и пријатеље да присуствују овом спомену. < )ЖАЛОШЋЕНЕ КЂЕРИ: Магдалепа А. МилошевиЛ Иатарина Ј. Варловац Савка М. Пани/1.

Нрима у за.1огу и Срп. држ. о са поготцима — Дувансне лозове — одИ год. и на њих даје на име зајма осам динара но комаду. Улоге •— напитале — прима на дњу и руковање, у сребру, у дунатша и } полеондорима, а без обзира на величину су

Ммоје звање многогодишњег председника суда. округа ваљевског, а у последње време 1-во степеног лесковачког суда, дао сам оставку и отпочео сам да радим као адвокат у Ваљеву. 112 Петар Томић 1—3 Бабић Комичар СРНСКИ отиочео је евоје преетаве У Веограду. 703 2-3 ЧШ РУСКОГ у иакетима, добила је т}> говина браће К. Дајмака. 705 19. и 20. \шт ТАЗЕ клддовског добила јетрговина бра-ке К. Дајмака.

РУМА ПРАВОГ. ЈАМАЈНА

доои.т Је трговина. орапе К. Дајмака. 706 19. и 20. 2ЛАДНСШ В0ШК0ВНТ1, ЈАВНИ ПРА ВОЗАСТУПНИК отпочео је правозаступнички иосао у Нишу. 2—4

ј - •3- * <- •• -> -с- - * <- - ->;• <---;• У ЗЛАТАРСКОЈ УЛИЦИ

У ДОБРАЧИНОЈ УЛИЦИ СПРАМ ЦРВЕНОГ КРСТА Од мојих двеју кућа, ону у партеру еа 10 оделења и свима удобноотима, дајем иод кирију, коме је потребна, нека ее потписаном ради погодбе јави. 19. еептембра 1890. год. У Београду. Носта С. Здравкови^ 710 20 23 26 29 2 ТРГОВАН.

Т ф А Ц т ф I * I

* I Засебна кућа нопа Здравка ^ издаје се. Месечна кирија 60 д динара. ј ДВА ЕВАРТИРА у кући | Алек. 3. Јович.. ниже Пурића из- ! дају се но месечној кирији од У 84 дин. ^ Упитати сина иопа Здравка. \ј/ 700 3-3 |

ЕАКО ДА РАЗУМЕМО?! И ако не постоји одавна, наше „Друштво Св. Саве", познато је већ целоме свету и међу пријатељима и ме1>у непријатељнма. Према томе нема сумње да се од друштва „Св. Саве" зна доста и у Русији, бар у образованијим кру-

говима, ако не и у маси народа. ! Особито славеноФилским круговн| ма мора бнти познато ово наше друштво, а то баш и јесу кругови који највшие воде рачун о балканским хришћанима и старају ! се, да стварају и одржавају везе измећу Руса и нас, њихне „млађе | браће." У тим круговима, дакле, друштво „Св. Саве" иознато је не само по имену, но и ио задаћи својој; I познато је, каква је потреба изазвала ово друштво, као и то, да га је створила једна велика нужда, ј а не нечија сујета или празан прохтев. Да, и славеноФилима и свима другим образованим Русима, познато је да је друштво „Св. Саве" једино наше друштво, можда јејдини чинилац у целој Краљевине Србији, који се озбиљио брине, да нађе лека злом сгању, у коме се налази наш народ у Македонији. Руси се хвале да су назда номагали балканске Словене и да су нам управо они и помогли доћи до оно мало куће, што је сад нмамо. Не оспоравајући оно, што је од стране Руса заиста чињено за на Србе, и готовн да увек будемо благодарни за сваку, па и најмању, услугу, коју нам учине наша словенска браћа с далека севера — ми ипак морамо данас да застанемо пред извесним I Фактима и да се упитамо: како да !их разумемо? Кад загледамо у историју, видимо да је српско илеме у више махова Русији верно и својски послужило, да је на њен нозив устајало, борило сеикрв проливало често и не питајући може ли се устати и хоће ли од тог устанка бити користи или штете самим устанцима. Ми потсећамо само на руске ратове с Турском у прошлом веку и на држање Црногораца за време тих ратоца. Кроз чиI тав прошли век, кад год се Русија заратила с Турском, увек је слала на балканско полуоетрво јсвоје људе с прокламацијама, позивајући све балканске хришћане да устају иротив Турака. Т'оме нозиву једино су се Срби одазивали. Често је довољно било да у Црну Гору дође један једини чоI век, један Милорадовић, један Дол1 горуки и на њихов позив, у име цара, одмах је устајала на оружје ова шака племенитих горштака .