Male novine

мање, па се баца блатом на ево овоје другове, хвали се сам : кат:о је најспособгшји учитељ у Б«ограду, онда је то најбољи доказ његове не образованости и његове умне сиротиње. Иреноручили би г. Андри да прочита састав г. Д. Соколовнћа. * Збор. Друштво „Радничка Једиакосг" држаће редовни мееечни јаван збор у недељу 9. ов. м. у сали код „Руеке Круне". Почетак у 3 часа но подне- Дневнп ред јавиКе се у једном од идућпх бројева овога лиета. Да исправимо званичну исправку. У броју 332 мп смо донели исиравку у којој Управа ва|>. Београда нориче нашу ранију белешку, о новорођеном детету, нађеном у чееменском ]>езервоару. Норицање иолициско није истинито. Нека Унрава вар. Београда испреметне боље своје хартије и нека нрочита акт од 28 нр. мес. № 20287 на, ће сс уверити да нисмо ми измислили новорођено дете, већ је оно збиља постојало и Управи о томе речеиим актом јавл»ено. Можемо се само чуди ти, како Управа има куражи да иориче и овакве етвари. Веома је виспренаи Управиианри* медба како је олук тесан, па дете кроз олук не би могао проћи. Мисслио би човек да је дете нађено у дубини у утроби земљнној, те му је ваљало кроз олук доЈш у чесменски резерво-1 ар. Међу тим ми смо јаено рекли да су врата на резервоару отворена и дете кроз врата утурене. Ако је већ мерила, .Управа је требала, да омери ј Да ли бе дете могло нроћи на врата, а не кроз олук. А понајбоље би учииила да је Унрава боље прочитала | акт који горе номенусмо, па да није званичиу исправку ни давала.

НДРОДНА СКУПШТИНА састанак xxiii. Среда 5. децембра

Почетак у 9'Д часова. Преседавао Вуковић. Присутни министри: Сава Грујић, К. Таушановић и А. Николић Пошто сс прочитао нротокол прошлога састанка, који скупштниа усваја, прелази ее на дневни ред. На дневном реду бпла је 1.) Повла стица Маршалу за клање свиња, која је овим поднесена ио други нут на читање. ? Известилац др. Л. Илић чита члан 1., који буде примљен. Члан 2. Косга ЈуришиИ држн да је према овако великом подузећу кауција 25000 динара незнатна. Миж. ПоаовиИ , говорећи у истом смисду, наводи примере како би друштво, кад би видело дајој радња иде рђаво, могло да комотно нануети повластнцу, а с њоме и кауцију, то да тиме смањн своју штету. закачив добро државу. Предлаже већу кауцију. Министар иривредс. вели да гарантија не дежи само у тој кауцијн, него и у згради, воја нонајмање стаје на Х 1 /^ милијун динара, а сем тога и саме машинерије могле би служити као кауција. Мпх. ИоаовиИ велп, да је друштву ако изгуби кауцију опет лако да иш чупа из свега тога за ее приличан део. 1'ис.та ПоиовиИ доказује корист концееије и вели од прилике оно исто што и мннистар нривреде. Ђока АнђелковиП нотиомажв нреддо!' Мих. Понови11а. Витомир МладеновиИ и Јоца Јованови(1 побијају наводе Мих. ПоновиКа, доказујући неумееност новећавања каУДије. Ј. Милиш буни оно „30 година", за колико је време дата новластица. Страх га је од злупотреба, што се за ово дуго време може починитн.

Лместилаи) чуди ее неким говорницима из већнно пгго сада устају против повластице, кадје снупштина при : првом читању једнодушно н већина и: мањина, прнмила овај предлог. Доказује понова корист новдастице и нобија разлоге да је мада кауција. Даље вели, да се не трсба задржавати око то кауције, јер не треба сметње чи ннтн добру, које нас спасава од милости п немилости Аустро-Угарске. Председник ставља члан 2. на гла тање и скупштина га усваја. Члан 3. и 4. уевајају ее. М. МарковиИ, примећује нсшто ттри последњем члану, али тако да ее баш ништа није чудо. Члан 5. 6. 7. Рагиа Нинин противан је „тога" члана још и при нрвом читању, јер не да да се шуме „упропаштавају" Известилац га обавештава. Иошто су нрочнтани и остали чланови председпик ставља на гдасање н скуиштина га усваја. На реду је предлог о изменама у закону „о срнском нарабродском друштву" Скупштина предлог усваја. На реду је извештај одбора о нредлогу ноеланнчких иреддога. Иавестилац Р. ПстровиК чита иоједине предлоге. Јоца ЈовановиК вели да нема месга што је одбор одбацио његов нредлог. јјер он за то и није надлежан, веК Финансиски одбор, пошто то засеца у буџвт. Баличевац смело тврди да зато није надлежан ни одбор за нрегледање посланичкнх нреддога, ни Финанеискиј одбор него савет. Р. ПоиовиК помаже преддог Ј. Јовановића. Јоиџ ЈовановиЛ објашњава ка.ко би се имала изузети из буџета иотребна сума за подизање парламента, одвајајући сваке год. из буџета на 100,000 динара,.. (Јова Мплпћ виче : — Извади из твој џеи!")... ј С. КостиЛ веди да овај иредлог треба да иде но ноеловнику скунштинеком Финансиском одбору. Р. ПетровиИ вели, да Костић рђаво тумачи посдовник, јер тамо се вели да закони који се тичу буџета ирипадају Финанеиеком одбору, а овдеје само нредлог који ее још ннјо решио. В. РадовановиИ вели како т\ Ј. Јовановић није ни имао права да говори о свом нредлогу, јер ее то само чини претресу. Ствар је "око тога да ли екупштина прима одборско мишљење, да се преко нреддога нредлога пређе !на дневни ред. В. МладеновиЛ казује. између осталога и то, катсо је прече да се ноднгне каква иривредна зграда, па тек поеле оетало. Иредседпик ставља нреддог на гдаеање и скунштинага одбацује. (Дреновац у последњој клупи уехићено трља руке, а ирота Мидан еамо ее блажено* смеши...) Џзвестилац чита предлог Рибарца н другова, да се жел. дирекција премести из Београда у Ниш. на веди да га одбор одбацујс што није написан у Форми коју захгева нословник. Ст. Рибарац доказује како је одбор ненравилно схватио предлог. Нијо ве.ш, ово предлог којим се неки закон хоКе да укине ни допуни н измени, него је то нросто модба скупштини да донесе решење да се дирекција премести у Ниш. Њвеетилац му одговара да је_то нредлог, а ношто ннјо поднесен у законској Форми то се он одбацује. Скупштина прима одбореко мишљење. На реду је читањс пројекта о нословном реду у државном савету. Пошто јс пројект нримљен у начелу, прешло се на први нретрес. М. ПоиовиЛ предлаже код 1. члана : да се боље прецизује. ЂоровиЛ вели да је за ситне он I штинске нослове довољно три чдана. Ишстилац га обавошћује.

Скупштина прима 1. члан. Мих, ПоковиЛ вели да ее боље прецизује оно. да у оеуству председ ника и потпредседника нреседава најстарији члан ио постављењу, па да не бн било збрке вели, да се рекне: „најстарији члан у седници". Известилац прима исправку. Ђен. Лешјанин хоће да место речи „еастанак" дође „еедница". Састанак може бити, вели, и без седнице. Известилац нрима и ову иеправку. ГершиЛ објршњава ђен. Лешјанину да се овде еаетанак никако друкче и не може замиедити но као седница. Тачка 3. 4. 5. 6. 7. и8. примајусе. РершиЛ вели да састављање секција у државном савету треба да буде но стру шости, а не по коцки. Известилац брани одборско мишљен.е н вели да бирање и одређиване сокција може бити с обзиром на личностн, а када се коцком буде бирао онда такав бојазан отиада. Ђен Лешјаиин потномаже Гершића. 11. СреКковиК веди да нотпредседник исто као и председник не може ући у секцнје. Мих. ПоиовиИ врло разложно говори да је куд и камо уместтије да предеедник избере људе по стручности, а ннкако да коцка одлучује. ГершиЛ слаже ее са Срећковићем о неулажењу нотпредссдпнкову у сек цијс. />. МладеновиЛ брани одборско мишљење разлого.м, да једној седници нпр. може бнти, даје нрисутани ттредседннк и нотпреседиик; иотпреседник у томе случају неће имети никаква посла, ношто предеедава а не приштда никаквој еекцији. Председник ставља иројект на гласање и скупштина усваја владин, а одбацује одборски. После свршеног претреса председник позива посланике да се сутра у 10 часова скуие у скунштини и одатло се крену у двор [да Господару честитају сдаву. Седница је закључена у 13'А часо| ва, а заказана за петак у 9 часова.

КРАТИЕ БЕСТИ Славнн Т10љски књижевник Сенкијевпћ креће се ово дана на нут за источну Африку. Циљ је овога иута; да се што боље упозна са становницима афричким, како би могао нагшсати ромал пз живота афричних робова. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Опет давицит. У ономадашњом бр. донелн смо да се иојавио дсфицит у ражатвској општини. Сад н — у 0бреновцу. Узгред можемо известити наше читатеље да је и онај аманет од 58.000 д. доиста нестао па норед те невоље сад и ова. ДеФпцнт до 2.000 днн., а каеом јо руководно неки г. Градиштанац. Ови даФицити учестади баш онда кад скупштина мисли да скине п 15 од сто чиновничке плате, Ако то буде — шта ће онда бити? Мало мита, Бише деФицита.

УСЛОВ ЗА условом Чујемо иосигурно даће се резервни наредници, курзисте у артиљеријн, коњици н иешадијн ускоро произвесги за резервне нотпоручике. Да не рекнемо: Једва ће једном и то^бити, но да се обазремо на нешто друго п да скренемо пажњу који расттолаже тим титулама. Новоет да ће се отворити курееви за резервне ОФицире нрохујала је н допрла до свачнјег ува. Није се питало ни ко си, ии шта си. Србији

треоа резервних оФицира шго више. На пољу зима, еоба у каеарни тонда у џену ни ттребијене иаро, у каеарни воља ти храну, вољатииарв; нсмаш деног ни тоттдог одела, у касарни све ново донешено из тнизаре; иемаш где да нрепоћиш, иди у курс тамо све лени и меки кревети и све годети шго је за скромног човека досга. Ј1еии услови ! Долази свот, куљају боси, гладии на ту живу згоду, иа још у ово зимње хдадио време! Одмах блуза нова, нове чакшире, чизме, каиа трап њему у шаке. Сви су тако у новом руву нагиздаии — сви су једнаки. Питају се: Шга си ги ? ђак ; а ти ? — Ја свршио трговачку школу; а ти ? —• Ја сам филозоф • и дајем кондиције правиицима! (Аа). А шта сн ти море, еј, учитељу, учите љу, шта и ти хоћеш да будеш официр! У чигељ слеже само раменима на ноказа једтту звезднцу на рамену. У ночетку је изгледало да еу еви ђаци, а доцније изађе да међу њима има и но неки разноеач. али све једно сви смо војници — сви смо браћа. Нама остада код куће књига, њему разносачка торба. Јест, ту се згрувало, помешало, збнло — нод званичним титулама: ве ликошколаца, чиновника, учптеља, трговаца, калауза, занатлија и .. и... скитница. Одређен дан, када ће ночети предавања. Сви седе за лепнм асталима и ћућоре међу еобом. Врата се отварају, улази глава куреа — сви устају. Комапдант стаје на одређено место и дугим говором нзражује своје расположење што Срби умеју да цене наше потребе н што умеју да рашисле о својим дужностима које дугују као млади људи својој стаџбини. Најпосле заврнш ту лену бсседу овим ласкавим речима: „Поред свега радујем ее што у овом друштву младих родољуба има и ! и г. г. великошколаца, пто су и они могли жрсвовати неко време те да, поред свега њиног тешкога рада, и овде уложе свога труда и да буду : онакви синови, каквима се наша отаџбина радује, а, и мнслим неће биги тако ошгро ако рекнем, и с правом ишчекујс," I Сврши се и то, иочеше предавања, нред сваким државна хартије, државна нисаљка, мастило, некн шарабатају, ал неки баш ревносно пишу па све неким извијеним и нациФраним словима. 11рође десетину дана а некаква непријатна повост мучила је понеке главе. За неко време била је тајна. Клупе ее разредише. Где је онај?.. Није дошао овај — бележи дежурни. Из један нут приновн се компаиија оним грешницима, којн тако брзо евршише овај курс, би изложено н разјашњено како државни интереси, како војни буџетп, не може да издржи толики број слушалаца н да се према томе отпуштају. Они су ваљда биди тим утешени, јер како им казаше државу би то много стадо, па тиме, што су се повукли, радплн су опет као родољуби. Ово је била онтпта сдика лањских курсева, а сад у кратко да кажемо | тнто о „Учебиој Батерији", тако сезвала школа која је отворена за сиремање резервних артиљериских офи цира. (наставиће се)

РОБЕРТ К0Х (НАСТАВАК) Значај Кохевих истраживања у брво је припознат и уважен од његових стручних колега. Јозсф Кистер, чувеии и славни енгдески хнрург и творац антисснтичке методе лечења. рана нревео је на енглески и штамнао први горе-номенути Кохов значајнији