Male novine

једном оперском певачицом из иародног театра. Вели се, да тих двоје младих — настада је н једном и другом 21 година -- већ од године д*на нроводе љубав. Породица не зна :?* њих где су те их сада на све стране траже. Белн се, д* је мдади гроч> мисдио и о убиству, ади певачиц* није ириетала на то, да се обоје убију, те се и мдади гроФ скдонио, да ње радп јонх остане у жнвоту. Дај Боже, да се срећно заврши овај роман ! — Велики пожар. Прошлог утор ника букнула је у једном крају Лондона велика ватра. Три куће, које су биле богато снабдевене робом, са свим су изгореле. Ватра се расирострха и на суседне куће, те се запалгао и торањ на цркви Св. Бенета. Пред ноћ усиедо се да се ватра угаси. Фридрих Шпилхаген, чувени немачки романејер, бави се од неколико дана у Бечу, где се у „Фолкстеитру" приказивао његов коман. „1п ејаетег Хећ" са слабим уснехом. — Умро. Бившн Француски министар марина, нодадиирах Обе, умроје у Тудону у очи католнчке нове године. " -- УхваЂена месија. Париском „Тану" телеграФишу из Лондона : „Америкакској полицији, најзад иошло је за руком да ухвати индиокога месију који је био узрок толиких нереда и устанака првенокосих Индијанаца. Тај месија био је нађен у индиском логору „Кећ С1оис1" (црвени обдик) и крио се под бедим рубљем Кад су га ухватиди, виддо се да је то са свим безонасно створење, несрећни иднот, по имену Хонкине, који је изјавно по.хицији да је Индијанцима отишао у мирољубивој цеди, ади да Индијанци нису разумоли његову миеију. Самозвани мисија послат је у Шадрин. Један индиски иоглавар, који је раније био нод командом Ситинг Бума, скупио је 750, људи и с њима начинио утврђени тгогор, којн је готов да се брани до последње кааи крви. — Нов начин набављања шеи*. У Њу-Јорку је основано друштво, коме је задатак да млеко доставља у све куће на начин, као што се доставља вода и гас. — Убмла два бина. Једна девојка лепотица, којој је 20 година, убила је у Опорту, у Португалпји, два бика уз радосно кдицање нубдике. АјФелова кула-надг[зобни спомзник. Правећи своју кулу високу од 300 метара, Ајфед свакојако није пи сањао да ће она ноелужнти као модел за надГробни споменик.

сптних квитица и мањих иотражинања, иије наима никаквнх хартија од вредности. Неко дошаине власти о већем дугу код Ерагујевића и ои буде уиитан; одговори да нма још неких несвршених рачуна међу њима и да Ке о томе, нодиети тачан сппсак. 1>'ад се доцније пристуиило образовању масе К р а г у ј о в и ћ је показао изводима из својих књига н другим пуноважним документима, да је ортаковање између њега и пок. Стевана давно свршено, да је он Стевана при разортачењу иотпуно изморно и да. му, сем неких ситница у две три стотине динара -— нема ниште више давати. Неки су говорили да се у овој ствари крије голема неправда, да су јадна деца опљачкана, да су у том арамлуку имале учешћа и неке знатније особе од саме власти. Наговештавало се некакво тајанствено ноћно иутовање бо -

У сент-илдским гробљу, у департ. ману Маеа, неки Дарбоа нао је на чудоновату мисао да над гробницом својих родитеља подигне смањену каупију те знамените куле. На тераси ирвог спрата тог надгробног сноменика који јп висок само седам метара намештена је статуа Св. ЈосиФа, на чи: јем су мраморном подножју изрезана жмена умрлих родитеља Дароаављевих. Да би била што савршенија сдичност с правом Ајфедовом кулом, пе достаје само механизам »а иодизање. ПРИВРЕДА Да иопова израсте длака на коњу. Често иута од амова или запрежног прибора, на и неким случајем догоди се да коњ здере на неком месту тела а нонајвише на грудима длаку па с њом и кожу. Да би понова на том месту длака израсла, нрепоручује се уиотреба церосина, с којим се маже то огодићено место, али ниношго се не сме трљати, већ само намазати. То треба нмати у виду, да се неби догодила каква сасвим могућа штетпа последица. „В" Приплодна Трла ујахаПсм заводу. У бечком војном заводу за снрему учитеља у јахању (к. ипс!. к. МГШаг — КеШгћгег — ЈпвнШј имају ®реквентанти, норед војнодржавних и својих коња, још на расноложењу н приплодних грда за теренека и ловачка јахања. Девет приплодинх иастува даје ц. кр. министарсЈ,во нривреде; осамнајест приододних кобиластављају заводу на речену цељ аустријски и маџарски државни ергелски заводи. Од прилике по оволики број ириплодних грла шаље се с означених места сваке године на некодико месеци у поменути јахачки завод. Исносећи ово, помишљамо и овнм прпликом на потребу да би већ ј едном и код нас требало завести свакогодишњс курсеве у јахању и веџбању и да се онда с обзиром на оскудицу добрих коња код трупа, сваке године за еквигацију добија у помоћ из државне ергеле по 12—15 пастува и но толико кобила на извесно време, као гато смо то недавно у нарочитом чланку епоменули. 60.000 и словом гаездесет хиљада динара даје сваке године општина варошице Баден-Бадена у Немачкој на награде за трке. Ово бедежимо с надом, да ће се

лицајца, који је вршио попис и његови тајни састанци с Крагујевићем. Једном речи, зуцкању, ствар је изгледала веома сумљива, али на делу није се могло ухватити н и шта. Кад је маса образована, видело се да деца не могу даље остати у заводима где су била до сад. Децу сместе код неке сиротне бабе и узеше да посећују школе. Но и то није дуго трајало. После две годнне,деца се нађоше на сокаку. Баби није плаћено већ од пет месеци и они је отпустила децу не могући ни сама да се прерањује. (НАСТДВИЂЕ ;СЕ)

уважена нредставништва свију наших онштина у Краљевинп Србији, осетити позвана да у буџете својих општина редовно стављају ио пеку стотпну а по могућству и по неку хиљаду динара, на име помоћи Колима Јахача. У томе иатриотизму треба да нредњаче оне чесгите општине у чијој су средини унраве Кола Јахача. дакле; шабачка, београдска крагујевачка; нишка и зајечарска општина. А с благодарношћу и радошћу номињемо и овде да су шабачка и престоннчка онштина већ почеда дпвати доказа увиђавности и патриотизма у тог погхеду. РАЗНЕ БЕЛЕШКЕ Првтендент на францусни престо. Ових дана је у Фннтенеблу нровео неколико дана код јсднога свога партизана ие нризнати претенденат на Франиуски пресго, унук извеснога нозданског обућара Наундорфа, којн себе сматра за краља Француске Луја XVII. У Француској има доста људи који су уверени, да син Луја XVI никако није умро у тавнпци већ да је одведен у Германију и да га је тамо усинио и васннтао неки обућар, па и сам постао обућар. Унук тога Наундор®а, о коме је горе сноменуто, сад је оФицир у ходандској војсци. Он се чак службено зове Луј Бурбон, иа основу наредбе од 22 децембра 1863, којом је његов отац, принц Алберт примљен за холандска грађанина. Нрина Алберт, син Наундорфа, родио се у Камбервелу а записан у крштеници од 26 априда 1840 под именом Адалберта, принца Француског сина Карла Луја херцога нордманскога и Тане Ајнерт, његове жене. Тин Фавер написао је брошуру. у којој је доказивао просто разложно, основаносг претензија НаундорФа, али гаројалиста сматрају као самопозванца. Мали мозарт. У Германији се иојавио нови „мали Мозарт", — тако назива немачка кригика јмладога 14 годишња пијанисте Отона Гегнора, који својом музиком доводи у усхићење музикалне круговс Берлина, Липиске, Дражђана и других градова. Таленат тога мадог пијанисте, по речима чувеног липиског музикалног критичара Фолела, -значај ан је, Фаномапалан. Он подједнако дако свира „ЕопЛо сарпссшво" Менденсона и тешки „1и-шо1" концорат Шоненов, и његово извађење ни мадо не устуиа свирци најзнаменитијих савремених пијаниста. С тога младоме виртоузу предеказују у будућности славу Листа. | Театерални реализам. Американци су | увек Американци. Они чак и сценичке ! е®екте измишљају сасвим '-амобитно американски. Данасје привлачна снага јњујоршке театралне сезоне театрална : драма која носи наслов „В1ие Јееив" Чар овога комада саетојн се у слицп, која ирестатља унутрашњи изглед огромне Фабрпке ренеова. На иозорницн, Фигуришу махине које раде, шиштање докомебида, кретање точкова н т. д. Јунак комада — прост Фабричкн радник — заплета се у неколико кајишева машинских, те у мало да падне нод точкове машина и да буде смрвљен. Али се у посдедњем тренутку јавља јунакиња, која снасава свога драгог тиме, што ножем расече кајишеве, који су га спутали. Ваља прииетити да су на позорницу изнесене правс машиие. Ако би се, на случај несреће, десио да 1 јунакиња одоцни неколико секунада, онда би здосређни јунак морао умрети нред очима публике најужасинјом 1 смрћу. Овеј театрадии реализам ваљда, неће ићи даљо. * Дахомијске амазонне. Неколико а®ри; канскпх амазонака, којс су дошле у Германију, биле су између осталога, смештене н Кастановом „Папонтикуму". Те дамо, но одзиву посетиоца, ј већ су учпниле неке успехе образова-

њу. Првобитна необузданост и дивља чност њихова замењени су неким снокојстом, чак веселошћу. Маса посетиоца не илаши нх онако, као пре, а њихово похођење с нубликом постадо је љубазно. Нарочито способносг за цивилизацију иоказује деветогодишња сестра пуковице Тума. * Љубав или нруна. Париски „Фигаро" ту скоро јс нричао да је нринцеса Јелена, кћи гро®а нариског ишла у Рим те да од иапе добије пристанак на брак са старијим сином принца Уелског. Од чести сад иотврђујс тај гдас и иариски „Голоа", који вели, да је принцеса иосетила напу у цели да гаувери освојој оданости катодицизму, који она неће изневерити, на ма како од тога патила и она и њен драги принц. „Голоа" даље нрича|жалосни роман иринца и принцесе. Принц је тајну своје љубави саонштио царици Викторији, а принцеса својим родител.има, али извршењу њихових жеља смета чланак енглеске конституције од 1689. у сиду којега паписта нс може да носи енглеску круну, те дакле најстарији син садашњег енглеског престолонаследника мораће се одрећи својих права, ако жели да се ожени католикињом — Орлеанском принцезом. ДРУШТВО за иравну иауку Пре краткога времена био је састанак, на који су позвани били сви они, који раде на правној науци. На том састанку, између осталога, решено ја и то, да се израде правила и предаду јавности. Одбор је свршио све што је нашао да треба уредити за образовсње друштва. Али пре, но што се збор сазове, износи свој нацрт нравила на јавносг, и моли да сваки, кога се ова ствар тичс, прпмети што има. I. Оснива се друштво под именом: 1 Друштво за правну науку и законодавство. II. Предмет је другатвеног рада нравна наука и проучавање домаћих и страних закона. III. Другагво може протресатн законска и правна питања и у јавним коиФеренцијама. IV. Друштво има дописнике на страни. V. Оно не гласа ни о каквом питању VI. Избор члаиова врши одбор на предлог лица, које је всћ чдан друштва VII. Одбор се састоји из ових лица: 1. Нредседника, који ее бира на две године; 2. Два поднреседника н 8 чданова, који се бирају на 4 године; 3. Два секретара, п 4. Уредника друштвеног органа. Дужност бдагајника врши један од секретара. VIII. Избор се вргаи тајио и пој већпнп ирисутних чланова. При поновном гласању довољна је релативна већина. IX. Сваке године из одбора истуна |коцком четвртина чланова и један ноднреседник, а на њихово место скуипггпна бира друге. X. Нико од особља одбора, изузев јсдног секретара, не може бпт* одмах поново пзабран. Али за председника можс битп узет који од чланова одбора, или од оних, којп истуиају. XI. Одбор упраља пословпма друштвевим. Он сам, или на нредлог кога чдана, решава имали места да се какво питање нрстреса на јавној коноеренцији. XII. Он преставља друштво. XIII. Благајник иа вршетку године подносн рачуне одбору, који их нрегдеда и по њнма доноси одлуке. XIV. Пословник за рад друштва иро писаће одбор. XV. На случај престанка друштва