Male novine

По казаноме већ, та се ограда не тиче чиновника, који имају ираво да траже да буду стављени у иензају. Но ако би их се, по кривом разумевању закона. и тицада, они ће код наших прилиаа, које се сваки час мењају, лако увребати моменат, кад ће доћи у пенсију без модбе. А то ће исто бити и са чиновницима, који немају право да траже да се у пенсију ставе. Као што раније рекосмо за њихово пенсионовање требају две воље, и њихова н државна. Државна воља то је минасгар. Те воље код министра биће ако је он добро расаоложен према чиновнику који би за пенсију молио, а ако он није добро расположен, ненсије неће бити. Али ако је он добро расноложен, ондаће он по добром расноложењу дати пенсију онаку кака чиновнику треба, без молбе, а не „по молби*, кака чиновнику не треба. Непослетку г шта је остало да буде са овим? Чиновници, која због болести буду стављени у пенсију, дужни су да се врате у службу ако оздраве и држава их у службу позове. То исто мора да се разуме и за чиновнике, који у пенсију буду стављени у интересу државне службе. Шта ће бита с овим чиновницима, ако они као пензионисани постану и адвокати? Је ли се овим законом држава према њима одрекла тога права, да их у службу позива, или ће им моћи раскварвти подарено адвокатство и повући их у службу? На кратко дакле, по нашем мишљењу овај закон носи ове мане: 1) Штетан је по службу државну; 2) Неправедан је, ако би његова ограда ло оним речма „по молби", вредила не само дротив чиновника, жоји би пенсију тражили неЋмајуки на њу арава , кего ако би се ширила и против оних чиновника, који би пенсију тражили имајуКи на њу ирава. 3) Практички ће бити празан што се тиче те његове ограде „по молби" и дакле неће отклањати што се имала намера том оградом да отклања. 4) Ставио је у питање дојакошње право државино, да извесее чиновнике у пенсији, враћа из пенсвје у службу. Марко СгојановиЈ).

Из Двора Као што је познато, у закону о грађанском •лоступку учањене су неке измене, између осталих и та, да чиновник, који у одређеном року не изврши извршне пресуде, нредате мунаизвргаење, одговара за то и материјално, а може бити дисцаплинарно кажњен и под суд стављен. Чим је то наређење изгласано у скупштини и поднесено на одобрење Н>. В. Краљу, Његово Величанство приметило је, да Му се чини, да ће ова одредба стајати у опреци с оним наређењем у садагањем Уставу, по коме ни један чиновник не може бити тужен без одобрења надлежног му министра. На ту иримедбу Његовог Величанства министар правде г. Арон Нинчић уверао је Краља, да те противречности нема и да нови закон не стоји у опреци с Уставом. Изгледа, да Његово Величанство није могло бити задовољено овам уверавањем, него је пожелело, да о томе стече позитивније уверење и да чује, како о томе мисле наши угледнији људи од закона. Услед тога, ономал, 9. о. м. у вече, око 8 часова, била су позвага у двор ова господа: Никола Христић, председник државног савета; Мика Кр, Ђ орђевић, посланпк у пенсији: Димитрије Радовип, председпи* Касације у пенсији; Јован Ђ. Авакумовић, министар -преседник у пенсији; Ђ. Пантелић, посланик у пенсији; Јеврем Андоновић, члан држ. савета; Андра Ђорђеваћ, проФесор В. Школе; Стојан Марковић, проФесор В. Школе у пенсији и Арон Нинчић министар правде. Његово Величанство саопштило им је одмах, ради чега их је звало. Али како је већ

било време вечери, то Краљ понуди позване да прво вечерају, па ће се после разговорити о питању, ради кога су сазвати. После вечере приступило се нослу. Сва присутни изјавала су у главаоме, да је нова одредба у грађанском посгупку умесна и корисна, да је има и у свача другам законодавствама, па да је била унесена и у наш Устав од 1888. год., ази да са данашњим Уставом та одредба стојп у оареци и да се не може као закон прогласвта, Тројаца од прасутне господе нису у први мах исказали своје машљење, и то: г.г. Никола Христић, Јеврем Андоноваћ и Ачдра Ђорђеваћ. Кад их ]в Краљ нарочито упитао, г. Храсгић је рекао: »Ма да овај првдлог н .је подношен Држ. Савету, као што је био ред, ја сам ипак мишљења, да је ова мера сама но себл корасна али да стоји у опреци са садашњим Уставом и да је с тога за сад неостварљива. Г. Јеврем Андоновић био је одсуднога машљења, да та, одредба сгоја у опреца с Уставом и да је није требало доносита. Г. Нанчић је на то приметао, да је г. Андоновић посланак у Нар. Скупштини, на што није с тим својам мишљењем изишао у скупштини, онда кад му је било време. „аја бих", рекао је г. Нинчић, „тада и сам ову сгвар боље разгледао да ми је свраћена пажња". Г. Андоновић се извинио, да је у Скупштина била галама те да с тога није могао учинити своје примедбе. Г. Андџа Ђорђевић рекао је, да је њему узгред г. Нанчић показао тај пројект закона и да је он у начелу био за ту измену, али да се у подробније разматрање није могао упуштатп. Г. Нинчић је и на то приметио, да он г. Андри није узгред показао пројекат, већ га је нарочито о томе питао и има у џепу забележено, шта му је о томе г. А. Ђорђевић одговорио. Тиме су ова саветовања завршена и ствар је изведена на часто, да, ова нова одредба у грађ. поступку стоја у онреца с позитавним наређењима данашњега Устава. Према томе, овај закон неће бити ни потписан. Ово је свакојако један немао случзј, који повово потврђује, како је незгодно спремати законске пројекте на трку и без довољнога проучавања, и како је нреко нотребно, да у сваком мкнистарству седа по један човек, који се неби мењао с променом владе, већ која би годинама и годинама остао на своме месту и тиме стекао могућност, да уђе потпунце у суштину своје струке и свах закона, који се на њу односе, па онда већ не би биле могуће оваке погрешке. Но ми ћемо о овој ствари проговорита у једном од првих идућах бројева.

ДОГАЂАЈИ У СКОПЉУ „Ускок" доноеи овзј чланчић:„ Новинв „Стамбуп", које излазе у Цариграду на Француском језику, као незаинтеросоване спором Патријаршије са Србима због Амвросијева избора за Скопљанског митроиолита, по свећују му ове кеиристрасне редове: „Поводом спора који се изродио усљед постављења грчког митроаолата у Скопљу, овдашњи грчки пистови нису се устезали тврдити, да у Скопљу постоји сгмо 50 српских породица нрема 190 нородица грчких. Како су неколико Француских дистова овда и у Европи нримиди за гогове паре тврдење грчких листова, па непознајући стања етнолошко и нотребе дисцезе, одобравају, ио својам грчким кодегама, и они постављање Њ, П. Амвросија, ми смаграмо да нам је дужност да им означимо заблуду у коју су пали, и да им у исто време докажемо како су потпуно неосноване нретензије грчких новина. Ми не мисламо сада набрајати Србв и Грке који станују у Скопљу, него примивши за један тренутак тврдњу грчжих новинара, дз у Скопљу има 190 породица грчких (те породице, узгред буди речено, нису грчке, него куцовлашко-гркофзлско, а њахов број треба свести на 90 нуф/за (пореских глава), као што издази из једне детаљне листе, која се надази у нашим рукама, и у њој јјсу изнета

њахова имена), ми костављамо само ово пзтање: акв су, одиста, скопљански Грца тако маогобројнии тако јаки, као што велв грчке новине, за што нови митрополат Амвросије не можв никако да уђеудужност, и зашго јв морао да ее сглони у грчку шкоду? Зар то не доказује очевидно да су Срба у том месту врло јаки, и да присгадицв Грка насу у етаљу нашта да учинс? Па онда од какве взжаоеги могу биги тах 190 нородаца назови грчкш, проиа огромној маси Орба којн станују у целој даецези. 3*р се мигроиолити постављају да задовољв жвље и иотребе неколико породица, или чак и једнв вароши, без икаква обзира на потребе даецезе ? Даецеза Схопљанска састављаиа ја из еедам каза у које улазе ове вароши и седа: 1*0 Варош Скопље са екопљан- скја нуфуза ском казом која се састоји 16К 10.793 2 Каза Кочанс«а која се саетоји 80 14 119 3 „ Шгипска „ „ „ 132 10.583 4 „ Твтовска „ „ „ 172 12.921 5 „ Краво Палан.„ „ „ 64 12.295 6 „ Радовићека „ „ „ 80 5.730 7 „ Кумановска, „ „ 162 14.222 Свега 80.996 Излааи, дакде, да становнишгво словеаек) даацозе изноеи преко 80 000 душа и да је иосгављеа један Грчки митрополит дз би се одговорило иотрвбама 190 породица грчких, којв сз, по казивању грчких нована налазе у вароши Скоиљу, Ми смо номенула горо да имамо у рукама јодну детаљиеану листу Куцо Блаха иди ГркоФила, који станују у Скопљу. Из те дисте, за чају смо верност у сгању јамчиги, взлази да у Скоаљу има еамо 90 Грка, и од тог броја већзна је њах дошло и« других арајева, да се ту насгани; још и сада оад нраиадају као нореске главв (ауфузи) оаиа масгима одакда су дошда. Тако, но нашој лисги, у Скопљу Грка доморвдаца 18; Грка иј Кучева 52; из Прилена 1, и Цариграда 1, из Чагишга 3; из Кдисуре 1; из Гребена 1; из Взлеса 2; из Малозашга ], и из Солуна 5; еграних поданика 5, свега 90." Издишно би бало ма што од наше етране додавати овоме што је „Сгамбул" изнео. Жзлети јв сама да на Високој Порти аоклонз нажњу овим податцама „Стамбуда".

РУСИЈА У ЦРВЕНОМ МОРУ Вест, да је Руеија заузеда једао парчв обалв Црвеног Мора, демангоаана је. „Агенцаја СтвФани" донела је извештаје из Адена и Петрограда да та вест није нсгиаита, а талијансаи министар спољних посдова Ваеконтм Ввдоета изјавио јз у комора на питање носланика Ћарманија, да вест, да је Русаја заузеда једау тачку па Црвеном Мору, нзја осаоваца, Руска вдада запигана ]е у том иогдеду н шјавидаја да се рададо само о хидрограФСким сгудајама, те нијв постојала намера да Русија тамо за ееба шта присвоји. Но у пркос тогд порицања вредно јв донати шга о томо пашу „Тај леу" из Адена. : „Русиа кретарица и За!торошак и , која је 3. (15.) новембра у Периму укрцала угљен зд своју нОгребу, сгала јо ире у Рдхкиги (Р. хигиЈ и пигала је за погдавицу, која је баш: био одеуган. Оаа је уклонила пограничнв стубове а друге знакове талијанског зашгитног господегва, тв је уз море обележила нуну једну миљу земље, развада тамо руску заставу и поставила стражу од 40 морнара да је чува. Посгавила је још а боје и, у кратко, удешавзла ее тамо као код своје куће. Руси изјаваше, да иду само на некодако дана у Перам и кад со враге, да ће онет развита руску заставу. Погдавар талијанеке управе у Асабу, како се прича, с места је дошао у Рвхаату да извиди шта је у сгвари. У погледу Фактичног односа султана од Рахаите спрвм Италије причају тадијански листови, да је 8. (20.) септембра г. 1880. заступоик друшгва Рубатано у Асабу, г. Јосиф Сеието, склонво са Судтаном Берехан-Бен Мухамедом угозор, у којем је талијанским но* даницама осигуран слободан трговачки саобраћај аа целој територији Рахаиге и Султан се обвезао, да ни једној сили неће без дозволе талијанске вдаде уетупити ма ни најмање нарче земљишта.

БЖОГРАДСКЖ ВЖСТИ Аудијенцнја Прекјуче ноеле нодно Њагово Величааство Краљ, примио је у аудијеицију г. Јовава Авакумовића бав. прздседнака мапасгарзтва. * ОпштаЈСКИ вбор. За 19 Дацембра о. г. сазвли је опшгински збор на комо ће св извршати избор 19 одборниха и 10 одборсках заменива. * Сакциониоани закони. — Закон о иижам нољопризредаим школама и о акционаргким друшсгвама, које је Скупштана по прадлогу владе усвојила, добили су највашу нотврду. * Полозкио испит. Г. Јован И. Сгојановаћ секретар зејчарског првостепеног суда, сии многогодиивњег народ. носланика г. Идаје Стојановаћа иодожа®