Male novine

Издагање владв мрзости и презрењу Стојан Протић оптужен је даље, што је у чланку „Да ли се увиђа то" ишао на то, да у јавности изазове неповерење владе и да јој побије важност; што је у чланку „Спорне железнице" потврђивањем и изопачавањем дела излагао мрзости и презрењу данашњу владу, и што је у „Одјековим Листићима" такође излагао владу презрењу и мрзости. Стојан вели да је оптужен и саснушаван за чланак „Зајам" из „Одјекових листића", а за остале чланке из те књижице није саслушаван, па пита да ли се тужи за сваки чланак. Прочитана је тужба полициске власти, која га за чанак „Зајам" из „Одјекових Листића", и за остале чланке поменуте у тужби држ. тужиоца Преком суду тужи. Стојан се брани, да 103 члан крив. закона вели : ко јавним потврђивањем измишљених ствари излаже владу мрзости и презрењу, а ништа аподиктички није тврдио, већ је само рекао да су ти гласови кружили, да они могу узнемирити сваког родољуба и да влада треба да побије те гласове, ако нису истинити. Он ништа није тврдио, ништа измишљено и изопачено није износио. А исти тај члан крив. закона дозвољава критику, а'ко не садржи вређање. Држи да ту не може бити никакве кривице. Прочитан је чланак „Да ли се увиђа то". Стојан се брани да је то критика владиног рада, која је дозвољена законом. Ту нема никаквих измишљених или изопачених ствари, јер наши односи с Русијом и Црном Гором нису од годину и по дана онаки, какви су били. Исто је тако Факат да је „у корен сатрвен државни кредит Србије", јер влада није могла закључити зајам на страни, што је она јавно признала у службеним новинама, већ приступила принудном зајму код Нар. Банке. Ни једне државе нема у Јевропи, која ставља интабулацију на своје железнице, а Србија је то учинила; дакле и то је Факат. Тако исто је Факат и о спору између српског и аусгриског бродарског друштва. По оптужби за члачак „Спорно дело" бранио се као и за чланак „Да ли се увиђа то". Пита држ. тужиоца шта је ту измислио или изопачио, јер је јавна тајна у Београду била да је аустриско друштво тражило да се смени директор српског бродарског друштза Вукадиновић, и он је смењен. Савчићева тужба Г. М. Савчић енжењер, тужио је Стојана за увреду и клевету онако исто и за оно исто, зашта га је тужила и Трг. Банка. Прочитана је тужба г. Савчићева, који га још тужи и за нештампање исправке. Стојан се код првост. суда бранио као и по тужби Трговачке Банке, па при тој одбрани остаје и сада. Исправку је штампао, само што је изоставио речи да ће га Савчић тужити. Увреда првост. суда У једној жалби Касацији Стојан је нанео увреду београдском варошком суду изразима, који су у тужби држ. тужиоца наведени. Стојан се брани, да је те речи написао у жалби, па и сад налази да у њима нема клевете, јер је тачно што је у њој речено, а да ли има увреде, оставља суду да цени.

Увреда министра преседника У чланку „Господин Ристићева изјава" Стојан је нанео увреду пок. Ристићу, зашта је такође тужен. Код првост. суда Стојан се бранио, да ни у инкриминисаним изразима ни у целом ставу не говори се о званичном раду министра преседника као штр захтева § 104 I одељак крив. закона. Стојан и пред преким судом остаје при тој одбрани. Увреда пок. РистиЂа Стојан је тужен и за клевету нанету пок. Ристићу, бив. краљевском намеснику изразима који су у државној тужби наведени под IX. Прочитана је тужба Ристићева. Опт. Протић брани се као и при ранијој својој одбрани, датој код варошког суда, наводећи да му је увреду нанео „Гражданин" — а он само превео, те би по томе он имао код руских судова задовољење себи тражити. Сад изјављује да му је неприЈатно говорити о мртвом човеку. Изношење службене преписке Најзад Стојан Протић тужен је још и за то што је у четири броја ..Новог Одјека" у чланку Владе Д. Илића „Зашто сам кажњен 1000 дин. од дисциплинског суда?" изнео службену преписку по кривици Владе Илића адвоката из Лознице, а није за то тражио дозволу. Стојан се брани, да јејош непрестано изненађен да за то може бити оптужен. Алитоје службена преписка своје врсте, то су акта дисциплинске кривице Илићеве. Могу ли се акта кривице називати службеном преписком. По закону се акта не смеју износити пре но што се прочитају на претресу, а пошто сутаакта свршена, он је сматрао да по закону има право да их саопшти, али то ни у ком случају није службена преписка Прочитана је тужба полициска, а за тим је прочитан и одговор Стојанов код првостепеног суда, где се бранио као и овде пред преким судом, па је овим завршено извиђање по штампарским кривицама Стојана Протића. За тим је преседник закључио седницу у 11 45 сах. пре подне, а другу заказао за 3 сах. после подне.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Публика. Што претрес дуже траје интересовање публике као да се све више замара и слаби. Тако је јутрос судница бил- прилично празна у сравнењу према ранијим данима. Наравно да ће се ово интересовање појачати кад почну одбране правозаступничке, што ће доћи на ред можда још сутра. Рипањски тунел. Квар на рипањском тунелу ниЈе велики и убрзо ће бити поправљен. 'Гако саобраћај неће бити поремећен, и путници и роба возиће се редовно. Допутовао. Г. Антоније Пантовић, начелник министарства унутрашњих дела допутовао је јутрос из Ниша. Г. Пантовић бавиће се у Београду два дана, па ће се затим вратити опет у Ниш. Чланови инвалидског суда. За чланове инвалидског суда постављени су: г. Андра Грујић, члан Касационог суда, г. Јован Маринковић, артилериски пуковник и г. Божа Мутавџић, члан апелационог суда. Отпуштен. Јеврем Приштевац, магационар прве класе стоваришта дувана у Крагујевцу, отпуштен је из др-

жавне службе на основу § 76 закона чиновницима грађанског реда. Начедник шумарског одељења, За начелника друге класе шумарског одељења министарства народне привреде, постављен је г. Милутин Савић, начелник исте класе одељења за земљорадњу и сточарство. Стављен у пенсију. Г. Аранђел Петровић, управник прве класе београдске поштанске станице, стављен је у пенсију на основу § 70 закона о чиновницима грађанског реда. Нов управник. За управника прве класе београдске поште, постављен је г. Коста Кондић, поштар прве класе београдске министарске станице. Пенсионисан. На основу § 70 зак. о чиновницима грађанског реда пенсионисан је г. Коста Петровић, секретар треће класе министарства народне привреде. Надзорници народних школа- Изашао је указ којим се постављају: за надзорника Народних Школа друге класе, за срезове: голубачки, звиждски, млавски и рамски, округа пожаревачког, Радован Кандић, професор Гимназије Кнеза Михаила; и за надзорника Народних Школа друге класе, за срезове: деспотовачки, параћински и ресавски, округа моравског, Коста Николић, проФесор Гимназије Вука СтеФ. Караџића. Монополски надзорници. За монополског надзорника прве класе округа подринског, постављен је Драгутин Ж. Павловић, благајник исте класе солског стоваришта у Радујевцу; за монополског поднадзорника прве класе округа ваљевског, постављен је Љубомир Рамадановић, монополски надзорник друге класе округа подринског; за монополског надзорника друге класе округа нишког, постављен је Драгутин Костић, монополски надзорник исте класе округа врањског, 1 — сва тројица по потреби службе; и за монополског надзорника друге класе округа врањског, постављен је Милан Граовац, монополски поднадзорник исте класе округа топличког.

И 3 Ј А В Е Иодписати изјављујем да не приаадам ни једној паргији, пошто сам увидео да су штетде, а као каФеџија морам бити сваком на услузи ; као грађанин и војник служићу верио Краљу и Отаџбини. 19 авгуета 1899 год, у Књажевцу. Миладин Стаменковић 930 каФеџија.

До даиас бнли смо раднкали и иодиомагади радикалну странку; мислили смо да је то странка која служи Крал»у и Отаџбнни; сада пошто смо се уверили иванданским атентатом над Њехчшим Величанством Крал>ем Миланом. То је осуђујемо и оставл»амо је »» навек а придружујемо се само онима који чврсто уз престо омил.ене иам династије Обреновића стоје и изјавл>ујемо да ћемо нашег л»убл.еног Господара и Крал.а Алексаидра I и династију Обреновића чувати, бранити до последње капи крви. Радоица Перишић, Милутин Живковић, Стеван Радисавл>евнћ, Владимир Радивавл,евић, Илија Радисавл,евић, Живко Тз. Лазаревић, Јован Владовић, Јован Манојловић, Јаћим Ле кић, Никола Лазаревић, Владимир Лазаревић, Младен Јоковић, Јевто Лазаревић, Драгутин Богићевић, Љубомир Лекић, Петар Лазарввић, Живан Јокић, Живојин Живковић, Милија Шарчевић, Меленко Лекић, Дамњан Лекић, Милић Лекић, Светозар Раденковић, Величко Вучковић, Живојин Лакићевић, Мијалило Бојовић, Павле Јанковић, Иван (Јтепановић, Жнван Стевановић, Панто Л. Радовић, Милић Маринковић, Владимир Крсмановић. Неиисмене подписао Петар И. Васил.евић. Сведоче: Л>убомир Ј. Карић, Грујица Ла заревић, Глиша Раденковић. 8 авгусга 1899 г. у Стојнпку.

ПродЈЛчвње извештаја с претрееа излази у еутрашњем јутрењем броју нашем, Нова Трговачка Штампарија (Кнез Михаидова улица) Одговорни урвдник М. П. ЖввадиновиК