Male novine

али је истина: кад је пошао да пуца на Краља Милана, чекао Га је уВасиној улици. Хтео Га је убити што није добио службу, јер кад је нашао човека да му напише молбу за Краља Милана, а тај човек му рекао да и не подноси молбу јер Краљ Милан не воли бошњаке. Поново тврди да су невини људи, које је теретио. Теретио их је за то: што је мислио да ће се они лако спасти и да ће покрај њих сачувати и свој живот. Али сад кад види да ће људи ни криви ни дужни да погубе главе, неће да губи и душу кад губи живот, неће невине људе да понесе на душу (Пашић плаче). Њих је по мало познавао, те је пао на мисао да их терети, а сад вели сушту истину — ти су људи невини. Свечано пред крстом и јеванђељем и пред овим светом изјављује, да су људи ови невини, да га нису наговарали, да с њима није био ни у каквој вези, да нису ништа знали за 'атентат. Поново прича свој ранији исказ, како је наВлајка, Ковачевића, Димића, Младена и Анђелију био пизмен. Драговољно је изишао из службе за то, што му је плата од 60 динара месечно била мала. Тражио је службу овде, у РумуниЈИ, опет овде, па нигде није нашао и онда је учинио оно што је учинио и већ објаснио. Имао је уштеде јер је штедео, јео шкембиће, сир, паприке а пио воду. У Шапцу је тражио пасош а не у Београду, и ако је овде плаћао порез. Јер му га овде нису дали. (И Љуба Живковић плаче. Таушановић одхукује). Од Влајка није носио никакво писмо; а начел нику Анђелићу отишао је тек по упуту команде и кад се уверио о документима издао му пасош, не питавши га да ли је у Београцу тражио пасош. Нико га на ову изјаву није подговорио, јер шта му ко може обећати и шта он може очекивати, кад зна да му глава лети с рамена. Његов говор саслушан је у највећој тишини. У судници беше настао да би се мува чула да прелети. ВлаЈко Николић према свему овоме нема шта више да каже но што је рекао. Нико ни од Димићевих комшија, ни од Фијакериста није га виђао у ликерџиници. Чак ни" Димић га не познаје. Кнезкетћ узима накнадно реч и вели о парама оно што је говорио бранилац Шпартаљ. Пита, ко би му поверио 2000 пара а камо ли 2000 наполеона. Пера Ковачевић, Мијаило Димић остају при својој датој одбрани. Димић говори кроз плач. Никола ПатиИ, говори потресеним и слабим гласом, говори плачним гласом и вели да га не терети ни Кне жевић ни Крезовић. То објашњује неповерење према њему. Сведоци који га терете лажни су, а његови скедоци нису ни звани ни испитивани. Он хоће да докаже да лажу они сведоци. који га терете. У кратко ређа све што је изнео у својој одбрани. Признаје да до њега има кривице али са политичког гледишта а та је кривица што благовремено није предузео мере да се на највишем месту не створи уверење да је странка антидинастична, што незгодне елементе није уклањао, што промену од 11 октобра није схватио онако како по важности захтева (Аца Станојевић се смеје), а то је тек увидео после избора, и онда је позвао седницу главног одбора да се странка распусти, пошто Краљ хоће да нема те партије. У тој седници Живковић је изнео да се опозиција може легално продужити отказивањем пореза, те је остало да одлуку донесе пуна седница. Ту је друга његова погреш-

ка што то питање није одмах прекинуо. Сам лично је погрешио штоје нанео увреду Краљу Милану а још већу погрешку је учинио што није молио Краља за милост. После свега тога решио је да се повуче с политичког поља, јер владаочева реч мора бити старија но реч ма кога другог. У томе је он због атентата ухапшен и није могао извршити ту одлуку. Захваљује Богу што је спасао живот Краља Милана, јер би онца остао самоједан преставник династије и непријатељи њени би уклонили и последњи изданак Обреновића и Србија би дошла у онај исти несрећан положај у коме је Пољска подељена. Али спасом Краља Милана спасена је и Србија. Погрешке појединих чланова према Краљу и Краљу Милану пренешене су на странку а са странке на њега као шеФа. Погрешка је радикалне странке што на леп начин није припомогла решењу питања о спору међу Краљевим родитељима и што су радикалне владе као што је Симићева, тражиле страно посредовање. Отуда је највише неповерење према њему. Он више но држ. тужилац осуђује писање прекосавске штампе и разних брошура, у чијем писању и растурању никад није учествовао ни за њих знао. Потпуно је невин. А ствар је истраге да види има ли кога иза Ђуриних леђа. Поново моли да се испитају његови сведоци. Пресуда треба да да доказа да ли је Србија правна држава, има ли у њој правде и безбедности. Моли суд да га ослободи ове беде која гаје снашла а и ово живота што има залаже против онога који хоће да ремети ред и напредак у држави. К. ТаушановиИ вели како је привредник и не разуме завереничке послове. Он је сит политике и још од Симићеве владе даојеоставку на чланство у главном радикалном одбору и са свима пресекао сваку везу; нити је и једно политичко писмо коме написа о нити од кога добио. Иступио је из странке што је у њој наступио апсолутизам а не договор. Пашић и Стојан Протић били су све и сва. С Љубом Живковићем у крвном је непријатељству. Прекинувши те везе, бацио се сав на чисто привредна питања, међу којима и о организовању кредита у Маћедонији. Моли да се утврди да ли је Крезовић доиста био 18 новембра у Србији и био воденичар или је доиста прешао три дана по Божићу. Он је још у Загребу о Змајевој про слави читао о Крезовићу; он се не би враћао у Србију да је ма шта имао с тим Крезовићем. (Крезовић само дува). Сшојан Протић остајући при својој одбрани, а сад говори о општем делу тужбе. За 18 година свога јавнога рада био је човек јавности и никад није улазио ни у какве тајне радње. Свакој полицији може се десити да неко из небуха пуца на владаопа, али ни једној осим београлској не би из очију испао такав маркантан човек и одело, као што је Крезовић. Београдска полиција има нарочите агенте за ухађање људи који долазе из Црне Горе. Па је ли могуће да и они не опазе Крезовића који долази с Цетиња. Љуба Живковић вели да његове антидинастичке везе нису доказане, а његове антидинастичке тежње изведене су из једнога недоказаног иједног неправилно доказаног момента. Требало је прочитати његов посмртни говор Катићу. Држ. тужилац служи се сведоџбама сведока не који су били на погребу, но љули из Панкова који су били на пугу. Ти су сведоци лажни, а држ. тужба није нашла за нужно да упита кога год ко је био на погребу:

да ли је истина оно што ти сведоци лажно тврде. Он није антидинастичар; он је политичар, слободоуман човек с уставом и законом у руци. Он понавља своју ранију одбрану, а преседник му примећује да Живковић, од кога се као адвоката томе није надао, упада у исту погрешку у коју и Таушановић. Атентатор прекинуо је сваку везу између саучесника и дела. Аца Станојевић нема ништа више да каже. Тако исто и ирота ЂуриЛ, који моли да се испитају његови сведоци. Радомир Милинковић позива се на сведоке баш за то да његови односи нису били привидно поверенички, но Фактички. Пок. Живко је о свему, осим писма, извештавао министра. Што нешто Живко није учинио, не може теретити Радомира. Иван Павићевић одговара држ. тужиоцу да се брани истином. Био је веран својој заклетви о верности Краљу и Отаџбини. Прича како је живео у затвору а како атентатор. Преседник му забрањује реч и позива га да говори ако има што за своју одбрану. Павићевић се позива на капетана Микића да Је све тако како је причао, а Микић му јавно рече да лаже. Павићевић за тим моли да се испитају његови сведоци. Урош Паншелић вели ла је био ухапшен па 18 јуна пушген. Да је био крив, он би побегао а не би чекао да га опет врате у затвор. Млађа Јовановић вели да га нико није теретио нити је он имао потребе да улази у оваке послове, кад је од Краља уживао све милости. Куне се децом да ништа није знао о атентату и завери. Камо среће да му је Кнежбвић казао, јер онда не би седео овде на оптуж. клупи, но би имао мајорски чин. Г-ђа Анђелија остаје при својој одбрани. Што је раније признала морала је јер је била мучена и приморавана. Онај који љуби, тај не тужи, па за то је он и теретио. Данас је тек признао истину. Да Ј 'е знала што, она би јавила Краљу, кад је тога дана био у купатилу. Ђока СшојковиИ остаје при својој одбрани. Даље говори у смислу своје раније одбране. Ђока Новаковић вели како у тужби стоји да он у неколико признаје своје кривице, а он нема шта ни да признаје. У осгалом остаје при својој одбрани. Позива се на свој дневник, из кога се види сав његов живот. Гата Милорадовић, Настас Маринковић , и Јован Стефановић из Оштреља немају ништа да кажу. Димишрије КрезовиК вели да је истину говорио. Лаж је да је онај босански просјак сам без наговора дизао руку на Краља Милана, а наговарали су га они које је он именовао. Моли да се о њему уништи оно што су говорили браниоци. Био је у воденици Чомића, а све то има у актима и то свега 3 дана, па је отишао проти у Ужице. и одатле за границу, но у путу ухваћен. У Трбушанима је био под именом Ристе Павића, јер му је такав пасош дат на Цетињу и с тим пасошем обишао је сву Србију. Други пасош турски извадио је у Ужицу. Друге списе и пасош на име Ристе поцепао Је. Без трошка у Ужицу није био, а револвер јесте продавао пошто с револвером није смео пролазити кроз Турску. У Србији нема брата, коме је име Тимотије а живи у Пљевљима; код Чомића није виђао каквог 'Гимотија, а има три Тимотија који се презивају Крезовићи а нису му ништа род. У Црну Гору прешао је пре 5 —6 година. Ог1 је Светислава Милојевића увео код