Male novine

СЛУЖБЕНО САОПШТШ! Јучерашње службене новине донеле су ова службена саопштења: Његово Величанство Краљ добио је од Његовог Императорског Величанства Цара Руског Николе II. као одговор на писмо, којимМу је јавио Своје венчање са Њеним Величанством Краљицом, следеће писмо : Господине ми Брате, примио сам са свим изванредним задовољством пи смо, којим ми је Ваше Величанство изволело саопштити Своје венчање са Госпођом Драгом, ћерком покојног Панте Луњевице и унуком војводе Николе Луњевице. Услед веза пријатељства и духовног сродства које постоји између Вашег Величанства и мене, ја сам узео жива учешћа у том срећном догађају и хитам да Вам на томе изјавим своје најсрдачније честитке. Додајући томе моје жеље за срећу Вашег Величанства, као и за срећу Њеног Величанства Краљице, ја Вас молим да поново примите уверење о високом уважењу, којим јесам Господиие мн Брате Вашег Величанства ( добри брат с - р - ( Н И К 0 Л А ПетерхоФ, 13 августа, 1900 године. * По налогу Њзговог Величанства Краља објављује се, да се заказано путовање Њихових Величанстава по унутрашњости Србије одлаже за идућу годину због благословеног стања, у коме се налази Њено Величанство Краљица по констатовању стручних лекара. Из Канцеларије Председника Министарског Савета, ПМБр. 278., Београд, 25. августа, 1900 године. * Његово Величанство Краљ, у Својој прокламацији 8. јула т. г., и у Својим говорима, ј л^пиоао да-некр да дозволи, да се интриге врзмају око Краљевског двора; да је Његова одлучна жеља, да се једном Краљевска кућа | начини неприкосновеном и да се све те интриге далеко одстрањују, као издајничка предузећа према Њему и према Отаџбини. После Његове прокламације било је ипак неколико такових покушаја, преко којих је Његово Величанство прешло са презрењем и гнушањем. I Но, пре неки дан бивша Краљица Наталија послалаје једну отворену поштанску карту бившем коморнику њеном, у којој напада најпогрднијим и најнижим изразима Њихова Величанства. С тога се, по налогу Његовог Величанства Краља, саопштава: да се све интриге и сви говори наперени на то, да се Краљева кућа подрива, имају сматрати као издајничка предузећа, па ма с које стране онадолазила, и ма ко их чинио, и да сваки, који буде ишао на то, да мути спокојство, које и Краљу и Србији лежи толико на срцу, не треба да се заноси никаквим празним надама и илузијама, већ да ће се према њему поступити као према издајнику и невернику. Из канцеларије Његовог Величанства Краља.

Нови заплети у Африци Нашим читатељима, који редовно прате што се у свету догађа, биће познато како се од прилике пре двадесет година у Централној Африци, у Судану изненада појавила једна сила, т. з. Махдизам, који се нагло ширио, па је у току мало година, разбивши у више битака мисирску војску, којој су командовали енглески ђенерали, освојио већи део Мисирске области дуж горњег Нила, мало Фали до извора те велике

реке, Том приликом освојена је и варош Картум, у којој је погинуо чувени енглески ђенерал Гордон. Енглези, пошто су, доцније, у битци код Тел-ел-Кебира, разбили Араби пашину недиспиплиновану војску и по сели Мисир, дуго су се спремали да потисну Махдизам и најзад под вођством ђенерала Еичен&ра пошло им је за руком да га пре годину и по савршено разбију у битци код Омдурмана. И пошто је још лорд Киченер дао развалити гроб првог Махдије и његове кости бацити у Нил, да се на том гробу Судански народи не би могли више скупљати на хаџилук, држало се да је Махдизам за увек уништен. Но у ствари није тако. Махдизам ни сад још није мртав. Истина и други к .»лиФа Абулахи и његове војсковође Ахмет од Донголе и Рабек у западном Судану погинули су, но за то се сад појављује вера у мусломанског Спаситеља у земљи Сомала, јужно од Абисиније, на обали Индијског Океана, (Залив Аденски) и појавио се нови Махдија у лицу Мухамеда-бен-Абдулаха, од племена Долтајенова, на северу земље Сомала, која стоји у једном делу под покровитељством енглеским, а удругом делу под номиналним покровитељством талијанским. Тај нови Махдија нашао је нарочито много присталица у покрајини Огаден и посео је све друмове куда пролазе каравани. И таман су се Енглези решили да га нападну, заплели су се у рат с Бурима и с тога нису могли да изведу своју намеру. Но у том покрету нису интересовани само Енглези него и Французи, који такође на северној обали земље Сомала имају нешто поседа т. з. насеобину Обок. Али Французи градећи железницу од Џибута у Харар, побојали су се да би акције те железнице у вредности јако пале кад би се сазнало за опасност која јој прети од устанка - Помала, изјавилм су да и.оо тај покрст апсолутно нема никакве важности. Међу тимјеброј присталица Мухамеда-бен-Абдулаха постајао све већи и већи, покрет се све више ширио и није се већ могло тајити, да прилике у оним странама постају веома опасне. И сад се умешао у ствар, абисински негус Менелик. Још новембра месеца г. 1899 послао је с једним одељењем војске ђенерала Беру-а у Огаден, да казни тамошња племена, која су се новом Махдији придружила, јер Менелик не признаје покровитељство Италије над овим племенима. Но ђенерал Беру известио је негуса да је непријатељ бројно толико снажан да га он са својом маленом војском не може покорити и негус заповедио му је да се врати. Но негус Менелик није за то одустао од своје намере. Ускоро за тим послао је у Огаден већу воЈску под ђенералом (или како Абисинци веле: дешаком) Беншијем , који је војску Махдијеву 6. (19) марта ове године разбио у битци код Џиг-Џиге, 75 километара у ваздушној линији источно од Харара и 60 километара западно од енглеско-абисинске границе. Но и тај пораз није уплашио новог Махдију. У пркос победе негус послао је одмах 8000 војника као појачање у Џиг-Џигу. Већ у мају месецу стигле су вести да је Махдија Мухамед скупио сомалске мусломане по целом Огадену па до обале Индијског Океана и да с војском од 90.000 војника маршира правцем Харара да освети пораз код Џиг-Џиге. И даље чуло се, да је неки Солиман (Карло) Ингер који је био раније аустријски официр, па је доцније примио веру пророкову објавио „свети рат" против Абисиније.

О том чудноватом потурици у своје време много се говорило; наро чито крајем г. 1896., кад је узалуд покушао да преко Суакима продре до сада пок. калифе Абдулаха, носећи му неке књиге за војну обуку, које су биле написане односно наштампане арапским језиком. И до сад се о тој војни, према вестима, које доноси „Журнал де Џибути", само толико зна да је чегус Менелик скупио војску од 15.000 војника под командом ђенерала Бентија, која очекује напад Махдијевих гомила. Но пошто тропске кише у оним странама трају до краја месеца септембра, а у то време се не може ратовати, то ће се тек у месецу октобру решити на на чијој ће страни бити поседа. Али и у случају поновне победе Бентијеве устанак неће се моћи брзо угушити, јер је раширен на великом простору. Требаће дакле за то много труда и времена. А победи ли Махдија, опасност постаће за Абисинију и за јевропске поседе у оним крајевима, па и за Судан и Мисир толика, да ће се и у Африци морати образовати јевропска коалиција — Енглеска, Француска, Италија, па можда и Немачка, која на југу има своју насеобину „Источна Африка" — да предупреди ширење тога покрета по свима мусломанским земљама Африке. Како се види, дакле, по целом старом свету нешто ври; т. з. не цивилизовани народи енергично устају против господарства јевропљана, и ми живимо данас у доба — коалиција (савеза.) ДогађаЈИ у Јужној Африци и у Кини заинтересовали су толики свет, да се овим догађајима у земљи Сомала поклонила мала пажња, па с тога их и ми досад нисмо јављали. Но како се ствар сад почиње у велико развијати, то се и ови догађаји не смеју сметнути с вида, јер могу имати веома важне последице. Што буде даље јавићемо кад у своје доба више сазнамо.

КРАЈНИ ИСТ0К (ИзВЕШТАЈИ СТРАНИХ ЛИСТОВА) Вашингтон, 23. августа. Државни деиартман саоиштио је руском министарству саољнах послова, грофу Ламбздорфу, да здружене америчке државе само службено саопштење из Пекинга с прајавом о повлачењу руских трупа из вароши могу сматрати за довољан повод о повлачењу америчках трупа. Берлин, 24. августа. „Националцајтунг" очеку]у споразум с Русијом на основи, да се према руском предлогу операције не проширују ван мере потребне за васпостављање реда. Пошто руска нота извршење намере о напуштању ставл>а у зависност од локалних услова, то се држи, да ће руске трупе такође остати у Иекингу. Сви странци, који тамо живе, сложни су у потреби те мере. Исти лист наглашује да немачка политика исто тако, као и Русија, не може имати други циљ, но васпоставл.ање ре довног стања што пре и што је могуће с мањом силом. Брисел, 24. августа. По једној депеши из Шангаја, Ли-Хунг-Чанг добио је од Русије уверење, да ће се она свима срествима одупрети сваком сужавању кинеске области. ЈЈонден, 24. августа. Вечерњи листови саоиштавају депешу из Хонгконга од 24. о. м , по којој Ли-Хунг-Чангов секретар, који је данас приспео у Хонгконг, изјавио, да ће Ла• Хунг-Чанг сутра оставити Тангај и отпутовати у Пекинг. Секретар је додао, да је Ли добио из Пекинга саопштење, да савезници поступно дозвољавају Кинезима, да опет предузму управу вароши. Париз, 24. августа. Један телеграм гувернера Индо-Кине Думела јавља, да су адмирал Потије и ђенерали Војзон и Бајон јуче стигли у Сајгон. Ђенерал Фреј телеграФише 15. о. м., да је у Пекингу мир. Становници се враћају у варош, која поступно добија обичан изглед. Савезници су наоколо за тридесет километара, око вароши удесили извештајну службу, која је показала, да се није наишло на непријатеља. Становници појединих места враћају се на свој посао.