Male novine

Французи окупирали Тунис, а да се не изазову више или мање озбиљни заплети и захтеви награда од стране неких држава, што можда не би одговарало жељама ИталиЈе. Ма како било, сад се не може по рицати, да се триполитанско питање истиче на позорници и да ће се оно од тог тренутка налазити у зависности од сваких комбинација, које буду настајаке на Валкану, и од свих могућих случајности, везаних са стањем ствари на Истоку. Други је предмет брига и невоља Турске Албанија. Недавно су тамо послати двојица од најспособнијих ђенерала турских, Шакир паша и Еаиб паша. Један је постављен за валију и главног команданта војске Косовског вилајета, а други је послат у албански Скадар. Али стање ствари у Албаннји захтева и друге ме ре, о којима се, како изгледа, и не мисли. ГТошто јетамоу редила своју поштанску управу, Италија је већ отворила редован поштански саобраћај с том покрајином. Пошта, без сумње, служи као политичко срество у рукама Италије, тим пре, што су сада између Албанаца отоманске обале и оних, који станују уИталији, Абруцу, Калабрији и Сицилији, настали стални односи. Порта је дознала да Је аустриски ђенерални консул у Скадру протеетовао против организације италијанске поште а аустро угарски отпр^: вник послова такође је тим поводом изјавио незадовољство, али како ©е Порта у овом тренутку више боји Аустрије но Италије у Албанији, то се она и придржава политике узајамне неу трализације тих двеју сила; за то је она и пристала на организацију италијанске по ште у Албанији. На тај се начин руши хармонија аустроиталијанских односа у тој покрајини. Ту је скоро црногорски агенат у Риму у казивао ита лијанској влади на успехе аустриске пропагандеу Албанији помоћу католичког свештенства и не&оликих албанских всђа. Италнја је то примила на

МАЂИЈЕ НА ПРЕСТОЛУ есторијсви рожан из живота балканских народа ПО ЛИЧНИМ УСПОМЕНАМА И ЗАПИОИМА ГЛАЗНИЈИХ ЛИЦА НАПИСАО К... А...) (103) * * * (НАСТАВА*) Напротив, својим држањем, приликом последњега састанка у Бечу, краљица је заслужила да јој краљ поклони веће по« верење. Та она је тако олако примила све захтеве његове! А с л!?.. Он јој се сад захваљ\је тиме, што јој шиље нарочитога жбира у кућу!..., То је њу за само срце уједало! Размишљ«!ући о в„му томе, краљ! цу )с б.ила спопала толика, љутња, она је дошла у

снаље и постарала се са своје стране да помоћу пропаганде обезбеди свој утицај. Као једно од таких срестава служи јој и поштанска управа. Свакојако Италија може пре имати успеха у Албанији но у Триполису, јер ако кад усхтедне окупирати Трииолис, мораће наићи на чврст отпор не само од сттране Порте, која не жели да уступи ту провинцију, но и од стране Арапа, који се, под утицајем мусломанског Фа« натизма, могу с јединити е отоманским војницима. Али, како веле, главни командант у Триполису је човек неепособан, што у даним тренутцим може бити веома жалосно за Турску.

ИЗ НАРОДА Прослава ослобођења Ниша. Као сваке, тако је Ниш и прошде године 29. децембра најсвечаније прославио усцомену на дан својег ослобођења. Прослава је извршена тачно по раније утврђеном програму. У очи дана прославе пуцање из прангија огласио је почетак прославе. 29. децембра изјутра у 8 часова била је у Саборној црквм свечана архијерејска служба, на којој је био цео нишки официрски кор, чиновништво, разне корпорације и многобројно грађанство обојега пола. У цркви је држао пригодну беседу свештеник г. Велимир Милојевић. После службе божје председништво општине примало је честитања у хотелу „Јевропи". где је бмла приређена и богата закуска. За време закуске свирала је војна музика и же лезн. музичка дружина „Константин" а певало певачко друштво »Бранко". Преседник општине г. ТошаМиловановић, као домаћин, још одмах у почетку закуске, наздравио ја Њиховим Величанствима, Краљу и Краљипи, напомињући и заслуге блаженоупокојеног Краља Милана за ослобођење Ниша. Присутни су се одазвали одушевљеним узвицима: Живео Краљ! Живела Краљица! Слава Краљу Милану! Другу здравицу напио јеТаско Узу новић сени ослободиоца Ниша,

тако узбуђење да је од големог гнева плакала, што јој се још никада није десило!... Међутим Модрић, који је све ово морао опажати, удешавао је евоје понашање тако, да краљицу само што више једи. Напред смо узгред напомињали, како ее Модрић држао за време свога бављења у Звониграду. Он ее ту склањао, и знајући да га крашица не радо гледа, он је ш сам избегавао сусрете и додире с њом. Овде, напротив, Модрићјечисто пркосио краљици. Знао је дз му она ништа не може и да га силом не може одатле уклонити, па је употребљавао сваку прилику да учини ма шта, што краљицу, може непријатно дирнуги. Под изговором да тражи краљевића, он је понекад, ненадно улазио чак

Краља Милана. Трећу је напио члан судаМиле Петковић српској војсци, четврту Ат. Ђорђевић влади, пету учитељ Миле браћи у границама бив. кнежевима Србије, пајенајзад епископ г. Никанор благословио, као и у почетку закуске, трпезу и тиме је свечаност завршена и гости се разишли домовима. У вече је сва варош била осветљена. а нарочито шеталиште, а у 9 чаеова била је у „Јевропи" велика игранка. На телеграфски поздрав који је у име општине послао преседник г. Миловановић, Њ. В. Краљ благоволео је одговорити оваком депешом: „Уверени у искреност израза и лојалноети, Краљица и Ја благодаримо најсрдачније Својим драгим и верним Нишлијама на топлом поздрављу и лепим жељама, честитајући им нај тонлије прославу данашњега ослобођења", Једна новина. Од 1. о. м. у ергели Г. И Бајлона и Синова у Црнићу почело је опасивање приватних кобила. Ово је кад нас у Краљевикн новина, јер сем ергеле државне нисмо имали никакву приватну ергелу. Четворогоци ергеле г. Бајлони однели су награде како на нашој изложби тако и на земаљској изложби коња у Крагујевцу прве награде. Ова новина учиниће знатан напредак у коњарству нашег округа, који и иначе у добрим и издржљивим коњима изобилује. Ергела г. Бајлони раеполаже са десетак приплодних грла ан глонорманске и енглеске расе.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Споменик кз. двспоту Јовану Бранкови1>у ИзБеркасовапишу „Србобрану": да је у скупштинекој седници црквене општине беркасовачке једногласно решено, да се у спомен 400-годишњице св. деспота Јована Бранковића, пошто се добије надлежна дозвола, одмах од по четка ове године град и околина града лепо уређују, стазе поправе, корисно дрвеће засади, те ако одзив народни довољан буде, онда ће се извор-

и у оне одаје, у које краљица није радо пушталачакни своју поверљиву дворску госпођицу. Може се миелити како је то све дирало и потресало краљицу, када је ствар чак дотле долазила, да је краљица морала изреком и сама лично забрањивати Модрићу да у неке собе не сме улазити. Али она се била решила да трпи, и збиља би још подуже трпела, да самидогађаји нису цожурили ствар, и учинили те је расплет наступио много брже, но што се могло мислити, и но што је краљица м слутила, 17. Сјвоти отац. У животу људском збиља има нечега чудног и загонет ног, што ее мора назвати суд

вода Деспотовац на друм испод града довести и на врху града — по жељи народној — подићи у византиском стилу капела или нешто томе слично. Похарана црква- У суботу, 15. пр. м., похарана је српска саборна црква у Вршцу. Зликовац је после парастоса, при-, ређеног тога дана пок. владици темишварском Никанору, остао у цркви и обио три Фијоке тутореког стола и из њих извадио 80 круна. Почео је да обија и четврту Фијоку, али јамачно није имао доста времена, јер |е било време вечерњу. Полиција трага за лоповом.

ИЗ БАЛКАНШЕ Руска ратна оштета Како берлинеком ^ Волфовом Бироу" јављају из Цериграда, Порта је 1. о. м. исплатила прву рату руске ратне оштете у суми од 350.000 туреких Фуната, којој је рок био тога дана. Бал. На нову годину био јв у Букурешту у кравевом двору сјајан бал, на који су били позвати многобројни гости, министри и дипломатско тело.

ИЗ БЕЛА СВЕТА Против језујита. Како париеки листови јављају, предузеће ее мере против многих чланова језуитског ордена у Паризу због повреде одредаба закона о удружењима. Наређеиа је истрага и над члановима језуитског ордена у Лиону, Бордоу и Марсељу. Стање у Шпакији. Како из Барцелоне јављају, тамо су све јачи раднички немири. Штрајкаши, наоружанк ножевима, батинама и револверима, напали су на Фабрике, узели алате и покварили машине. Грађанска је гарда пуцала на штрајкаше. На екупу шеширџиских радника решено |е да се штрајк настави. Држи се да они добијају потпору из иностранства те су тако у стању штрајковати пет месеци. Немачка и Гнглеска. Како из Берлина јављају, објавље-

бином, кад му не знамо никакво боље ни правилније име. Има прилика, где човека потера добро, па што год ради све му еретно испада, чега се год маши, сретно му буде и корист му донесе. Понекад баш и погреши, и сам види да је погрешио, алн опет ништа за то! И поред те погрешке њему иде добро — иде му како само пожелети може. Има опет прилика, кад бива еасвим обратно. Човек пази на сваки свој корак, на сваку реч, чува се, што но веле, да мрава не згази, па ипак за то не иде му добро; на против иде му врло зло! И што год он боље, а оно све горе! Што год он више угађа, све мање погађа! Што год се више чува, еве горе