Male novine

говинским агентима у Турској, у којој им препоручује да се држе коректно, и наређује да бугарским првацима препоруче лојално понашање. 5 и 6 о. м. било је неколико сукоба са бугарским четама у ђевђелиском округу. Један устанак и два турска војника рањени су. Цариград. Зиновјев и Каличе предали су јуче по подне великом везиру меморандум о предлозима њихових влада, који се тичу побољшања администрације у скопљанском, битољском и солунском вилајету.

Ј>еоградске веетк Прзседннк Касације. Синоћ је потписан указ, којим се за преседника Касационог Суда поставља г. Настас Антоновић, преседник Главне Контроле. Преседник Контроле. Говори се да ће на место г. Настаса Антоновића за председника Главне Контроле бити постављен или г. Милан Јоксић, члан Главне Контроле, или г. Лаза Поповић. бив. министар унутрашњих дела Неистинити гласови. Извештени смо из најпоузданијих извора, да су неистинити и измишљени сви гласови о министарској кризи. Царинска вести. Вештачка вуна Кип5(ллго11е, — која се употребљује као сировина у ткачкој индустрији, " према распису г. министра финансија од 5. о. м., не подлежи плаћању увозне царине, и то само тако, ако је увозе повлашћени индустријалци на основи својих повластица, т. ј. који су повластицом ослобођени плаћања царине при увозу сирове вуне и отпадака од вуне у опште. Преминуо. Јутрос у 5'/ ј часова преминуо је после дуге и тешке болести Милан Паштрмац, коњички капетан. Пошто је Милан унук чувеног Симе Паштрмца-Амиџе, бив. барјактара и сарадника Милоша Великог у делу ослобођења Србије. Њ. В. Краљ благоволео је наредити, да се Милан сарани о Његовом трошку. Милан је •био млад и школован човек, давао је велике наце, одликовао се пријатним опхођењем са сваким, а у родољубљу, оданости Краљу и вршењу своје дужности служио је као узор. Бог да му душу прости, а његовој старој ојађеној мајци нека Бог да утехе. Прсдао ку&у. Пуковник Александар Константиновић продао је своју кућу на Великој пијаци италијинском посланству за 400.000 дин. у злату. Семе од Француске луцерке. Српско Пољопривредно Друштво набавило је довољну количину семена од француске луцерке и продаје га по 1*70 дин. од килограма. Поручиоцима из унутрашњости слаће се поштом и железницом. Ако се шаље поштом у пакетима испод 50 килограма, поштарина неће се наплаћивати, а за ношиљке железницом плаћа се полоаина преносне таксе

Одобрбна женидба. Коначно је одобрена женидба: пешадиском пуковнику ЈБубомиру Остојићу с госпођом Маријом, удовом пок. Антона Кауфмана, бив. приватијера овд., а ћерком пок. Пуце, бив. војног лекара у Аустро-Угарској; и пешадиском капетану прве класе Василију Новаковићу с г-цом Милевом, ћерком Димитрија Јовановића, благајника министарства правде у пенсији. Вечера. У претпрошлу недељу давао је руски амбасадор у Цариграду г. Зиновјев вечеру, на којој је био и српски посланик ђенерал г. Сава Грујић. Бордо, (ВопЗеаих) и многа друга француска места, приликом путовања преседника Фора, могу се целе ове недеље гледати у царском фотопластикуму, у Коларчевој ул. бр. 7. Једна хумана вабава. Било је код нас свакојаких забава и хуманих и нехуманих, и сви смо ми — како је ко могао — потрчали да потпомогнемо те забаве; али ових дана биће једна забава, која се својим циљевима истиче над свима забавама, које је поносни Београд дао. То је забава за онеспособљене и породице изгинулих железничара, то је управо забава за оне, који су у служби железничкој постали неспособни за рад или су погинули па иза себе оставили своју породицу у највећој бе ди да се потуца од немила до недрага, тражећи себи срества за живот. Па неко ће нас запитати : зар за такве беднике није се побринула држава, да њих и њихове породице у несрећи потпомогне ? — Не, њих држава не може да прими на своја леђа, Јер се по нашим законима даје 1 право помоћи и пензије само сталним службеницима или онима, који су у служби провели извесан број година, те да стекну право на пензију или помоћ. Но за службенике који по законима немају право на помоћ и пензију, побринули су се сами железничари па су установили један добротворни фонд, из кога помажу те беднике. Материјална срества тога фонда су добровољни прилози свих добрихљуди и приходи забава, које ће железничари сваке године приређивати у појединим местима где желез ница пролази, а у корист добротворног фонда за железничку сирочад. Ове године такву забаву приређују железничари у Београду и то 12. фебруара т. г. у просторијама Коларчеве пивнице. Програм те забаве биће изврстан, јер ће у концертном делу свирати војна музика, која стоји под управом г. Сташе Биничког. Ми од наше стране апелујемо на све добре људе а нарочито на оне, који сваки дан имају посла са железницом, да се богато одазову овој хуманој забави, јер су они, за које се ова забава даје, ;заслужили својим мучним радом да се потпомогну. Њих има од сваке врсте богаља, а има их и доста бедних породица, чији су хранитељи дали свој живот у служби железннчкој као установи, која благовремено утиче на напредак наше економне и културне снаге. Мраса у војсци. Г. министар војни издао је ову сасвим умесну наредбу.

„С пролећа и јесени приликом доласка регрутау своје команде, ми имамо редовно мал' не у свима гарнизонима редњу »мрасе" (МогћПН). Све што је до сада предузимато да се ова редња сузбије, остало је безуспешно. Редња је обично сваким даном узимала све веће размере, док се нису изређали сви војници, који мрасу још у детињству нису код својих кућа прележали. И ако имамо огромних трошкова око лечења морбилозних по болницама, и ако је губитак у обуци и настави регрута ненакнадим, ми смо ипак задовољни, ако је редња блага кара; ктера, и без компликација. Али на а.алост, ми имамо чешће и опаке епидемије мрасе са компликацијама, које нам знатно потенцирају проценат умирања "у нашој војсци. Као што је напред речено, све профилактичне мере противу мрасе које медецинска наука препоручује, опробане су већ, али без успеха. Пре извесног временајавља њујоршки лекар д-р Коплик (Бг. КорНк) да је приметио извесни рани симтом код Морбила, којим би се можда као предохраном од заразе могло послужити? Коплик вели : 2—5 дана пре но што ће морбилозна оспа по телу избити, и док се човек још потпуно здрав осећа, приметио сам у већини случтзјева на слузокожи образа према ! горњим и доњим моларним зубима, у околини улаза у 51епоп-оу канал, а чешће и на слузокожи усана, па и на тврдим. а никада меким непцима, ситне беличасто жуте бобице. Слика је ових бобица, као кад би се слузокожа посула гризом. Бобице су ван нивоа слузокоже, обично ситне, али поједине могу бити величине главе од чијоде. Преглед слузокоже уста, најбоље је вршити при дневној светлости. Код добро отворених уста, лекар одвоји спатулом образе од зуба, и ако бобица има, одмах ће се приметити. Пре прегледа не треба уста прати. Овај рани симтом код мрасе, приметили су после Коплика и многи други лекари И они тврде, да се овај симтом врло често виђа — у 92°/ 0 случајева. Свраћајући пажњу војним лекарима на ову опаску практичких лекара наређујем : да се у командама у којима се први случајеви „мрасе 1 ' појаве, сви војници из истих посведневно пре поласка на учење прегдедају, и ако се на коме Копликов симтом примети, овај одмах огласи као морбилозан, и издвоји од осталих здравих војника. Можда ће се овим раним изолирањем, ипак нешто постићи.

ДркЈхослако (За ствари под овом рубриком уреништво не одговара) Романија усред Штајнбруха (СВРШЕТАК) А да фирма Секрењеши и Леви ову пљачку редовно практикује види се и из ове изјаве : »Ја долепотписати Божа Кабадајић трг. из Паланке (Србија) продао сам дана 11. о. м. по новом календару 1 вагон 32 комада српских дебелих свиња са 118 (сто осамнајст) Филера невиђено,Тосп. Лази Брашовану трг. у

Штајнбруху за рачун фирме Секрењеши и Леви (следбеници Јована. А гла.) 5 ' Када су свиње истоварене биле, и остали купци се удали из контумаца, Ајгел, Леви и Брашован ме заокупили и приморали да им пустим 4 филера на килограм, и тако су моје свиње које сам продао са 118 — са 114 исплатили. „Ову изјаву прочитао сам и у присутности двају сведока својеручно потписао. Штајнбрух, дне 14./1. 1903. Присутни : Еајер Лаза Бо:>1сидлр Кабадајџћ Емил Руп трг. из Паланке." Ето. каквим се средствима служи фирма Секрењеши и Леви. У корист ове важне извозне гране српске нужно је жигосати горе помееуте нечасне људе, јер српски извозници ?овде немају потребну заштиту, као што се то најбоље види из самог понашања тадашњег срп. марвеног лекара, који је заборавио своју дужност па не мислећи на последице, устао да брани ону фирму, која је најнечаснија на овдашњој пијаци и која пљачгса Србе. Многи овдашњи трговци сваки дан купују невиђено српске свиње, па и ми, али нико никад не одбија ни једну пару, као Секрењеши и Леви. Ми смо тадашњем српском марвеном лекару свратили пажњу на ову околност, али он се чинио невешт, а он зна зашто, па нека за то и одговара сво^ој савести и ако буде потребно, својим претиостављеним. Белешка у „Трг. Гласнику", коју смо изнели у почетку, садржи једну велику лаж. Није истина да фирма Секрењеши и Леви постоји на овд. пијаци 30 година, но постоји тек од 1. јула 1901. Није истина да та фир; ма купује по једну трећину целокупнога извоза српских свиња, а истина је да она купује од прилике 12.000 комада. Није истина да та фирма за све време свога рада није имала никаквих речи ни парница са српским трговцима, а истина је да она веома често покушава да остави свиње, кад цена пада и кад трговац није цорастао њиховим угурсузлуцима. Још да вам напоменемо, да г. Радовановић није платио оних 400 круна, али ма да је поменутој фирми продао свиње са 118 филера, исплатила му их је са 117 филера па смо онда све рекли о овој ствари. Из овога ћете, г. уредниче, и ви, и ваши читаоци и „Трг. Гласник* видети како је текла ства р и како фирма Секрењеши и Леви . управо пљачка српске трговце. Па ако »Трг. Гл." мисли да се тиме бране интереси српског извоза и српских извозника, онда нека изволи и даље браиити фирму Секрењеши и Леви, а српски извозници свиња, који су тачно обавештени о свему, јамачно га неће послушати и неће дозволити да их пљачкају хајдучки. Благодарни на гостопримству, молимо вас, г. уредниче. да примите уверење нашега поштовања. Шајнбрух Бра^а Шварц 26. Јануара 1903.