Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

43

колебљиви зрак распростире неку светлост, са жицом обавијена светлост Девијеве лампе. Човек један вози се на узацкоме чуну.

На овој сумњивој светлости, која се покреће за одмичућим смртњаком (толицом — чун што превози душе), изгледа, као да се високи чести стубови из барине (језерске) воде подижу горе до самога свода; вити стубови, као стубови каке чаролијске мавријске палате. Ови стубови до пола су бели, а од нола црни. До извесне висине као да су се сугљенисали и очвршћали; више тога имају јаснију боју.

Каки су то стубови 2

То су стабла окамењених палама и пинија. Љуске и прстенови могу се п сада још на њима распознати. б

Како су ту допалаг Ова грдна окамењена стабла налазе се обично у слојевима над окнима угљарским, како су сишла доле2 Читав свет одваја их једне од других. Како је постао од њих стубовни ослонац у овоме мајдану каменога угљена 2

Слој каменога угљена могао се некада сам од себе запалити и дотле горети, докле се нису ови окамењени колоси (грдосије), одвојени од своје скречављене коре, стропоштали из горњега слоја. Ватра им није ништа наудила, они беху и осташе стене.

Мајдани каменог угљена запале се често и сами, узрок томе зна и сваки новајлија; ал' шта је ватру угасилог 'То је питање.

Усамљени пловац гони тамо амо узани чун у коме седи.