Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

46

Но њега не очекиваше нико, до ли дубока ноћ.

А усахнула је бара ћЋудљива! Време њеног одмора и изостанка, није тачно промерено. Некад пробави два, други пут три, а кад што вргти се већ после једног сата. Тешко продрзљивцу, ако га у уским провалијама тајанственог лабпринта изненади враћајући се оздо прилив!

Но овај човек већ је проучио ћуди баре. Они су стари познаници. Он познаје знаке, из којих може закључити колико ће дуго пауза (почивка) да траје. Он осећа дах подземнога ветра, који претходи повратку воде. Кад би хтео чекати, док не чује звук прилива, што се с хуком пење, он би био већ покојни. После клокотања и кркљања у провалији пролазе само неколико тренутака, па се појави подземни прилив.

У тамнини чује се аветски тон, као отегнут уздисај, као удаљено шуштање ветра, као звек мемноновог стуба.

И на скоро по том појави се у стенској провали блудећа зрака, а кроз неколико тренутака појави се тајанствени подземни испитивач.

Његово лице још је блеђе, но што пре беше, а с чела му капље зној. Доле, ваздух је још загушљивији, пли је давећа га мора у дубини изазвала по његовом лицу зној.

Напуњени кожни џеп баци у чун и посади се у њ по том и сам.

И тек што је он из стењске провале умакао а из унутрашњости брега опет заклокота шиштећа хука и из ушћа провале стадоше из-