Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

48

Ове две ужасне авети, то су ужасни тирани мајдана угљарских.

„Непогода“ наилази само лагано се вулајући, притискује са својим загушљиво-тешким гасом груди, корача у корак са радницима и ослабљава им језик; она је присутна при радовима њихним, дура с њима заједно, радује се ужасом њихним, и када их је ваљано научила да се моле, почне да опада, удаљава се, повлачи се најзад у своју јазбину.

Али „бура“ је ужасна! Она долази бурно, баца пламенове, свуд у наоколо око себе пали доље, руши сводове, обара окна, осппа тле и затрпава људе.

Ко свој лебац под земљом зарађује, никад не може да зна, када ће се сукобити са једном ил другом од ових страшила,

Тајну „буре“ нико још није испитао. Држи се да она постаје додиром водоничног гаса са кисеоником пз спољног ваздуха.

Треба само једна варница да суне, па да „непогоду“ преобрати у страшну „буру“. Нека ко год отвори само лакомислено девијеву лампу, нек) само трљуцне палидрвце, па је довољно, да се од један пут читав вулкан разбесни у мајдану.

Осамљеник гледао је с великом пажњом пи са све већом бригом, како ваздух свуд у наоколо постаје све модрикастији (опалнији). ИМ њега је окружио читавим облаком од магле.

Он не сачека да прилив нарасте до највише тачке. У дувару пећине, бпла је урезана, једна мала степеница и како пристигне до ње,