Mamajevo razbojište ili Bitka na Kulikovom polju između Rusa i Tatara : istorijska priča iz 1880 god.

5л

Ово младо лице, и ако изгледаше бледо, изнурено, ипак се могло читати на њему, на његовом стасу, расту и оном дивном, звучном гласу нешто јуначно, племенито... На овог младића упре сву своју пажњу велики кнез, јер му то лице беше познато. Он у себи овако мишљаше: Није место том младићу овди, у овој живој костурници, где се живи људи сахрањују, у том мраку и тами — далеко од бурног светеког живота, и примамљивих сласти тог живота. Тај млади човек, мишљаше даље велики кнез, требало би да буде обучен у сјајно рухо, наоружан светлим оружијем а о врату да му је обешена златна гривна, — он би требало да живи на мору светских уживања и светске насладе. Где га је видео 2 Ко је он7.. А овај млади црноризац — јунак, продужаваше даље читати нешто таково, што душу веома потресаше...

„Чујте праћо моја љубазна! — звучаше његов дивни глас. „Зар Бог не изабра сиромахе и слабе овога света, али богате и крепке вером, који ће наследити царство, које је обећао онима, који та љубе; Ви презресте сиромашка. Зар богаташи вас не газе и не тлаче, и на суд вас вуку Зар они не хуле оно лепо име, које је вама намењено 2..

Велики кнез трже се и поче у срцу да зебе. Ови прекори њега се тичу. Јер, он је тај који је презирао сиромашке, он је тај, који је окретао своје лице од сиромахових рита, — а за то, што се велики кнез стидео и свој поглед спустити на те кукавце у ритама и траљама... Да ли за то Бог не шиље на њега мач татарске освете, да га уништи, да отме њему и његовима славу и достојанство, што он сиротињу и слабе не види и не брани, већ граби, немилостиво гњави.

Он спусти свој поглед по свој цркви — и чињаше се као да помоћи тражи. Црне слике смерних богомољаца — калуђера, ниско беху главе спустили, и нешто дубоко