Među svojima : roman

168 5 5 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

Ви били тако добри да ме препоручите, увјерен сам да бих одмах могао лијепо мјесто добити.

Уредник узе једне новине и као да поче нешто тражити. Па узе перо и прибележи нешто. Тек након дуже почивке опет-се окрену Мили и као "да истински пролаја:

— Ви знате, да се угледна мјеста могу добити само од људи који су на истакнутим положајима. Дакле од људи које ја, као уредник једног независног листа, увијек држим на нишану. Сад да идем и да молим те људе за нешто, било би непаметно. Они би ми радо учинили услугу, то знам. Али би метим обвезали да и ја будем услужан, да понекад прогледам кроз прсте ако који згријеши...

А ја то не могу... Врло, врло радо учинићу све што зажелите, али то Вам учинити не могу. Опростите.

— Али...

= Опростите... То не могу...

И уредник прихвати за перо и поче да пише. Разговора је било и' сувише. А послова пуне шаке. Мили није преостајало друго него да изађе.

Прво, немило разочарање!.: Ишао је покисао, снужден. Као да му критичари скресали његово најмилије дело, до кога највише држао. Чини му се, да сваки, кога сусретне, већ зна како га уредник одбио... И свак се руга... Човек, који писао онака ласкава писма, да М готово, леђа окрене! Ко би то очекивао 2. =

Две женске журно прођоше мимо њега. Погледа за њима и полугласно узвикну од узбуђења. Познаде Десанку. Брже, као бојећи се да му не побегне, потрча за њом. Хоће да је стигне, ухвати. И одмах овде, на улици, да јој све каже, да се поново 06јасни с њоме... Кад их готово сустигнуо, застаде. Како ће да се јави пред оном другом, непознатом 2.. Ко је она другаг.. Лепа, млада црнка, додуше... Изгледа мало раскалашна, кокета... Шта би она рекла, кад би им приступиог.. Неби ли га могла исмејати ту, пред толиким „светом 2.. Пристаде за