Među svojima : roman

26 = СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

= Ох, ох, кршне ли момчине!.

Иг Митар се придиже и похита да се пољуби са Милом. Станиша само пружи три прста.

Васиљ се-ужурба. Рад би био да новога госта што боље и свечаније угости, а нема ни места где би га наместио да седне... Враг однео и неимаре, који су зидали овако тесне магазе! До ђавола и роба, кад се напртљала на пут и смета толико!.

- __Опазивши на трпези бардак, као да се разведри. Зграби га обема рукама.

= Дела наздрави! — отегну са неким страхопоштовањем, дубоко се наклонивши. = За сретне твоје добродошлице!...

Хвала. Не пијем, — кратко одговори Миле и измакну се мало. Бојао се да-га не полије вином по новом оделу. -

Митар се намргоди и шикну кроз нос:

= Не пијеш 2

= Врло мало. 5

= Па какав ћеш ми поп бити, кад не пијеш 2

— Зар баш мора сваки поп питир — запита. Миле тихо и поче куцкати штапом по изрованом мермерном поду. Поћутавши мало додаде јаче: А ко зна хоћу ли икако и бити попг

= Ко знаг

Зачуђено погледаше један у другага, па у попа. Као да од њега очекивали одговор. А он се само скупио па некако поплашено жмирка и звекће бројаницама. Ни речи да каже.

= Па рашта си школе учио — запита Митар, напослетку, наслонивши се на Васиља. — Рашта 2

= Да више знам, — кратко одговори Миле и осмехну се.

= Учио, бива, само за сез А за нас ништа! = срдито промрмља, Митар.

Па се окрену према попу и подругљиво додаде:

= Ето таки су ти млади наши Јо литији Ре Сви таки!

Васиљ се побоја да Митар не загусти. Ако га пусти да се расприча, неће престати и неће настра–