Menično pravo. I

183

6) Између жиранта или жиратара према трећим лицима никако се не може доказивати противно поставци 5. 111. Такав пренос према трећим лицима увек се сматра као пуномоћство.

948, 6. — Сем овога вида пуномоћства, ималац менице може дати пуномоћије и на друге начине. Тако је већ најобичнији начин давања пуномоћија онај кад ималац даде изречну изјаву у томе смислу и њу потпише. Та се изјава чини обично изразима: за натлату, рег ртовша ит. д. И за овакво пуномоћије вреди све што је речено и за прегходни вид.

Оба ова пуномоћства могу се ставити само на ориђинал, дупликат или препис менице; никако и на неки особени акт.

948, в. — Наравно је да ималац менице може дати и туномоћије у виду каквог особеног акта. Али тада то пуномоћије савршено потпада под одредбе грађанскога права, како односно форме, тако п односно дејстава или садржине његове.

ГЛАВА Ш. Пренов менице у залогу.

949, — И о овој врсти преноса ништа не говори наш трговачки законик. Међу тим, само због тога не може се спорити, да је ималац менице властан на њу ставити и такав пренос, којим је некоме даје у залогу. Он то може учинити и каквим 060беним од менице одвојеним актом.

У једном, као п у другом случају п Форма, као и садржина оваквога преноса цениће се по правилима грађанскога законика. Овде није место о томе ближе говорити.