Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

старе архитектуре неких приморских градова;) док су нас позната истраживања сер Артура Еванса у унутрашњости Босне и Херцеговине увела у дотле непознати део Европе =)

Чак и странци који су писали о овим крајевима, наставља Џексон, нашли су више читалаца у Енглеској него у својој земљи. Професор Ајтелбергер вели нам у другом издању свога дела о Далмацији, да је прво издање његове књиге о средњовековној уметности Далмације скоро цело распродано у Енглеској: „Енглезима је, вели он, Далмација од вајкада била интересантна земља, док је за Аустријанце остала Тегга !псоспна“.

Постоје на енглеском језику више стотина дела посвећених нашим крајевима. Турска инвазија Балкана, и постепено надирање присилили су европски свет да се забави Балканом због тога што је борба узела облик сукоба између крста и полумесеца и утицала је да се пробуди интересовање за ове крајеве и народ који у њима живи. У другој половини осамнаестога века оно престаје бити општег карактера и прелази не само на поједине покрајине већ и на специфична питања. Борба за ослобођење балканских хришћана почела је скретати све већу пажњу европских Сила на догађаје у овом делу света. Што су се јасније оцртавале контуре појединачних интереса и ривалство Сила добијало одређенији облик, то је све више политички, географски и хршћански проблем Балкана постајао предмет опште пажње. Због тога се од почетка деветнаестог века у енглеској литератури талас интересовања непрекидно пење, да у години у којој је Виљем Гледстон започео своју чувгну

1) Зкејсћез ггот ће Зибјесе апа Мејаћбошг Сапа ог Мептсе. Ву Е. А. Егеетап. Гопдоп 1887.

2) Тагоџећ Возпја апа Негхесоута оп Еооб даиппе ће Гпзиггесноп. Ву Агћицг |. Еуапз. Гопдоп 1876.