Milton i Njegoš : ogledi o našim kulturnim dodirima sa Englezima

Сер Томаса је мање занимала стара Далмација, која занима археологе и којом се нарочито бавио сер Артур Еванс, између осталих. Његово су поље истраживања дела и људи повезани с Далмацијом која живи од средњег века до данасу континуитету. Везе њене и историске услове уметничког остварења он је у свакој даној прилици уочио добро, јер је његово познавање уметности и архитектуре веома темељито. Оно што су Словени затекли у Далмацији и оно што су стекли у додиру са Западом није га наводило да им одрекне ни дарове ни способности. „Чим су стигли на далматинску обалу Далматинци су, вели сер Томас, показали своју способност за уметност, која је потврдила, да је њихова заосталост долазила једино услед недостатка доброга примера. Од ХИ века они су развили сопствену уметност и оставили архитектонске споменике који по занимљивости не уступају сличним споменицима ма које друге земље у Европи.“

И пре сер Томаса енглески су писци обраћали пажњу на Далматинце, који су се истакли својим талентом и ван уметности. Фортис је пружио Ентлезима ближе податке о Фрањи Петрићу, који су драгоцени и за нас; сер Гарднер Вилкинсон о Бошковићу и Марину Геталдију. Сер Томас је међутим пошао даље и са више система, тако да његово дело личи на праву малу енциклопедију, какву бисмо, уз извесне ограде, могли пожелети сваком делу наше земље. Говорећи о уметничким вредностима појединих места он није пропуштао прилике да се не осврне на знамените личности, које су дала. У тим стварима досад је било у Емглеској непотпуних података, да не кажемо нетачних. Један од таквих је и онају Епсусораефша ВгПааса о Руђеру Бошковићу о Италијану, који се провлачи кроз издања те енциклопедије већ стотину година.