Mladi borac
Једанаестогодишњи инжењерац
Сви га зову Аате. Они га воле, јер je мален, послушан, до-бар и воли уче№е. Налази ce увек код штаба батаљока. Кад су наше јединице биле на пролазу кроз западну Херцеговнну бко је у Љубушком, где је
в рођен. Јавио се ишкешерском бата.сону 19 ударне дивнзнје. И ту j’e и остао. I'l му је годиаа. 'l-l'Ctiiu-t n.vtatutfiu. Пиовири наши, Подигаите главе, Јер се сгвара зеиља С 'зСоде а сдаве. Понссно .н, смело, Stf, шидч I уваци, Да будете правн Партваански ђаци. Ваша млада сиагз Потребна /е роду Зато на рад сдохи о За нашу слободу/ Заго на рад с.чожно , Писнирв мтади, Јер дои нови сада За све вас се гради. ЈОВАН ЗАСИЉЕВИЋ аиоиир cu Цвтињг
Чим је Удбика била ослобођена, пнжешерски батаљон добио је задатак да испита цесту која води из Курјака за Удбину и поправи мостовс, ко;е ie непријатељ у повлачењу разрушио. Била је f?, ј,- ноћ када је батаљон пошао r. а дадатак. У дугој колони пгвао je и малн Анте. До зоре је цсста била испктана и наши се инжешерци и мннери зауставише на мосту преко Крбаве, који се сав расуо од експлозије. Непријатељ га је у повлачешу минирао и сад је задатак пао на овај батаљон да ra у најскорије време поправи. Радеки неуморно читав дан на испитивању терена и изградњи новога моста, наш инжењерски батаљон изврпзио је ваљано задатак. П>т је отворен и наша моторизација слободно је прошла преко новога моста. Радећи са својим друговима на оспо« собљавању моста једанаестогодшишн Анте рашен је од шгне, али задатак је извршен. дбпнснак ударне дивнзнје
Шибеиичи.и пионир Злогласии немачки гестапо • вад Јохаи позвао је к себи једиог пшбеничког пионира да га слуша, да му чисти цнпеле. И аали пионир дошао је, али не с камером да му чисти ципеле, јер сгн је шнбенички пионир, поносан и непокоран, па неке да служи алогласног швабу, алн је дошао сматрајући да је то једи£ги пут д& нештс нашкоди том Јохану, Једвог јутра, док јг шваба спавао, дошуаа се пиовир Ацо и прилепи му ка кревет цедуљу на којој је писало; »Сви ви пшијуни, бнћете пострељана, а први ти Јохане!* Кад се Јохан пробудио пзлетео је запрепашћен у ходник деруки cs на стражара. Мали Ацо мирно је певушио једну нашу борбену песму, чистећи швабиие чнзме.
Подвиг руских пионира
Када ie 1943 године Црвена армија ослобађала Домбас, немачко - фашистички осзајачи, плашећи се искриавања са мора, снажно су утврдили полуострво Крива Коса, kojc као уаак клин улази у Азовско Море. На Kpajy рибарског насеља Стрелка, хитлеровци су израдили бункере од армираног бетона, а прилазе су бршкљиво минирали, Једанаестогодишњи пионир, син рибара, Bopja 1 овба, који je пажљиво пратио рад немачких минера, научио je да учини мине безопасним и кришом од фашиста уклонио je и закопао у песак 28U мина. Огромну количину мина начинили су безопасним његови другови-пионири и ученици из насеља Стрелка. Како се поступа са немачким клопкама научио их je Bopja Товба. У јесен 1943 године, захваљуЈући хероЈском поступку деце, на Криву Косу су се искрцали извиднички одреди Црвене армије.
oft О Л.И. JlUjl CL s i i UC.H L/ -f!. Видите га сада лепо то /е Ћира иали, ал' верујте истина /е пионир /е прави. Књигу учи, тело снажи, да постане сила, да од њега корист вида домоаина инла, Кад иарасте, он ће знати, када дођу дани, родна груда како да се браии. Хлјде, сада, приступајте пионирскои сдету, да се вагиа снага чује по читавои свету.
СЕЛИМИР МИЛОСАВЉЕВИЋ
КОД РАЊЕНИКА
Једна група пнонира нз Ба- за ову прнлику. Програм је отрича, среза посавског, посетила почео поздравним говором једје ових дана са својим настав- ног пноннра, после чега су пионицима на тв раљене борце у нирн прнступнли извођењу про-
Главној војној болници у Београду. Поред опремљених поклона sa рањснике, пионири су извели свој програм, спремљен
грама. Нарочитп утисак оставнла je песма »Ој козице, козице, дај ми вишс млека да однесем у болницу, рашеник ме чека«.
КА СЛОБОДИ
Мрачно, магловито вече над Цетишем, Илија Јабучаннн се спрема. Нзегово четрнаестсгодишње срце било је узбуђено, али он се HHje колебао. Улица је пуста, Скјалице пригушено жмиркају. Он вози поред себе бицикл. Корак му је сигуран. Бно је у том тренутку врло поносан, Одржаће реч: спасиће Или;у Вујовића, партизанског борца, Ловћенца. Четници су га рањеног заробили у ЉешанскоЈ нахнји. Пет и по месеци чамио је у ћелији. РЈајзад га преместише у болницу »на лечење«. Уствари четничка кама му је већ била предодређена.
Знао је то Илија Јабучанин и зато је одлука била чврста. Сетио се речи рањеног друга: »Не могу више издржати у овом паклу. Како сам жељан слободе, другова, наше песме ... А овде отровни, болкички ваздух и пнјане четничке банде. Изведи ме одавде!« Јабучанин се састајао са партизанима. Видео их је, чуо њнховс песме, речи. И одлука ie сазрела у младом срцу.
Ишао je одлучно ка болчицк »Данило I«. Стражара није било. Картао се у оближшој кафани. Јабучанин је хитро ушао. Друже, све је спремно изговорио је гихим гласом. Испијено лице младог паргтизана озарило се радошћу. Жуђени час је дошао, Рзњена, згрчена нога као да је хтела да крене јабучанин та прихватв. Сиђошг. Полумрачним цетишским улицама зури бицикл. Два срца куцају надом. Још мало, само join мало. Пређ ен је блок. Слобода! Пред њима је Шпадијерски Врт,
увијен у маглу. А тамо даље„. на Гк>евом Долу виде се партизанске ватре. Слобода. И док се рањени борац, ослоњен на свога малог друга, примицао тим ватрама, у граду се дигла узбуна. Четници су јурнли од куће до куће. Тражнли су га. Алн, наш.\и су само аегову штаку.
»Глас пионира«
Маршал Тито донео је београдским пионирима дарове њихових московских другова
По повратку из Москве маршал Тито примио је претставннке београдских пнонира н том приликом предао нм слику маршала Стаљина и трубу с црвеном заставом, на којој је израђено златком жицом гесло совјетских пионира »Увек спреман«. Затим нм је маршал Тиго причао о својим утисцима из Централног'пионирског дома у Москви и поедао им пнсмо московских пионира. Обраћајућн се пионирнма Београда мали Мосиовљанн између осталог пншу: »Свн ми знаио да се сва деца Југославнје, исто као в мв деца Совјетског Савеза, труде да помогну својим очевнма, браLh н сестрама у борби протис фашистнчкнх завојевача. За време рата, свакако, ннсмо ни много учииилн, али ипак бар сио у нечеи помогли нашој отаџбини, нашој Црвеној армији. Од старог гвожђа, које смо ми скупилн за зреме рата, како смо ми нзрачуналн може да се направи више од 20 милнона пушака или више од 200 хнља-
да тешких интраљеза. Сто таљада пноннра гдавног града ■мају одлнковања, Разговарајући данас сг нама, маршал Тнто је са великом љубављу и поаосом говорно о ааиа, дедо. Зато мв хоћеио да створиио ]сш прнснију везу са вама, да се још блнже спријатељимо са југословеаском децоми Мн пе сукљамо у то, да ћг југос,\овенскн народ, која ј* заао одбраннтн евоју незавнсност, знатн да се стара о том« да вн деца Југославије, можете да жнвите срећно, да растете н да нормалво учите. Свом душом, драги друго**, желимо вам успеха у учењу ш срећан живот у вовој, слободној Југославнји«. У име пионира града Москве писмо су потписали: Љовшнна Такара награђена медаљом »За одбрану Москве«; Волков Волођа награђен медаљом »За ратне заслуге«; Жпвов Сен»а, Ростсза Наташа, Кочпов Андреј, Ахппнв и Баторина.
8
“ ' -’- вжС¥ *° и «даа*и« р!Ц s*г*, Бсоград, Крлл-виЈи Т*и*сл*.% 11 телефони: 44-204 > 44-472. ~ Шт.имрчј* „Мл*д« 6op*q“, Бсоград, Мадоиа Вел*»**г U
МЛАДИ БОРАЦ
Број 27