Mladi borac

ЗА УСПЕШНО СПРОВОЂЕЊЕ ТАКМИЧЕЊА

На Првом конгресу антифашистичке омладине Босне и Херцеговине дедега!' д*;а омладине Србије потписала је уговор о другарском такмичењу са омладииом свих федералних једнннца, које почиње 20 маја, а траје до Балканског омладннског конгреса.' У уговору, којн је потписан у вези са овим такмичењем, назначене су скоро све гране живота и рада омладине, по којима ће се такмичење обавити. За нас ово так.мнчење има врло велики значај. Овога пута пружа нам се могућност да омладини Босне и Херцеговкне. Хрватске и Словеније, омладпни која је у току народно-ослободилачке борбе издржала све непријатељске офанаиве и дала све од себе за победу над мрским непријатељем, да тој омладини покажемо своје снаге и сво;у љубав према домовини. Због тога морамо у овом такмнчењу уложити све своје младе снаге н способности како бисмо постигли што боље резултате и у склопу свих федералних јединица заузелн што часније месго. Услови такмичења постављају пред нас у првом реду задатак окупљања и активизирања све до сада необухваћене омладине. Остварити тај задатак значи створнти могућности за постизање добрих резултата по свим тачкама које предвиђа уговор о такмичењу, а тај задатак ми смо себи поставили на Првом конгресу антифашистичке омладине Србије, као и на заседању пленума Главног одбора УСАОС-а. Због тога ово такмичење тражи од нас да ;ош озбиљније приђемо раду на испуњењу оних обавеза, ко;е смо већ раније примили, т;. да цео свој досадашњи рад подигнемо на још већу висину. Из досадашњих такмичења, ко]е ]е па ша омладина спроводила, можемо извукн корисна искуства. Светска омладинска недеља и првома]ско такмичење донели су нам врло добрих резултата, али нас и научили како треба спроводити такмичење тако велкких размера. Научили смо да без добрих пол.итичких припрема. такмичење не даје добре реаултате. Тако исто смо научили да омладннско такмичење никако не може да буде само ствар омладине, већ је оно у многоме ствар родитеља па и читавог народа. Научили смо, да без помоћи других антифашистичких организација и наоодне власти, наше такмичење никад не може да постигне задовољавајуће ревултате. Због тога се морамо трудити да нам се овом приликом исти пропусти не понове, јер од добрих политичких припрема, на састанцима, конференцијама, у разговорима, у штампи итд., од наше добре повезаности са ЈНОФ-ом, синдикатима, АФЖ-ом и народним властима вависи и наш успех у самом такмичењу. Досадашња такмичења показала су нам да без детаљно израђеног плана и оеигураних сретстава за његово испуњење не можемо постиђи добре резултате. Такмичење по појединим секторима, одвојено једно од другог разбија наше снаге и не даје нам могућности да цео рад ускладимо са основним задатком: окупити што већи бро] до сад необухваћене омладине. Због тога у овом такмичењу морамо израдити детаљан план за свако село, град, срез и округ и поставити одређене норме, које треба испунити у току такмичења. С друге стране сва омладина треба да се упозна са постављеиим планом, како би увек имала пред очима задатке, које треба да изврши. У том циљу морамо искориститн сва агитациона и пропагандиа сретства да постављени план стварно постане својина целе омладине, и не само то, већ да га она проширује и допуњује. Било би до•бро да сваки округ или срез свој план умножи у што већем броју примерака и да свој план истакне на видним месгима на великим таблама, на којима би се доцније могао пратити сам ток такмичења. За упознавање омладине са планом такмичења могу се искористити поред штампе и звучници, плакати, зидне новине, културне и спортске приредбе итд. Али од велике је важности организова-

ти да сва омладина прати ток самога такмичења, да се на време објављују резултати, које ]е постигла омладина појединих села, срезова или других округа. У предузећима и школама могу се направити велике табле са исписаним именима и резултатима најбољих ударника или ђака, с тим да имена најбољих увек стоје у врху табле. Тако се постиже правилно развијање такмичења. У билтенима, који ће се издавати сваке недеље, треба увек објављивати свеже резултате, ]ер доношење старих резултата не може да развија такмичење. У ту сврху треба организовати добар дописнички и обавештајни апарат, који ће тачно и на време достављати постигнуте резултате и тако омогућити даље развијање самога такмичења. Поучени досадашњим искуствима из рада и такмичења, уклањајући све недостатке и пропусте, у овом такмичењу можемо показати велике успехе. И као што је омладина до сада била прва у борби на фронтЈг против непријатеља и издајника, тако ћемо и сада бити први у борби за што бржу изградњу и обнову своје домовине, за стварање лепшег и срећнијег живота своме народу. Ј- М.

Под маском народног средњошколца

Средњошколци одлазе до својих школа, седе по два-три сата дневно у клупи и затим су слободнн по читав дан. Да би што правилније успоставили однос с наставницима, схватилн своје ђачке дужности и постигли, заједничким напорима, што веће и боље успехе у раду и учењу, ученици стварају своје средњошколске организације. Тако су и у XI мешовитој гимназији (бившој гимназији Краља Александра I) основани разредни одбори. Како су основани не знамо, али знамо за њихов ред, рад и схватања. Баш у осмом разреду, који је једини осми разред у овој гимназији. Наравно, он би морао да буде пример у сваком погледу свим осталим разредима те школе. Да, тако и јесте. Овај разред се осећа најстарији и као такав „надлежан “ да даје „тон“ читавој школи у погледу васпитања, понашања, свести, љубави према свом народу, његовој борби и слободи. Почиње час. Па други и трећи. Професор математике предаје, а једаи дугоња из прве клупе добацује нешто. Професор

га пита шта жели а он дрско одговара: Говорим нешто о бициклу... Једна другарица много прича и разговара - не прати предавање. Наставница је опомчње. Па, ја увек чујем кад ме зовете, об/а-шњава она сладуњаво и наивно. Одмор. Жагор, разговор, договор, ::риче. Другарица са намазаним уснама, којој је иначе отац ухапшен, прича друштву које /е жељно слуша: Да знаш што смо се „добро“ провели јуче. Дошао Паја код мене и ми ти се подмажемо: попијемо три литре вина. Онда одемо код њега. „Кева“ није била код куће и Паја донесе из подрума прошек и шампањ. Једног смо однели кући мртвог пијаног ... Опет час. Говори се о раду: треба ићи на копање. Другарица, која је јуче пијанчила не може да иде. „Не да ми мама“, лаже она. Многи другови, обучени спортски, добро развијени и јаки, не мог ј јер су болесни... Једна другарица, која је иначе причала о новој хаљини наивно пита: „Зашто ми не платимо да се го ископа?“ А један здрав младић пита професора: „На којн начин може да се ос лободи тог кулука". После трећег часа су се свн договорчлн, примивши предлог „најсвеснијег", да побегну са часа. И побегли су.

Једно може јасно да се извуче из читавог понашања ове групе назови матураната. А то је, да није случајно што се они тако понашају. Не, они то чине свесно и с правом пакошћу. Није чудо што се оолаче ..монденскишто девојчице мажу уста и фарбају косу, што данас иако су другови говоре једно другом госпођиие и господине. Они то чине да би јасно нагласили да су виш.и од других, од оних који раде од оних који пемају довољно пара за живот. Није чудо што траже * да се плати копање њива на бежаннској коси и што траже ослобођење од рада, кога они називају кулук. Они мрзе рад, мрзе и оне који раде, то је за њих ниско. Они нису никада радили. Они не схватају потребу рада, гер неђе да схвате. Не воле херојску борбу наших народа, не воле нашу слободу. Они мрзе и наш народ сво/ народ. Причају о пи/анкама, лумпују, једу колаче с чоколадом, а народ, ко/и их /е ослободио, гладу/е и умире од глади. То што они не улазе у средњошколски покрет и што се не укључују у борбу свог народа, јасно доказује њихов отворен став мржње према свему стеченом, према победи и слободи, према својо/ домовини. Тиме што не раде као свесни и поштени омладинци за свој народ, самн су себе искључили из редова родољубиве антифашистичке омладине, из редова Титове омладине и ставили се насупрот народу као непри/атељ. А нашој младој држави, нашој новој народној власти, нису потребни таквн људи, које народ школу/е, да би они радили против њега, као што су ра ■ дили и њиховм очеви и они сами у овом рату, па и данас то чине сво/им пасивннм ставом одмагања. Они мора/у да схвате /едно: или ће да избаце из себе све старо и рђаво и да тако чисти, искрено приступе раду, с љубављу и жељом да помогну свом народу, ко/И им је дао жнвот и слободу, који им даје срећну будућност и тако стварно постану народни средњошколци, досто/ни тог светлот имена н способни да преузму сутра да воде свој народ срећнијој сутрашњици и лепшем, бољем, светли/ем, радосни/ем животу. Да, или ће бити народни, /ер јесу његови, или ће битч у противном ако остану као до сада ненародни. А ненародни средњошколаи, ненародни омладинац и омладинка, ненародни човск, то је народни непријатсљ, а с њим народ не разговара усмено или писмено, њнх не васпнтава наставник нитн им новине отвара/у очи, да би виделн сво/ сопствени пут, ко/и иде насупрот другом народном путу, путу правде. Са народним непри/атељем народ говори моћним говором правде иарод их оптужу/е, народ им суди, народ их уништава. То /е правда. Ј. '

НАРОДНА ВЛАСТ У ТРСТУ

Безобзирна кампаша коју је, после кона-чног ослобођења Истре и Словеначког Приморја, међународна реакција почела да води против Југославије, достигла је ових дана врхунац. Служеви се подлим провокациЈама и изврћући чи»енице, реакционарна пропаганда се упиње да прикаже присуство јединица наше Армије у новоослобођеним областима као покушај наше владе да, стварањем предуслова за једнострано и недемократско решење проблема Истре и Словеначког Приморја путем њиховог присаједишења ЈугославЦји, стави пред свршен чин све заинтересоване државе и тиме предјудицира одлуке мировне конференције. На све упућене нам неумесне приговоре и неприхватљиве захтеве, које нажалост садржи и заједничка нота коју су нам предале владе Велике Британије и САД, наша влада је дала јасан и недвосмислен одговор, који потврђује нашу чврсту решеност да, искрено сарађујући са савезницима у решавању свих проблема на основи демократских начела, истрајемо у борби за своја права. У одговору југословенске владе наглашено је следеће: »Југословенска армија има право, као и све остале савезничке ариије, да организује војну управу у областима које је ослободила у борби против заједничког непријатеља. Исто тако, становништво тих области, које је у огромној величини југословенско, стекло је својим суделовањем у ослободилачкој борби право да преко народно-ослободилачкнх одбора узме цивилну управу у своје руке. Привремено присуство Југословенске армије у Истри и Словеначком Прнморју, које захтева част наше земље, неће упливисати на одлуке мировне конференције, пошто је демократска федеративна Југославија у начелу против сваког једностраног решења овог питања«. Природно ]е стога што је изјава фелдмаршала Александера, која претставља израз неразумевања савезника према ставу Југославије, изазвала осуду и жаљење у целом нашем народу. У свом осврту на ову из]аву маршал Тито је рекао: »Не могу а да не изразии своје негодоваое и изненађење протнв немогућне упоредбе да је присуство југословснских трупа у Истри и Словеначком Приморју слично Хитлеровим, Мусолинијевим и јапанским освајачким методама. Оваква се оптужба може бацити у лице само непријатељу, а не једној измученој и искрвављеној савезници, коју су до сада сви слободољубиви народи признали као примјер херојства и ложртвованости у овом великом ослободилачком рату«.

За време док се решава питаше воЈне управе у Истри и Словеначком Приморју, претставници свих народних слојева града Трста, окупљени на историском заседању оснивачке Скупштине Тршћана, донели су значајне и далекосежне одлуке. Скупштина је одлучила да Трст буде аутономан град у оквиру демократске федеративне Југославије и да југословенска армија, ко]а је ослободила град од фашистичког јарма, има пуно право да остане у њему.

Месец дана рада конференције у Сан Франциску

Резултати једномесечног рада конференције у Сан-Франциску показују јасно да су били погрешни рачуни и предвиђања разних политичких бродоломника из табора светске реакције, који после коначног војничког слома фашизма полажу своје последње наде у расцеп и сукоб међу савезницима. За ово релативно кратко време конференција ]е успешно решила неколико врло сложених питања по којима су се гледишта савезника у почетку разговора битно разликовала. У ред таквих питаша долази на првом месту питање усклађења регионалних пактова, који постоје међу појединим земљама, са задацима и правима међународне организаци]е. Поред тога, у важне резултате рада конференције може се с правом убројати детаљно разрађење статута међународног суда који ће имати да замени рани]и међународни суд у Хагу. Једина тамна мрља у досадашњем раду конференције јесте неправилан став према питању учешћа Пољске на конференцији. По овом питању, уосталом, није донета коначна одлука и о њему ће се водити даљи разговори. Пошто су основна, начелна питања решена на пленарним састанцима и договорима између шефова делегација водећих држава, рад конференције креће се сада углавном у оквирима појединих стручних комитета који технички разрађују донете одлуке. Нарочито се живо ради на нзради устава и пословника међународне организације. Досадашњи резултати рада конференције оправдавају наду да ће конференција бити у стању да удари темеље једне чврсте међународне организације која ће обезбедити трајан мир и пуно искоришћавањс величанствене победе над фашизмом у интересу оних, који су ту победу извојевали, у интересу самих народа. Број 31

МЛАДИ БОР А Ц

3