Mladi borac
Шумадиска бригада у Војводини
Деветнаестог маја крснула Је из Младеновца бригада од 500 омладинаца београдског окр}та на рад у ВоЈводИну. Са омладннцима пошло Је и 120 омладинки и 15 пионира. Бригаду воде комесар 'Борђе Богдановнћ и командант Ђурђе Јештић, чланови среских одбора УСАОС-а. * Јутро. Сунце лагано и тешко развлачи маглу. На младеновачкој станици, дуж колосека стоје постројени пет стотина омладинаца и омладинки; о рамену висе торбе а преко глава уздижу се мотике. Писак! и строЈ се распршио. Измешале су се шарене мараме са »1 итовкама«, црвене сукње са тамним сукненим оделима. Дозивање, узвицн, жагор, Радосна лица }с\ећу у вагоне, на степеништу гужва. Брнгада је пошла за ВоЈводину . . . Из вагона се прелива песма. Свуда младост и живост. Збијдју се чврсто Једна до друге омладинке са села и грле. Не знају да ли од среће што иду, или због поласка и растанка са својим краЈем, са својим драгим село.ч. Још Јуче су биле код кућа, на њиви, у пољу, краЈ стоке, у дому. Славка Мило Јевић је псшла из Стојне болесна и слаба, али ниЈе хтела назад. Седамнаест њих јс кренуло из СтоЈне. На крају села, растали су се од својих, радосни и весели. Њихово село је дало највише омладинаца за Војводину. Из Аисовића је кренуло седам девојака није било омладинаца и пошле су оне место њих. Прошле су јуче својим селом са песмом и одлучним кораком. Нису дале ником да их испраћа, јер нису хтеле на растанку брижне и плачне очи мајки и озбиљан поглед очева. Певале су идући кроз поља, корачале све брже, а ветар је витлао шареним сукњама. Једва су се виделе из шумарака крај сеоског пута беле и црвене блузе и светле мараме, а њихова песма је још стизала у село. Сам Космај дао је читав батаљон преко стотину омладинаца и омладинки. Ни посавски и јасенички срезови нису изостали. Глибовац је дао 6, Железник 10 ударника за Војводину. Испратила их је читава омладина, с песмом и хармоником. На растанку су заиграли коло. У вагону су и стари ударници са Рудника и Срема; Стеван Милутиновић и Даринка Николић из Посавине, Ива Шаргић и Брана Милутиновић из Јасенице. Посавски ударник Живорад Стублинчевић пошао Је са сестром Јагодом код куће су остали само стари отац и мајка. Преча је њива у Војводини но. мојд! каже Живорад. Пошло јс и пет пионира из Великог Борка. Четрнаестогодтпњи Бранислав Марјановић оставио је стару мајку код куће. Из Сибинаца и Ропочева пошли су пионирн. Молили су другове омладинце да их воде: Ми не можемо да радимо као ви, али носићемо воду! обећавали су они. Иде са друговима и мала Танасијевић из Дучине. Нзој су два брата погинула у партизанима. Како би радо она волела да јој је и сестра овде, да иде и она с њом. Али,
не може мора неко да ради код куће, за старог оца и маЈК\'. Сестра је била у Срему а сад иде и она. Достојно ће заменити своју браћу у борби иа фронту обнове и изградше. Пролећу поља, њиве, забрани, Јури воз кроз расцветану слободну Шумадију. Аети борбена, ведра песма, Срца су препуна среће. Бригада иде у нову борбу да извојујс нову победу својој домовини. Пред очима су поља и њиве Војводинс, на којима јс Јуче био и орао њихов вољени Тито. Са тих поља ће бригада донети новј' заставу победе своме крају . . .
ЗЛАТАРСКА ОМЛАДИНА
Окружна конфереиција била само предах у раду санџачке омладине. Делегати су се окупили, прегледали свој рад, осврнули се на пређени пут и са стеченим искуствима кренули даље. Прелазну заставу, лепу нашу заставу са петокраком добили су Златарци, као најбољи. 11римио ЈУ Је у име омладине среза златарског муслиман Ха]ро Мусић, који Је још '1941 ступио у редове који су се под њом стварали, На СутЈески Је био тешко рањен и изгубио Је ногу. Говорећи пред омладином о својим борбама и својим друговима он Је рекао: »Ја се поносим, другови и другарице, што сам ин-
валид. Да сам нзгубио и обе ноге не бих жалио, Јер Ја ниса.м више инвалид као у бившсЈ ЈугославиЈИ, који на мосту проси пола динара да купн хлеба. Ја сам Титов инвалид и моЈа нога је мој највећи орден«. Силна Је златарска омладина. Од првих дана ступила Је она у редове наших одреда. У борби
Је била прва. Са беспримерном храброшћ\' Ј3'ришали су млади Златарци. И падали су. Трећа пролетерска пронела је име Златара широм наше земље. А у позадини су остајали герилци и
упорно гонили непријатеља. Омладина је радила, на 300—300 метара од непријатељских линиЈа жела жито, преносила га на. својим рукама и снабдевала своје борце. А кад је крај сасвим очишћен од непријатеља она Је прегла да га подигне, обнови и засеје. Зимус, када је требало преносити жито на леђима за.
нашу војску, када је снег био до колена и лед се хватао на прстима, опет су ту били Златарци. Зато су и сви од срца запљескали када ]е објављено да ]е прелазна застава њима додељена. Они су заиста до сада бнли најбољи. Али се такмичеше наставља и остали ће се трудити да их бар достигну ако не и претекну.
Златарци са прелазном заставом
РЕГУЛИСАЊЕ БЕЛИЦЕ
Почетком маЈа Окружни од<6ор УСАОС-а за 11оморавље предузео Је акцију за регулисање реке Белице, чше јс изливање наносило огромне штете сваке године. Пошто су извршене потребне припреме, уз помоћ народних власти, отпочео Је рад. Сада ради око Iјo о.младннаца и према досад постигнутим резултатима може се рачунати да ће радови бити заврше-
ни за 23 дана. У радном батад>ону има радника, ђака, шегрта, пионира из читавог округа. Најлепши пример дали су ђаци свилајничке гимназије. Читав V разред )е дошао на рад, пошто се претходно споразумео са директоро.м да се за њих по свршетку рада образује специјалан курс, који ће им омогућити да савладају пређено градиво.
ј. Ракић
Прва шегртска конференција у Призрену
У низу догађаЈа који обележавају наста Јање новог, слободног живота за радни народ IХосова и МетохиЈе, заузима својв место и прва конференциЈа шегртске омладине, којд Је одржана 10 маја у Призрену. Призрен, данашње обласно средиште Космета, нема разви Јену нндустриЈу, нема великих фабрика, али је зато познат са свога јако развијеног занатства. На раду у занатским радионицама запослен Је велики броЈ шегртске омладине. И у 6ившој Југославији, која је била пуна примера немилосрдне експлоатације радника, мали шегрти са нашега југа, препуштени потпуно ћуди својих послодаваца, издВаЈали су се по својим нечовечно тешким условима живота. За њих слабачке, још у детињским годинама, није постојало ни радно време ни дани одмора. На њих су наваљивани најтежи послови не само у радњи већ и у кући и на имању послодавца. Пошто су претстављали бесплатну радну снагу послодавци су настојали на све могуће начине да спрече њихово унапређивање за калфе и маЈсторе и тако се шегртски рок, упркос формалних законских одредби продуживао и по шест седам година. Разуме се да се овакво стање само још више погоршало за време непријатељске окупациЈе. Тек победа народноослободилачке борбе дала је и шегртима право и могућност да се успешно боре за боље услове живота. Шегртска конференција, прва у историји читавог овог краЈа, показала је сасви.м јасно да су и мали шегрти то осетили и да су спремни да сс организовано боре кроз своје радничке и омладинске организације. Конференцију ]е отворио друг Јордан Симић. У свом кратком говору он је подвукао сву тежину положаја у коме се налазе шегрти и осврнуо се на рагне начине послодавачког искоришћавања и злостављања. Псш. о је његов гоВор преведен и на
шиптарски узео Је реч претставник Јединствених синдиката Душан Гроздановић. Он се нарочито задржао на злоупотреби коју послодавци врше са шегртском радном снагом искоришћавајући Је за разне кућне и друге послове, који немају никакве везе са самим занатом. Говор је завршио позивом присутним шегртима да слободно изнесу невоље и неправде које свакодневно доживљавају и да отворено поставе своје захтеве. Отпочела је дискусија. Један за другим, зајапурених образа али све одлучније устају шегрти од 13—14 година, Срби и Шиптари и сваки на свом језикзч први пут у животу говоре слободно и отворено о својим тегобама, о свом паћеничком животу' без дечачких радости, без спорта и забаве. Међу првима устаје Шиптар Аљи, да се жали на свога послодавца који му је обећао плату а ни динара није дао, који га тера да ради непрекидно од јутра до мрака тако да мора кришом да бежи на конференцију. »Газда зна да сам сиромах, без родитеља, и да немам куда и зато тако са мном поступа«. Он говори озбиљно и полако и шегове очи су исто тако пуне оптужбе као и његове речи. ГБегов друг Батјер Адем прича о себи да већ че-
тири године ради као келнершегрт. Газда је отпустио све остало особље тако да је сав посао пао на његова леђа па ипак упорно одбија да му ма шта плати. »А ми смо сиромашни. Два брата су ми у војсци. Нема од чега да се живи«. Тако се нижу тужне историје, нижу се оптужбе. На завршетку занимљиве дискусије узима реч присутни друг из Обласног одбрра УСАОС-а који предлаже шегртима да изаберу између себе један мали одбор којн ће поднети властима њихове молбе и захтеве у погледу плаћаша надница, осмочасовног радког времена и томе слично. »Народна власт неће допустити да ви најмлађи радници будете бесправно робље. Ви сте млади и вама треба и одмора и спорта и забаве. Ви радите Л ви имате права на то!« Речи стариЈег друга шегрти су одушевљено поздравили. После избора двојице делегата који ће поднети шегртске предлоге народним властима, конференциЈа јв закључеиа. н. п.
Зидне новине у Косовској Митровнци
ОКРУЖНОМ ОДБОРУ УСАОС-а ЗА КРУШЕВАЧКИ ОКРУГ
Драги другови, Окупљена на својој првој окружној конференциЈи омладина нашег округа је чула о такмичењу које ]е заказала омладина Босне и Херцеговине са омладином Србије, Црне Горе и Хрватске на изградњи и обнови наше ослобођене земље. Зато преко вас позивамо на, другарско такмичење омладину крушевачког округа по свим тачкама ко]е су постављене у прогласу омладини Србије. Смрт фашнзму Слобода народу! I окружна омладинска конференција УСАОС-а за Поморавље ОМЛАДИНА СТРАГАРА ХВАТА КОЉАШЕ И ВОЈНЕ БЕГУНЦЕ После хватања Једнога кољаша, који ]е хтео да бацн бомбу у омладински дом када ]е УСАОС давао приредбу, омладинцн села Страгара се нису задржали само на томе> већ су са пушком у руци наставили да прогоне оне који се крију и лута]у по нашим сблима било као злочиици према своме народу или као војки бегунци. Тако им је ових дана пао у руке Рада Пекић, сарадник и организатор Д. М., који је већ три пута дезертирао из јединица наше војске. Р. Спасојевић
Крушевад
Број 31
МЛАДИ БОРАЦ
5