Moj život i rad

126

произвођачи сировина даће индустриалцу оно што му је потребно да би био добар индустриалац. Затим ако би се придружила саобраћајна средства имали бисмо здрав и чврст систем, заснован на општој корисности. Ако би, осим тога, сви стновали у врло насељеним центрима, где би живот био мање натегнут и где би човек лако могао доћи до пољских и вртарских производа, без посредништва многих пиљара, било би мање беде и комешања. Што се тиче незгода сезбнског рада о којима смо горе говорили, зар оне не би могле бити отклоњене паметним споразумом између индустрије и земљорадње? Узмимо зидарство као тип нове врсте сезонског посла. Колико се силна радна снага расипа кад зидарски радници беспосличе целе зиме, у очекивању да дође сезона за грађење! Кад би радник могао напустити радионицу да би радио земљу за време сезоне орања, обраде, жетве (то је, на крају крајева, само један мали део године), и кад би зидарски радник могао напустити радионицу да би се посветио зидарству у повољно доба, како би то било боље, и како би живот био лакши! Ако би чим гране пролеће, сви пошли у поље, живели би три иличетири месеца здравимживотом на чистом ваздуху, какав би то био ударац бичем за производњу! Пољска добра имају своју мртву сезону; то је време кад би земљорадник могао да иде у фабрику и да производи алате који су му потребни за обрађивање земље. И фабрике имају своју мртву сезону: тада радник треба да пође пут села да учествује у производњи хране. На тај начин, беспослица би се укинула и