Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog
— 107
изненађена. — Он, долазио;... Зашто нам ниси јавног... А шта је хтео с тобом•
— Ништа... хтео је... :
Никола се збуњено устезао с одговором; али опет брзо додаде: — Хтео је да се извини за неко неизммирено дуговање...
Живо интересовање Надино потсети га на Боровићеве речи о »пристанку кћери«, па се трже. И ако је хитао за министарство, очекивао је да ће Нада повести о томе реч, ако има чега. | -
— Интелигентан је али, рекла бих, много уображен...
— Оујета и охолост дају му рђаву сведоџбу о пнтелигентности, а разметање научношћу чини га смешним.
= Чини ми се, драги оцо, да је твој не--
скромни питомац бацио око на нашу Веру.
— Бацио оког — упита Никола живо. —
Знаш ли штогод о томег
— Не бих могла ништа поуздано рећи... Два-трипут нас је пратио приликом шетње... Пун је ласкања.... -
Та га реч умири, уверен да би му Нада, казала да је чега више било. Па како је и сам Боровић молио за »дискрецију« о прошевини, одлучи се да Нади о томе ништа не казује.
= О, добро сам га познао!... Најпре скротан младић, марљив у науци... много је обезавао. А данас: модерна птица шаренога перја, нескроман, несолидан и — са много дугова... Чадам се да се моја Верица не може њиме анети.
— Нисам код ње опазила ничега сумњивог... Али је она у доба, кад се симпатије олако теку, кад се љубав појављује често изненада... И најмања варница моћна је да распламти пухором прикривени жар млађана срца. ;
· — Добро је бити обазрив. Тај је младић наметљив, дрзак... Али, поред тебе, уверен сам,
ЊН –н
с ки