Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog
9. МОДЕРНИ ПРИНЦИПИ
Вера је још свирала, кад у собу уђе ујак Паја, па још са прага повика:
— Браво, Вера!... У згодан сам час дошао.
Вера радосно скочи. — Уја! — и брзо му притрча. — Шта има ново, ујо, говори“!
— Не, не, продужи само. Кармен ми се допада, — говораше Паја, гурајући је клавиру.
— Кармен после. Најпре оно што је важније: ново, ново! — И Вера облеташе око њега.
— Е, »после«!... Причекаћеш и ти на новости као ја на Кармен... Шило за огњило.
— Баш си чудан, ујо! — срђаше се Вера, па га лако ћуши.
— Буди стрпљива, — рече Нада, пружајући руку Пајп.
— С Вером нећу да се рукујем. Данас је
јогунаста.
Но Вера га је ипак вукла за рукав, говорећи: — Хајде, слатки ујо, реци!
— Колпка, радозналост!... Па добро, кад
си навалила, слушај!... У политици ничега важног... Министар финансија болује од стомака... Аустриски војни аташе Гелинек отишао на одсуство... Вера напући усне. — Марим ја за политику и Гелинека!
— Знам шта би ти хтела: о журовима, о корзу, о модерним шеширима и којекаквим лудоријама .