Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog
и ---.= о [76
да се не можемо састати ни видети... О! тоби ва ме били очајни дани које не бих могао преживети!... Не, Вера, не смемо оклевати.
= Шта да се радиг... Не видим брза излаза.
= Има га, Вера, треба бити само одлучан.
— Како, рецитег... Ваша одлучност појачава и моју.
— Кад бисмо се уклонили за који час, дан...
Вера га зачуђено погледа. — Не разумем каког - — Онако, како је тројански кнежевић Парис избегао с Лепом Јеленом... Онако, како је прошле године поручник Новитовић с Миле"ном Павловићевом... Онако, како је то често Пт у нашем сеоском свету...
ера га је згрануто гледала. Његове је
речи престравише... Бегство из родитељског дома, од својих милих и драгих, 0!... Бегство јој је и сада било мрско, одвратно, као и данас, кад јој га Зора. помену.
— Хоћете да бежим с вамаг... 0, то је немогућно! — Другог нам излаза нема, Вера.
— Сувише дрско, лудо!...
— Љубав је вазда смела, одважна.
— Опасно, немогућно!...
= О опасности не може бити говора све сам добро размислио и предвидео. А могућност стоји само до тебе.
Вера узбуђено корачи два-трипут, па му се брзо окрете.
— Не, Драгоје! Тако дрзак илакоуман корак био би неопростиви грех према родитељу и великој љубави његовој; грех и према свету који би у таквом кораку с правом нашао неморал... дар бих од стида и срама смела изићи пред родитеља, пред светг... О не, не!
— Изненађује ме твоје појимање греха и морала, — говораше Драгоје, тврдо уверен да ће и ову отпорност Верину лако саломишти, —