Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

200 ======Z–==

Зарад бољега познанства, преварим се и одем њима. Нису ме више испуштали; морао сам nx походити свакога дана; а кад бих изостао, слали су по мене. Сама кћи понашала се толико љубазно, као да је већ имала пајаву моје љубави...

— Колика наметљивост!...

— Поверовах у искреност њихових симпатија и љубави; веровах у остварење лепога ми сна: да заснујем професорски тих п задовољан брачни живот; п, кроз кратко време нађох се у браку, у коме, за целу годину његова. трајања, не имадох ни једнога дана проведеног у задовољству. О љубави да и не говорим.

— Чудновато !... =

— С тастом и таштом живљасмо у њихоBOJ кући под изговором »штедњес; y TOJ Teскобној кући не могах имати ни засебну собу за своје радове и спремање предавања; а моја скромна плата имала је да подмирује кућне трошкове за све нас... То беше обећани мираз...

— Ружна обмана!...

Зарић застаде, превуче руком преко чела, па продужи:

— Убрзо сам осетио велику разлику између оне, по изгледу миле и смерне девојке, и моје жене, која ме стаде пзненађивати неокромношћу, јогунством и... неспремом за домаћи живот. То ме забрину... Њена страст у парадпрању на корзу у помодним тоалетама, њена таштина и раскош прелажаху моју материјалну моћ. Натоварим на себе велики број

хонорарних часова који ми доношаху леп прпиХод; па опет не могах изићи на крај. То ме још већма забрину... Увалуд сам покушавао да утичем на разум и душу њену; узалудне ми беху п представке родитељима о неминовним тешким последицама — одговарало ми се: »Ко није кадар да задовољи женпипе потребе, није се требало женити«,.. И луксуз у кући и ношњи