Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

2 =

косно издигнуте главе; из очију су јој сипале варнице неуздржљива гњева, а уздрхтала уста говораху:

— Све је узалуд! Ипак ћу остварити што сам наумилај...

Врата се отворише и на њима се појавп Паја.

Брз поглед на Веру и на неред у соби уверише га о бурној сцени која се ту одиграла. Он рашири руке и рече:

· — Ти, Вера, не можеш вечерас из куће.

Вера се трже изненађена и уступи корак назад. -

— Зашто да не могуг | — Стигао сам на време Нади у помоћ да спречимо морални злочин који си наумила са велике лакомислености, са слепила које ти нанеше »модерни принципи«, те не умеш да видиш зло што ти душу обузело!

— O! Сви сте се удружили против мене!

Вера, се срдито повуче столу, скидајући рукавице и бацајући их на сто. А Нада је обавијала мараму око крваве леве руке, па приђе Паји и стиште му руку, говорећи:

— Мнаго сам ти захвална, ујо!

— Срећом, Јуца ми је на време открила

споразум.

— Преварио си ме, јабоме, — рече Јуца срдито.

— Боље би било да ћутиш... Но нас ћемо се двоје већ лако разрачунати, — прећаше јој Паја.

— Чудим се, тетка Јуцо, да и ви можете ићи на руку њиховом безумљу! — говораше Нада. — Ви нисте пријатељ наше куће.

— Ко, зар јаг... Зет-Николина ми је кућа света... А ја сам увек желела само —

Јуца је хтела још нешто рећи у оправдање своје, али је задржа мрки поглед Гајин; па