Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

22. БУЂЕЊЕ ИЗ ХИПНОЗЕ

| Вера се није могла ниуколико надати да ће у то доба застати оца. Била је спремна, за, излазак. На њој је била иста опрема која, и при првом покушају бегства, сем торбе и боа. Надина отпора није се више бојала.

Кад угледа, оца, Вера се трже изненађена, па застаде на вратима и прошапута: «Оцај«...

Узбуђена. Нада опремом њеном, предусрете је муклим гласом: »дар опето Споразум с њиме

»Пет! Ни речи о томејс... прошалута Вера такође, па доста смело приђе оцу.

— Добар дан, оцо!... |

Никола беше пре њена уласка дохватио новине са стола и разгледао их, па сад их остави, накалшља се и одговори јој:

— Добар дан, драго дете моје!

Поуздан у победу над својом млађаном Вером, занесеном бујношћу прве љубави, Никола се беше смирио и прибрао. Његов глас доби опет обичан, благ тон, 4, поглед му беше управљен на њено лепо и мило лице. Али, мада бе старао да одржи своје обично опхођење према њој, ипак и у гласу и у изразу лица његова не беше више оне срдачне топлине и милоште, праћене нежним и радосним осмехом, којима, је Веру досад вазда предусретао. Шта више, он јој не пружи ни руку, нити је загрли „и пољуби, како је вазда чинио.

ера је одмах осетила ту разлику и про-

17%