Nacionalni rebusi u tajanstvu religije : vječiti branioci slovenskog nacionalnog prava u Rimskoj Imperiji

Ст. 14. Национални ребуси | Св. 1,

„Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар.

Гл. 4. стих 10. иста посланица.

„Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у ХрисТу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни“,

И ако су оба ова ребуса у онолико колико у себе садрже увреда намењени браниоцима римског национализма а похвални смисао победиоцима дошавшим из Азије, ја их за овај мах препоручујем само онима који служећи тајанству вређају Бога и европску националну независност.

Због тога и ако нисам хришћанин и ако никада то бити нећу, нити ма кога у ту странку упутити, ја отворено ијавно љубим Нови Завјет, не као божанску непорочну религију, већ као збирку националних ребуса исписаних у добу када су Словени заједно са њиховим саплемеником Бого-човеком на крсту и ломачама умирали.

Бог није тајна, а Исус није Јеврејин са телом, он је чисто национална шифра.

Бог је вјечита истина, а сваки онај који ма какву тајну ставља испред имена Божијег, он је раван оној азијској војсци, која је по налогу азијских тајних царева, силом наметала веровање, да је на земљи овој разапет Јеврејин са телом под именом Исуса Христа, и ако је цео поштени свијет знао да је са телом разапет Словенин, али су национални интереси азијатских завојевача у римској империји захтевали да се Словенин претвори у измишљеног Јеврејина „Исуса Христа“.

А да би се поколењима могло казати и доказати, да је промена у овом смислу и учињена, писац завјетов забележио је ту тешку истину у својим националљним ребусима и оптужио онај режим, који је ту превару извршио — ево доказа:

Откривење Јованово, гл. 2. ст. 17.