Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

20

мулговање некаквих „уредаба“, које је, са премапотписима министара, издавао краљ, не као врховни командант војске, већ као шеф извршне државне власти, а та се власт, осим власти војничке, није могла ширити и простирати ван тадашњих граница Краљевине Србије. Тиме је начињена једна пометена мешавина војничког и уставног режима.

Стварајући институције противно Уставу и издавајући уредбе, које потиру принципе, Уставом утврђене за Краљевину Орбију, она је удешавала да томе свом раду даде неку уставну форму и позивала се на један преживели закон Краљевипе Србије, (Устројство Централне Државне Управе) који је у завојеваним областима могао да има снагу закона тек онда, кад оне постану саставни део државне територије. И док је установама и уредбама, које је за завојеване крајеве прописивала, давала на силу некакву форму уставности и законитости, прописану за тадашњу Краљевину Србију; док је то чинила онда, кад је те крајеве држала војска, која је у њима могла управљати по праву завојевања, — дотле сада, кад су они присаједињени дефинитивно Србији и кад су постали саставни део њене државне територије — кад је сасвим престало ратно стање, влада узурпира себи и законодавну и уставотворну власт: уводи тамо некакав нарочити Устав, ствара засебно законодавство: у судству, у администрацији и у свима осталим гранама државне управе, Е