Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

23

шиоци закона; и у државну администрацију; и у државно и народно газдинство; и у про свету; и у међународне трговинске односе, јер ће ови бити друкчији у једној, а друкчији у другој половини краљевине; па и у јавно мнење које се поделило у два табора од којих један налази да овакав владин рад правдају разлози национално-политичке природе; а други напротив тврди, да, поред пржавноправних принципа, страдају од тога и ти политичко-национални интереси наши. Међутим сви разлоли, и мудрости и цели. сходности упућују на најживљи рад, да што пре престану и последњи трагови, који би могли правити ма у чему разлику између старе и приновљене државне области.

Овај рад владин, начинио је поремећај и у стари границама сада, када треба заводити ред и законитост у ослобођеним крајевима нашим. |

У место да прихвати примедбе, које се чине у патриотској намери, — у колико су оне основане — влада изазива штетна прегоњења и, остајући упорно на путу којим је забасала, даје и преко своје штампе и у На. родној Скупштини преступне изјаве: да још и сада постоји засебно Краљевина Орбија, а засебно Стара Србија.

Још јасније се о томе изразио министар унутрашњих дела у Народној Скупштини, кад је са министарског стола узвикнуо: „Стара Србија није Краљевина Србија“.

За жаљење је, да је тако што могло по