Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

|"

29

пресаједињене пределе и разлила се, сама собом, по целој тој просторији. Становници њени, постали су, самим тим, наши држављани са дужностима и правима која из тога проистичу.

Ако би потребу промене Устава изазивале какве, сада измењене прилике и на старој државној територији, или, ако се та потреба и раније осећала, онда се, у начешу, не би имало шта против тога. Питање би настало само у томе, како би имала да буде састављена та Велика Народна Скупштина“

Писад ових редова мисли да ни она Велика Народна Скупштина, за коју би посланике дала само стара територија, неби била власна да прописује Устав, коме би се имала покоравати читава скоро половина наших држављана, који су то постали и де Гасбои де јиге. Доносити Устав и за оне крајеве наше повећане отаџбине, који у томе послу нису били представљени и заступљени, било би нелегално осим што би компромитовало веру у демократске идеје, које тако често потржемо. Ако би у тој Великој Уставотворној Скуљштини били заступљени и наши нови суграђани, ни тада не би се могла градити два Устава, један за стару а други за нову територију, јер би се тиме стварала подвојеност државне власти што би јако удило државној целини. Осим тога, то се не би дало ни из"вести другојаче, него да се терену обележи демаркациона линија, докле допире влада-