Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

Кретање, које се око половине 1912. године осетило било на Балкану, задавало је бриге европским државницима, да не дође до оружаног сукоба балканских држава са отоманском царевином. Та ев брига њихова повећала, кад је, као већ свршен чин, избило било у јавност, да је између Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке склопљен и савез у циљу: да снагом својих народа избављају своје саплеменике ропства, у коме, на догледу просвећене Европе, мученички страдају више од пет векова, угњетавани и утамањивани варварском владавином Турака.

Дипломатима цивилизоване Европе, и њиховим крунисаним господарима, тодило је дотадашње стање на Балкану, јер су много пута документовали, да ву им осећаји правде и човечности на истој висини, на којој су ти осећаји у њихових колега, турских фанатика. Појмљиво је, дакле, да их је овај неочекивани појав испунио етрахом, не само за Турску Царевину, — коју су суревњиво одржавали поред еве наказносги њене, него и за своју сопствену кожу; јер, рат балканских држава са Турском, могао би да иза зове један општи страховити судар народа, могао би да пролије море крви, у које би