Narod

СОЛУН, УТОРАК 1 АВГУСТА 1917 год.

ГОДИНА I.

Бр. а. Б Р 0 Ј 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у ул. Леотос-ту-Софу бр. 13.

Власник КРСТА Љ МИЛЕТИЋ

Рукописи се не враГају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Булгароктон бр. 59.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

IIВСТОРВДЕЕИ1КР1ШТ ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНРГ УЈЕДИЊЕЊА

II Али историјска важност и значај овога јединственог документа лежи и у једној другој његовој особини: у његовој јасноТи и искре ности. И зби.ва, ово је први докуменат јавнога карактера у коме се јасно, отворено и искрено поставља проблем српско хрватскословеначког народа. И до сада смо ми износили и излагали своје националне тежње, свој народни идеал, али '. је то увек бивало не - како нејасно, неодређено, чисто плашљиво,.. Ми смо, као и цела наша словенска ])аса, и поред свих својих мана и недостатака, у суштини чедни и наивни, неспретни а неумешни. И онда чак кад се јављамо с извесним својим правом, и онда кад се решимо да устанемо у одбрану каквог свог очевидног и често пута и признатог интереса, ми то чинимо с некомснисходљивоњгћу. Можда је то последица евести која нас никада није напуштала, о нашој слабости, малобројности, јер смо стално били разједињени и поцепани; али то је можда и резултат и наше неумешности и неспособности да сеуданом тренутку нађемо на потребној висини своје

дужности.., Ми смо од колевке научили да слушамо да Је наш национални идеал наше народно уједињење; позиванисмо тога ради на подношење свакојаких жртава; подносили смо жртве, али у ствари никад нисмо знали у чему се баш састоји, шта све има да обухвати и докле се има да простире то наше народно уједињење. Тачно омећавање, конкретизација тогнашегживотногпроблема није била изведена ни у страној стручно) литератури ни у нашој патриогској књижевности, а камо ли у службеним документима, где се још и могло наилазиги на препреке и тешкоће политичко га карактера. Ми верујемо да један од разлога са којега наше национално пигање не броји у свету много пријатеља, лежи баш у то1 нејасности, у тој небулози која га је стално обмотавала. Осврнимо се за часак на наш спор са Бугарима. Бугари хоће Македонију коју дели од Бугарске непроходни планински систем Родопа. Они траже и Поморавље, и ако још колико данас јавно предлажу својим надлежнима да раселе Трнски, Белограцички и

Видински крај све до Искра, јер признају да се V тим областима, коЈ је премда леже далеко на истоку од Поморавља, српско обележје не да ничим другим искоренити и збрисати. И кад траже МаТедонију и кад полажу своје право на Поморавље, они се позивају на тобож утврђену чињеницу: да је живаљ у тим крајевима бугарскога порекла. При спровођењу једне тако грубе неистине, једне тако злочиначке потворе, они не презају ни од чега, па су готови да се чине невешти и према најноторнијим принципима науке, да се оглушују о стварности које толико стрче да прете очи да им избију. Све то најбоље знају баш они који највећма вичу и доказују противно, али су они ипак својим неуморним радом, чије су циљеве увек јасно и одређено постављали, успели да код огромне већине света акредигују своје захтеве као сасвим основане. Као што рекосмо, један од узрока са којих је наше национално питање било тако мало познато лежало јс у његовој нејасности и неодређености. Декларацшом која је угледала света на Крфу 7. ов. месеца, и тај је недостатак отклоњен. Чланом 9. Декларације који гласи: „ТериториЈа Краљевине Срба, Хрва-

та и Словенаца обухвата сву ону гериторију, на којој живи наш троимени народ у компактној и непрекидној маси, и она се без повреде животних интереса целине не би смела крњити. Наш народ не тражи нишга туђе; он тражи само своје и жели, дасееав, као једна цслина, ослободи и уједини. И за то он, свесно и одлучно, искључује свако делимично решење свога народног ослобо'1)ења и уједињења....“ јасно и разговетно, енергично и одлучно посгављен је српско - х р ватс ко -сл овеначки национални проблем у свој својој интегралности. Тиме су предупрефена сва могу'ћа нагађања и погађања, јер су наши национални захтеви, наши народни идеали сада у пуној светлости. Не гражимо ниш га туђе а хоћемо да се ујединимо у своју слободну државу и на територији, на којој живи наш народ у комапактној и непрекидној маси. Ништајасније а ништа ни правичније! И са ге тачке гледишта овај је докуменат у истини Јединствени историјски докуменат. ЗВЕЗДИЦЕ Најтежа је данас дужност цензора. Он мора да замењује све законе. Знате ли, ко је највише крив што још траје рат '? Забушанти.

Тако бар излази из приче једне жене, коју је она чула од неке врачаре у Шапцу, која је прорекла да !\е [њен син бити рањен у току овога рата (чудновато). Та је пророчица казала да ке се рат свршити, кад га сви људи буду осетили. Дакле, забушанти сви.г земаља у ров и рат је свршен. Гарганту«* СВАКОМ СВОЈЕ Рад у парламенту Да се да своје и Французнма и Енглезима: Од првог дана рата и француски и енглески посланици разумели су свој задатак, разумели су да се земл>а несме оставити неколицнни л>уди на милост и немилост јер су они н поред најбол>е воље, могли грешити у времену своје те шке дужности. Парламенти обеју држава поделилн су се у сваковрсне комисије, које су контролисале рад министара и државних органа и нису дозвољавале да, у најтежим моментима, ма где да завлада нехат и несавесност, У брзо су услед овог рада народних посланика уклоњени са високих места и сви неспособни државници који су у мирно доба још и могли да се одржавају, али који у рату нису могли опстати без опасности по државу. Ова парламентарна контрола била је довољна да наро дима Француске и Енглеске улије поверење у победу јер је свако убрзо увидео да је осигуран поштен рад у држави. Сада је веН и у Француској и у Енглеској најстроI жија парламентарна контрола

ОКОВАНА РЕЧ

Забрањене и одузете књиге, листови и брошуре Мшшсгарство 'Гртвине и Земл,' 'радн.е одредило је чланове комисије у циљу да ириме дела из Српске Народне Библиотека. нз Универзигегске Блбдиотеке и других. Дела су пренета у Софију. (Дневник, 11-Ц.-1916.)

Из књиге: <Оничија се мучениш штва не знају< од Др. Виктора Кина (Женева, књижара Кундиг 1917) вадимо ове податке. Ова књнга о нама, као мало која од страннх писаца, које су се у последње време појавиле, изобилу је дубоким познавањем предмета, и јаком аргументацијом. Она је пуна драгоценог материала, ,и писана је врло збијено. Листу Гороњец, који изла' зи у Крањској, властн су за браниле даљи излазак. (Словенец, 23-111-1916) Аустријске школске власти забраниле су чнтање романа Урота Зрињско-Франкопан ска од Евг. Кумичића (ова два хрватска племића, погубљена су одсецањем главе 31.

апрнла 1674. год, на заповест аустријског двора због њихових патриотских радњи.) (Народни Лист.) Окружни Мостарски Суд забранио је следеће књиге: Велику Српску Народну Лиру; Ниши Дани, од М. Јелића: Православље у Босни, од П. М. Томића; Усиомене на Авду, од Шијачког; Балкан Чикаго, Осветници Посветнице и Збирка песама из Балканских Ратова, Вила Загоркиња. (Сарајевски Лист, 1-1У-1916 Угарски Министар Трговнне забранио је поштански промет у крунским земл.ама за књиге на ћирилици: Стара Србија и Албанија, од Г1. О. (Београд 1904); На рушевинама Српске Државе, од Пађа Муреди (Беогрдд 1907 ) Родољуб, од М. Нови (Београд 1895). (Алкотмањ, 1 ,, -1У-; 916). Немачке су властн забра-|

ни 1 е књигу Хрвати и Словенци (Јена), од Др. Ј. Крега и А. Милчиновмћа. (Словенац, 20-1У-1916.) Загребачки Суд је наредио узапћење књиге Србинова љубав према народу и отацбини, од Др. Војислава Банића, због дражења против монархије. (Хрватск;: Дневник, 22-1У -19 Њ Новосадски првостени суд је конфисковао српске књиге: Фрушка Гора, од Андр. Книћанина; Штрајк ђака у Гор њој Тузли. (Ујвидски Хирлап, 1 -V 191 •) Угарски министар трговине забранио је: Чешки Народ (Париз); Билтен Југословенски (Париз); Споменица Доситија Обрауовика (издање СрпскеКњижевнеЗадруге 1911 год.) (Обзор, 19-У-1916.) Влада Босне и Херцеговине забранила је на основу § 18. закона о штамии продајулиста

Слобода, који излази у Буенос—Аиресу. (Хрв- Дневник, 21 \Т-191б.) Влада Босне и Херцеговине забранила Је улазак листу Швајцарс.ка, којн излази у Женеви; листу Одбрана, који излази у Њујорку. (Хрват ка, 16 У1-1916. Суд у Митровици наредио је узапћење Илустроване Историје Балканских Ратова, Београд 1913, у интересу јавног порецка. Народне Новине, 9-У1. 1916 »Пошто је суд наредио узапћење наше кауције, 25.000 кр., приморани смо да обусгавимо наш Рјечки Нови Лпст« Ријечки Нови Лист, ХН-1916 У Петрињи су власти конфисковале : Албум срп. народних песама у интересу јавног поредка. Дн Драи, 11-VIII 1916. Газета Пољска, лисг у Варшави, забрањен је за Бо-