Narod

страхом у очима, без крова, без хлеба. Тако је целогдана, свима слободним солунским улицама. врвсла насвсстране најтужнија поворка стараца, жена и деце, скупљајући се на сваком отворенијем мссту, као за утеху један другом. Спасавање је, у овакво 1 несрећи, разуме сс, морало бити неизмерно тешко. Па ипак је оно вршено са особитим самопрегоревањем.Енгле- зи, благороднн и снажни, убацивали су у камионе жене и децу и одвозили на одрећена места. Захваљујући њима и Италијанима, који су гакође били врло активни на свима местима, можемо очекивати да ће људских жртава бити врло мало. • Грчке и францускс влабти надчоввечанске су напоре вршили и у епасавању, и у борби против пожара и у одржаваЕву реда. Ја бар нисам видео тежих изгреда. за које се мора мислити да су неизбежни у оваквој катастрофи. Грчка полиција је брзо извела бар најнужније, шго је потребАо за избеглице. Хлеб је почео да се издаЕе у свима квартовима а са особитом живошћу полицајци су тражили места где ће се склонити погорелци. У том правцу живо се ради и дзлјС. Мефу онима, који су остали без крова има и доста Срба. К. КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Париз. — Француска војска запленила је од почетка августа до сада 23 топа. в справа за бацаше бомба и 30 митраљеза.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

СРПСКИЗВАНИЧАН ИЗЗЕШТДЈ 8. августа, ватром и ручнпм бомбама, одбијено је јаче непоијатељско оделење кодКравице. ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ августа Извештај од 15 сати. Према првом француском из вешгају битка северно од Вердена развпја се у шихову корист, на фронту од I" 1 км., од шуме Авокур до Безонвол. Много заробљеника већ је стигло у позадину. Храбросг фрачцуских трупа превазилази сваку похвалу. Извештај од 23 сата. — На фронту северно од Вердена Французи су, иа обема обалама Мезе заузели немачке одбранбене положаје на фронту од 18 км. и у дубину два километра. Број здравих заробљеника износи преко 4000 људи. Немци су са силинои вршили противнападе на Боа д’ Аврикур, али су сви они одбијенн са тешкнм губиццма по н.их. Француска авијација је сјајно сарађивала у битки ту. кући митраљезима са мале висине немачко прикупљање трупа. Нашп су пилоти обо рили 11 неАачких аероплана а два су оборена нашим нарочитнм топовкма. 9 августа На фронпиЈ ееверно од Вердена Немци су давали ноћас јак оптор. Њихови контра напади , који су би ли необично јаки нарочито у шуми код Авокура и ееверно од шумс Коријер, одбијени су француском ватром. Немци су имали велике гудитке бел икаквог успеха. Француске трупе задржиле су све добитке и учврстиле задобијене положаје, 7 аегуста заробили су Французи преко 5000 здравих војника, од којих је 116 официра, Последње ноћи немачки авијатичари бомбардовали су позадину француског фронта и концентрационо место немачких заробљсника од којих је много изги шјло . У току дана 7 августа за време ваздуише бор бе француски пилоти оборили 21 немачки аероплан, од којих је већинапотпуно упропашкена. 6' августа за-

плењсни су један иемачни аеронлан и један билон. Извештај од 23 сата. — У Шампањи, разорна француска артилерија изазвала је својом ватром на немач а угврђења на сектору Сен Атлера експлозију резерв^ара гаса. Извиднице франц/ске нашле су мало после тога немачке ровове евакуисане и пуне лешева. На фронту Вердена битка данас траје на више тачака и развија се у корист Француза. На левој обали Французи су заузели коту Оа, а на десној обали, у току једиог сјајног напада заузели су цео утврђенн .сисге.м ровова. који везује село Самоње са котом 304. Французи су добили иових заробљеника, који још нису моглп бити пребројани. ЕНГ/.ЕШ КОМШКЕ 8. августа Јуче су билн сукоби патрола, у који.ма смо напредовгли у преграђу Ланса. Наше операцпје бо.мбардовања са аероплана трајо непрестано. Избацпли с.мо из колосека један нелријатељски воз и нанесено је 41НОГО штете непријатељским 'аеропланима, станица.ма и депоп.ма. Са добрп.м резултатима вршеиа је и кооперација авијатике са артилеријо.м. 9. августа Источно од Епеја паше су трупе извршмле препад на немачхе розове у близини капала Сен Каитен и довели заробљепика. У ноћ поправили смо нешто своје положаје северно од пута Ипр -Менек. — Око поноћи из.међу 6 и 7 августа наши авнјатичарн бацнли су много тона бомба на немачке депое. Доцније — Јутрос рано напалп с.мо изицу вароиш Ланса са западне и северозапад не страпе и заузели пепрнјатељС’,е положаје на фронту од 2009 јарди. Упорпе борбе трају пепресгано. У подпе 2 јака противнапада северо-за падпо од Ланса одбијени су. Заробили с.мо извесан број заробљеника.

Јсдан део наше лаке ескадре оборио је један цепелин. Нијенањему остао нико жив. РУГ.УНСКИ НОМИШЕ На Серету је артиљеријом растерана једна чета, кој.\ је покушчла да се приближн у празцу Гуљанка. На Дунаву ј Је руска артиљерија изазвла врло јаку сксплозију у Тулчи. Из.међу долина Тротуса н Дофтанс непријатељ је вршио више напада, који су одбијени са велнким губицима по њега. У истн мах непријтељ је бесно нападао између Сланика и Таргу-Окна и код Тро чешћи, али су свуда ови напади одбијенм. Принуђеи да се повлачп у нереду он нам је оставио досга заробљеника и плена. У овом тренутку број заробљеника износи 50 а плен пе т митраљеза. ИТААлЈАНСКИ КОМ^НИКЕ августа Битка се води на Јули јанским Алпима. Јуче изјутра, после 2Н сата бомбардовања, у коме је наша артилерија све јцче и јаче тукла немачке положајс , настао је прелаз иаше пе шадије прсма утврђеним циљевима. Северно од Ан хова, пошто смо сјајно савладали свс техничке теш коке и непријатељски отпор. постављени су многи мостови преко Соче и наше су трупе прешле на лсву обалу реке‘. У битки је учествовало 208 наших аероплана, који су у више махова нападали, бомбама и митраљсзима, нагомилаие непријатељске трупе дубоко у позадини. Пеишдијска акциЈа снажно се наставља. НепЈшјатељски губици су врло тешки, Плензакоји се досад јавило век је врло знатан: неколико пгопова и велики број митраљеза. До синок је век стигло у одре-ђена места за скупљање заробљеника 7.500 војника и око сто официра. 9. августа. Битка на Јулијанским Алнпиа не престаје. До сад с.мо заробнлп 10109 човека и 294 официра. II још много другпх заробљеника напуннли су наше болнице.

„НАРОД 1

И штампарија и уредништво ,,Народа“ потпуно су изгорсли. Ипак смо уснсли да сиисемо слова и нсшто хартије, али смо принуђени да за нсколико дана штампамо лист на двс стране • Зато 1хСмо читаоцима покуишти да накнадимо тако, што 'ћсмо доносити само најактуелније ствари. ЗЛ ПОГОРЕЛЦЕ Г. г. Мнхалакопулос, грчки министар привреде, Дангас, просвсте и Папанастасију, саобраћаји, стигли су јутрос експресом у Солун. Јавља се, да јс грчка влада решила да један део од зајма од 100 ми лиона, који јс добила, рсзервшис за помоћ погорелцима. СРП. ТРГ. ДРУШТВО Целокупна имовина Срп. Трт. Друштва спашена је на вре.ме од пожара. Друштво сепривремено сместило у своје магацине у улици Сала.мина бр. 7 и продужило свој рад, тако да друштвеии послови нису ни у как вом застоју.

Лондон.—Јавља се из меродавног извора, да је цсо један нсмачки вод коњице са подофицирима, који припада 4. допунс.ком пуку 206 дивизије дезертирао и предао се Французима близу котс 30& на всрденском сектору. 1. авгусша дезертирало је још 6Ј човска изистог пука. Лондон. —Дописник „Дели Телеграфа“ из Ротер дама јавља, да је више немачких аероплана летело над холандским острвима Шувен и Гедереде. На Шувен су бацили 3 а иа Гедереде 5 бомба. — Над Гро нингеном у Холандији лстело је више од 30 немачких аероплана. Холанђани су топовима оборили два апарата. На сваком јебило шјш човека и три митра љеза.

Руска индустрија је ратом ма 1 ве оштећена но што је то у друшм земљама. у извесиом погледу рат јој је ишао на руку. Од рата је највише претрпела нндустрија западних крајева, којн су у главном и били нозорница ратних догађаја. Велики део фабричког материјала, па често и особље радничко, пренети су одавде на исток или на југ, што је и сама влада олакшавала, чинећи у том циљу знатну помоћ. Фабрике за израду ратних потреба јако су повећале своју производњу. Од лета 1915 » мобилизаци ја индустрије* *, под ■ођством »војног индусгријског одбора < узела је велике

размсре. Мноштво је фабрика преустројено за ратпе потребе; фабрнке, које су израђивале пољопривредне машине удешепе су за израду артиљерпјске муниције, дестилиционе фабрике постале су фабрике експлозива. Војна снабдевања ннсу била једшш узрок интензификацијн руске нндустријске радиностн. Скоро потпунн престанак увоза за прнватне потребе и увећани опсег унутарње трго вине — срећна последица забрањене продаје алкохолних пића — повећали су потражњу домаћпх производа. Пндустријске гране, до тада занемариваие, добиле су нов полет. Поменимо на првом ме-

сту индустрију хемиских производа. У пределу Донеца сад се нскоришћују отпаци угља за производњу бензо-та; у Лисичанску у губернији Екатеринослава, и у Кпнекми на Волги подигнуте су фабрике боја. Огпочела је производња фармапијских предмега: хлороформа, салицилске киселине, терпентина, хигроскопске вате, јода из морских Алга. У Царицнну подишута је фабрика електричних апарата и фабрика оловки. Као и свуда, и у Русији мора индусгрија да рачуна са незгодама рата, које је произвела деламична дезорганизација саобраћајних средстава и недостатак извесног материјала. Оскудица у радној снази смањена је тиме, шго су радници повремено нзвучени испод воЈ'не обавезе, што су употребљсне жене и мла-

дићи у европској, а Кинези и Корејанци у азнјској Русији. Апсолутна забрана продаје пића алкоходиог посећала је продуктивиост рада, јер се тиме у многом смањио нерад. Наднице су се такође повећале, изузев западне области, где је индустрија због Олизине воЈ'мшта нагло ослабила. Скакање надница, просечно, кређе се између 15 до 50 од сто. Рагдници су тачно оценили тешкоће времеиа и схватнли своју важност. Зато и видимо њихове мредставнике у »одбо РУ војне индустрије«, где активно раде на народној одбрани. (Свршиће се) ЗАНИММВЗСГИ Сједињене Државе производе саме 83 од сто од целокупно светске производње куку-

руза; производња ламука износи 04 од сто од светске; угља производе такође иајвпше у свету, 37*8 од сто од СБетске производње; исто важи п за петролеум, 48 од сто; исто и за гзожђе, 40 од сто; злата призводе 22 од сто, сребра 27 од сто. ★ Кина пронзводи годишње чаја 500 милиона тона, два пута и више од целога осталог света. ♦ Од укунне површине европске Русије обрађује се 26 од сто; пога заузимају 16 од сто; шуме 39 од сто; а обрађепа земља износи 19 од сго. У производњи пшенице Русија долази па друго место у свету, она износн 199 милнона хектолнтара.

Одговорни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Штампарија АКВАРфНЕ