Narod

егвари коме оиа вије каг.о одгбвортга. Социјалрстичка страика тражп ла колоннјалнс •/рсђснзЈке најСољу заштиту лроТив каггаталкстичке колокизацнје. .Франпуска соција;тстимка странка сматрт да враКање колонија онима, који су Их имали пре ратз или злмена колоннја, не може Оитп нп» каква смета за закЛучеље мггра ' VIIIПптање Алзаса п Лореиа ипје тернторијчлно пптање. Оио је питаље грава и у том о^лпку оио се појавл-ује г.ред Интерпационалом. као и пред зараћетшм сфанама. џ У плтаљу о Алзасу и Лоутепу впше углелних ‘1’раниуза, пореклом нз Алзаса и Лорона, упутплн су вођи шведских соцпјатиста г. Брантпнгу једаи меморандум, излалсуКи му своје осеКап,е и своје гледиште на то питан.е. Изм*Ку осталога каже сс у томе меморандуму: ми не мо жемо заоорааити саоје претке из Рајжне Федерације, који су се 14. тулз 171X1 са федерзцијама целе Француске, на Марсовом Пољу, заклели, да остају везани са Французима нераздрешивнм ве-ама браства. Ми нећемо да демактујемо нагае очеве, који су 1871 изјавилн у Бордоу, да Алзас и Лорен ие желе да буду даии туђину. Квропа зиа, да је једпнство Француске, данас као и у прошлостп, гарантија ошпгег реда у свету н баријера протнв завојевања и инвазије. Мир који бп био заснован на томе, да те две провинције остану нод туђпнском угравом, не би бно дефинитшпн. Он бн увек бпо узрок >нутрашњих агигација и сталних и законитих узрока за рат. 11лебисцитом се неои постпгдо што се хоКе. јер плебисци т неби уверио Немачку, која всрује само у право снле. Па и ослобођена Немачка, ако 6п се она икзда родила, увек би била са нама, тојест са француским Алаасом и Ј1ореном, ,.ао што су то некада бшш велики немачки мислпоцп, чнју је ствгф толико гу-

та до сада игдала данашња соцнјална дембкратпја. Мп се с.мзтрако као хвалификсвани мандатори итд. итд, (Потпкси) КРДТКЕ ДЕПЕШЕ Цнрих. — Два румупска државннка, агроднн посланици Карп п Маргнломан, којц су се нре рата увек истицали као гермаиофили и који су, зз време немачке кнвазије у РумуПију, остали » од својих I куКа, стцглн су у Берлип после кратког б(Јрав;зеи>а у Б.ечу, Цирих. — ■ емачка влада је решила, да у току септембра и октобра буду две це; е недеље без меса. Нтујорк. — Вчада је одтучнл.а да откупи целокуппу же тпу у 1917. години, како би могла бол с коитролисати потрошњу и како би спусгнла цеае. Цирих. — Фолксцајтунг* и Форверц' пшпу да влада

ФРДНЦУСКИ КЗГД*!ШЕ Извештај од 15 сати. — На фронту Енс канонада са прекидима. Француском ватром изазвана је експлозија у депоима муниције у области Курткон. На перденском фронту доста јака канонада на ссктору Авокур— кота 304. Франиузи су одбили немачке извиднице које еупокушаледа нападну француске линије северно од шуме КоЈ)иер. Број заробљеника, које су Французи добили у области Бомона од 13 августа износи 1470 са 37 официра. Извештај од 23 сата. — Миран дан ка целом фронту осим у Области споменика у Иртбизу и на обема обалама Мсзе, где је артиљерија активна и с једне и с друге стране. ЕНГЛЕСНИ К01У!ИН1'!1Е оа преме ноћп иавршили смо вииш успелмх сспада сеиеро

ллјв покрет међу железиипарима и рздннцтга у бродарницпма. Пс 1 чиње се ширлти пропзганда зз општи штрајк, као једино срество дз се тто пре дође до мира. РУМУНСКОМ НАРОДУ Јаш, 16. августа Поводом годншњице улас^а Румунлје у рат крал, Фердинанд је упутио цароду један мапифес! у коме каже, да румунски народ није објавио рат у ј;ил>у освајања, већ да ослободи своју браћу од мађчрског јарма. Крал> одаје част храбростн трупа, које су и у најтежи.м тремуцима дале доказа о величини своје душе. Искушења, к]>оз која је зе мња прошла, нпсу ислабила гнихову потпуиу веру у коначну победу. Цео народ је решен, дз се до краја бори, уз св«>је храбре савезшње, за народно ујед њење и за три умф права и правде иа свету.

источно од Гу.окура п југо западпо од Илиша и заробили смо више л.удс. Југо источно од Лангер.марка иапЈе су трупе отерале непријатеља са једне јаке гачке, коју је држао управо према наШлм положајима Доцније. — Рђаво време траје н дал.е. Рано изјутра непријатељска ^делен>а су бомбама напала наше положаје источно од Уставерне, али су одбијена са губицима. ИТАШАНСКИ КП1У! <НИКЕ На висоравип I а ; нзицебор ба је продужена и јуче. Пошо су сузбиле непријатељске заштигнице, нашс су трупе напале једну јаку отпориу линију, која је унапред органнзована и > о >.у непријател. огорчено брани. На висовима ПС 10 ЧН 0 од Горице нешто смо напреаовали. У току дана за до'нлп смо више од 100 заробљеника и више мигр кљеза. У битки је учеовова .о Ј46 аероплапа. Једна ес. адрила од 40 авиона бацила је, ис точно од Гој ице, више од 7П00 кграма проје,-тила на непрпјатељскс батерпје у шуми Паиовнцн.

На красу артнл.еријска бсфба п патролна акција. У областн Стелвио (Трентик) у зору 14 аегусга, непријатељ је напао један од наших истакнутих положаја на глечер^ма код Зебриа и успели су да продру. Наше трупе су ииак заунеле један виши врх са кога држе под својом ватром те положаје. Д01 АВАЈј! МИЛАН ЈЕВРЕМОВИЋ. У Африци је преминуо Милин ЈевремоииД., наставник чачанскегимназије, зет нашег уредника. Био је један од врло вредних и интелигентних л.уди и нзврсан друг. Бог нека га прости ! К-.ЈНОВЕЈЕ В.СТИ Г1АРИЗ. — Г. Дивал, ад мпнистратор листа «Боне Руж« ухапшен је као шпијун. ПЕТРОГРАД. — Руски илбори за Успшвотворнц Скцпштину одложени су до 12 новембри. /7.4 РИЗ. Резул тат француске офанзиве на Ме.т био је у томе. што је иот пуно ослободила Верден. где се сада могу вратити станосници и већ се варошмо же ионова подаћп, јер пе при>атељ вшиене може тући варош ПАРИЗ. — »Нордајче Алгемајне Цајгунг" јавља да ће канцелар говоригн о Папиној ноти на састапку комисије Рајхстага, данас у четвртак. ПАРИЗ.— Јављају из Токиа, да је. јапанска влада одбила да изда пасоше Јапанцима који су хтели да иду на конфергнцнју у Шгокхолм. ЛОНДОН. — Одговарају ћи на једну интерпелацију лорд Роберт Цсцил изјавио је у Доњем Дому, да су Па пину иоту добиле све зараћене државе. Овом нотом Паиа иозива државе које ратујуу да нроуче услове за мир. Савезничке владе ће се саветовати о оаом предлогу, прс него што сдговорс на ноту.

ЛОНДОН. — Звапично

се

јавља, да немачка влада врц- и притисак на белгиске социјалисте, да узмууЧешћанакод. ферсттцији у Штокхолму. ђутим белгиски содијаллсти одлучили су да не учествују на конференциЈ‘и, чак и кад би савезници послала своје делегате. Рим. — Са пталијанског (|>ропта стнгло је у Пешту 30.000 ] ан,еника. Општина је • одбила, ца их лрими у свц>с болнице, пошто се већ у њнмд

лалази 2* *.000 раненпка из Галиције и Буковине, МОСКВА. — Генерал Корнилов нримио је много (/• гледних личносши и чести тао им што су казали вој сци да параАа у Москвц није интерниционалистичка, аећ да она има у виду добро отаџбине и продужење рата до победничког краја. Свст је поздрављио генерала Корнилова. — Национална конференција има сад 2500 чланова.

БЕРН. — Канцелар Мнхаелис ошутовао јс прошлог петка у Белгију, да сам видиситуацију у земљи. Он се већ вратпо у Берлин. Л’- НДОН, —Брнтанска национална федерацнја војника и маринаца послала .е енглеском крал.у овакав телеграм. 25 .000 маринаца н војипка енергпчно протествују п{ отив шиљања делегата на конферепциЈ‘у у Штокхолм. Л»уди су врло слаби. Зар смо се ми тукли ни за што?» ПАРИЗ. — Француска влада израдила је проје.-ат за ор^анизмцију будуће пољске војске. Она Ке се споразумети са савезничким владама, да се створн пољска војска од пољскнх одељења која се налазе у свима савезничкн.м војскама. Ова војс а била би нацпонална пољска војска, аутономна, хомогена и организовапа под високом заштитом свих савезника.

ХЕЛЗИНГСФОРС. — Кан целарчја Сабора званично је објавила, да је идућа седница Сабора одложсна до 29 марта идуће године. ПЕТРОГРАД. — Сухомлинов је на саслушању изјавио, да има имања нреко милиои франака. Јутрос је отпочело читатве а ата.

Ги дс Моиасан. НОГМЛНСКА ША.1А

Пред вратима жене су и стресале своје хаљинс, дрсшиле заставчце које су служале као тнтљике на њиховцм шеширима, скидлле огртаче и сгављалс пх преко руку; затнм су улазнле у кућу да би се потпуно оп{Х)стиле одпх дрангулија. Сто је бип постављен у великој кујни где је могло стати сто лица. Село се у два сата. Л>удп раскомоћсци са засукапим рукавима, зајаг.уреса дица, гуталн су давећи се. Жута јабуковача се сијала весела, светла п као позлаКена, у великпм чашама поред вииа, тамног вина. боје као крв. Између сваког тањира било је празно место, место нор-

( 2 ) манско, са чашицом ракпје која је бацала ватру у тсло а веселост у главу. С времена на време, по иекп гост пун као бачва одлазио је до облажњих дрвета, повраћао, па се опет враћао са новом глађу. Жене, с-ерлегн" боје, затегпутих груди као лопта, надувене од глапе допеге, остадоше из срамежљивссти за столом. Али једна од аих, која је била иа већоЈ - муци, пзађе и поведе све остале аа собом. Вратпле су се веселије, спремне за смеј. Грубе шале почеше. Незгодне су биле те шале које су кружиле око стола, све на рачун брачне ноћи. Сељачки

навор за шале био ј‘е празан. Већ сто годииа нсте шале служе за псте прилпке и ма да их је свако познавао, онс су служнле још и засмејавале оба реда званица. Један старац викао је : ,,Пугницн з- Мезиндон у кола“. А то направн урлање од веселости. У дну стола чепгри момка, из сусествч прнпр* .иаху младенцпма ш лу. Један од њих, користећи се тренугиом тншииом, вигну. Ове ноћи биће лов на дивљач по месечини!.. Реци Жане, јели нстина да ћеш и ти ове ноћи ловнти. Младожења се нагло окрсте: Који су то који ће ло витп! Други се поче смејати: — О! ако се и лови, твне-

ћеш остављаш вбог тога свој посао! Цео се сто тресао од с.чеха, земл.а се тресла а чаше дрхтале. Али младожења мислећи да се може корист ти његовом свадбом да се лови, постаде бесан. Е нека само д ђу. Тада паде читав пљусак од двосмислених шала, које нагера;ие младу, дрхтећн ои оче кнвања да иоцрвени. Када су се попила бурад ракије свако оде на спавање; и млади супрузи уђоше у њнхову собу на првом спрату. као шго су све собе па мајурима, а ка..о је бнло топло отворише проаор. Мала лампа рђавог укуса, поклон женпног оца, светлела је на орману, н пос. ељаЈе била спремна да прими иов пар. (Свршиће се)

МАЛИ ОГЛАСИ ПОМЕН Светозар Веселнновић, саобраћајни чиновник велешке жељезничке станпце, нзвештава сроднике и пријатеље, да Ке у недељу 20. ов. м. давати полугодишњн по.мен у црквн Св. Саве, у 10 часова пре подне, својој' доброј супрузи п плетенитој матери Ружици, која је умрла 20. фебруара ове г. у Ници. 24

ХОТЕЛ »АЛЕКСАНДРИЈА« налази се у непоср)едној близпни хотел »Телеграфа* и једини је, који ј'е у том крају остао после пожара. Српска кујна, собе на расположењу. Препоручује Атапас Атанаси јевнћ, хотелијер. 4-8 Г. ДЕ МАЈО, бив. днректор Француско српске банке у Скопљу, моли се Да одмах дође у Српско Трговачко Дру* штво — хотел Кавала, преко пута грчке поште. 1^

Штшмпарнја А-КВАРдНИ

Одговорнв уредник ДРДГ, С ГОГВГЋ