Narod

БР. 23. БРОЈ 10 Л Е П Т А „Народ„ излазп свакога дана по поднс.

Штампарија се налази у Франковој улиди бр. 20.

Власншс КРСТА ЈБ. МКЈ1ЕТИЋ

ГОДИНА [. Рукописи се не вра-ћ^ју. Огласи и белсшке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главпи уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

%

В МАЂЕД0Н1ЈИ

III. Ризлв каже, да ј.?. пнтлн:.<' о народнссти [..»• шено плебисцитом. ћво како: У току иекова, балкански су Словсни били пљачкани или од стране духовни.ч сарадника Васељенског патријарха, или од стране привремених еарадника падишаха. Словенско становништво, угњетовано и подјармљено, оптеретилоје свом својом мржњом истовремено паше и православне попове, чиЈе је понашање било у толико жешће шго је осамнаестог века нссгао и иоследњи знак црквене бугарске и српске независности. У ствари, бугарски покрет у средини деветнаестог века за сопствену цркву имао је исти значај као и српски устанак у почетку истог века, а то је покрет противу сксплоатације страних господара која је посгала неиздржљива: с том разликом само што јс српски устанак био управљсн противу Султана, док је последњи покрет био управљен противу Васељенског патријарха. Благодарећи руском царизму, који је хтео да одБугараетвори свог скспонента на Балкану, Бугари су постигли циљ и створена је 1870 султановим ферманом бугарска егзархија. Да ли је онда чудно што су се за време народног гласања, којс је следовало стварању егзархпје, сви Словени, осећали Бугарима или не, експлоатисани и угњетавани од странс фанариотске клике, изјаснили за егзархију? Хиљадама и хиљадама Срба из Турске стало јс на страну шизме, јер став.љајући се на с грану бугарског скзархата, они се нису изјашњавали ни за бугарску државу, која и није постајала у том тренутку, ни за бугарску народност, него само за словенску литургију у цркви и противу експлоатације Васељенског патријарха. Тражити плебисцит код Македонаца, под оваквим просгим фактом, плебисцит за Бугарску

од 1917. године знач.и хтети р:Сн највећа г ,у пост I. Што се гиче уговора о савезу с()пско-бутарском од 1. марта 191 ж годинс, Србија није никад мислила, као шго Ризов тврди, да п()изна ти.м уговором целу Ма'ћедонију као бугарску зону. Овим јс уговором, Србија јасно признала Бугарима само право на пределе источно од Струме и Родопа: као спорни предео овај уговор обележава не само северни предео, како пише Ризов, него цео предео пзмећу Шар плапине, Охридског језера, Легејског мора и Родопских планина. Пошто је Србнја удаљена од Лад! ан ког »Мора, на конференцији великих сила у Лондону, она је тражила ревизију овог уговора у своју корисг. "Пошто Бугарска није хтела признати арбитражу руског цара, гсоја је уговором предви'1>ена изоио је други балкански рат. Кад је реч о дипломатском акту, Ризов ће сс без сумње сетити тајног уговора од 1908 изм е 1>у Аустро-Угарс ке и Бугарске. Овим уговором Аусгро - Угарска је обећавала да штити династију КобуЈ)га а Бугарска се обвезивала да се заустави, приликом дсобе Европске Турске на западној граници Струме и Родопскнх плаиина. Једним сличним тајнимуговором од 1907. Бугарска је била осигурала ссби, са рускс странс, излаз на Јегејско Море, под условом да ништа не тражи од територија западно од Струме и Родопских планина. Дакле, док су бугарски захтеви бпли онда ужи од овога што Бугарска данас може добити путем споразумног мира, присталице насичнога оугарскога мира су далеко од тога да се задовол>е чак и пелагоншском равн гцом око Бнтоља, већ захтевају за себе целу Маћедонију, Стару Србију, долину Мораве, да би, напослетку, доспели преко Албаније до Јад[)анског Мора. Па ипак,

за Бугарску постоји је дна друга потребајача него што је она коју она осећп за Скопљем, Нишом и Призреном •. та ПОТреО.:, Т; > јз .11 И| IIг. т.п ис.л I Евр-л;..

неће нну колнко изме нити правац б.гареке политике. Бугарски народ показао је допољио обзира према, 1 фпљу К...ист«»гј гпн > А 1.1 дан.н: <јН 1!< <|| >»г<| н ч!.I I И ВИ

Њ*н цил. је бпо да поква ри прпјател.ство између Енглеске и Француске или да одвојп Рус.лју од Француске. Пре него Ш 10 је флота руска отишла н .1 ►јајис. сстог, ла вр>",ге раг.д ругко јдПанског,

и који се не може одлагатн ус.к д завојевач кнх циљсва ма које странке.)) Ту се запршава чланак г. Вендела. А ми ћемо, уз његову изврену аргументацију додати само нсколико питања: Ако је у истини моравска и тимочка долина нассљена Бугарн ма, онда зашто су се прошлога пролећа десиле буне о којима Је толпко би ш Ј овора у спеаткој шгпмии? Ако Бугари кажу истииу, кад траже моравску и тимочку долину, која им је неправедно отета зашто су онда одводили становништво изтих области у Малу Азшз г , као шго )с то јавно обзнанио словеначки посланик г. отокар Рибар у пуном зассдању РаЈхсрата, рекавши дл је више од ЗО.ООи Срба одведено само из нпшке области? Зашто купе еву покрегну имовину народа из поседнутих о бласти и јавно је продају? Не читамо ли свакога дана у софиским листовима објавеојавној пј;одаји драгоцених предмета, тепиха, клавира, па чак и најобичннјега покућанства и надгробних плоча? Не објавл>ује ли се свакодиевно бесплатно дељсње стансшништву из старе Б) т гарске стоке која је доведсна из поседнутих крајсва? Да ли је то држањс н поступање брата према брату? звездице " Данчс озбиљпо: Затто некс власти не дајц „Нироду" нека обавеаипења која требају народу ? Гаргантуа Б/ГАРСШЕЗИРИ Циркх, 25. авг. Бугарски краљ Фердинанд дао је један интервјуу „Новој Слободној преси.“ После } т обичајених изјава верносги Бугарске ПЈ)ема цснтралним силама он је рекао: „Догафаји у Грчкој

ше тих обзира гфема ге|)ОЈ)Пстичком рсжиму У Грчкој.“ • Н а ј за д Фс рди н а н д с м а тра да је потребно да каже, да су односи изме ђу Турака и Бугарске повољни. КЕРЕНСКИ НА ФРОНТУ Локдогђ 25. авг. Г. Керспскп јс држао овакав говор трупама: „Наша бра-ћа жртвована су бсскорисно због издијс несавссиил људи, људи бсз Отпџ биие. Нииш зсмл.и ич паднуиш је са саих страна , револуција јс у опасности. На вама је да зауставшпе испријатеља, Сетите се да стс Руси. да стс људи всрни слободној влади, јср ако се ис сетитс, царизам и гсрмаиизам за владаке иама и Русија 'ће проиасти.” Ш>ј 21 11 И НИХОЛА Н Лондон, 25 авг. Тајнк телсграмн нзмељаии између Кајзсра и Цара 1^03, сбелодаљују флкта која ннсу прчзнла изненађсња тада, када јс Псмачка паговарала Гусију да објапп рат Великој Британијн.

.Јаианска војиичка интервенција на Западу потребна је н могућна јч Потребиа јс са гледншта моралког, те да с.маљи перпод напора, које овај дуги рат намеће сазезниччој војсци, а и зато да створп иарочнту психолошку активност, а самим т. м још несаломљивнју всру у крајњу победу, што ће на роднма, владама и трупама улиги енергију која удесетостручитм ратничку ревност. »Ворлд«, који често изражаса мишљење владају!шх кругова америчких, јавња да ј- једпа мпсијл јапааска одушевљено прим тена у Сјсдињеним ДржаваМа, и изражвва наду да ће се ускоро и потпуно створатц кооперација са јаианском војском иротив зајед^шчког непријатеља. Идеја

Немачка је не само «опо.чснула» Гуспју да ће ј папски напад бити у Северном Мору, веК је досадила руском адииралптсту са обавештењима »пријатељским и приватицм*. Немачки циљ је био да створа какав ннцизепат у Север* ком Мору, који би побркао односе између С 1>ранцуске п Енглесче. Командаит руске флоте, аа време пута нз Ревела, изјавио је да је впдео два торпиљера и наредно је да се отвори ватра и на њпх и на друге лађс ш и њих. 1>>улгат тога 1 • и«.» р тај, јл је једна енглеска лађа гклопл.ена. Та је лађа всровлшо и сматрана за торпиљер; међутим два мрнара етглеска изјављују, како им се учинпло да су виделп једаи торппљер, а кааетан једнтг брода норвешког заклиње се да их је видео. Доказало се да на том месту није бало ни енглеских ни јапансшх ратних лађа, а сви неугралнн одбијају дз је било н.чховпх лађа у близини, али некосредно после тога настали су мкстсрозни догађаји у Нсмачкој, чија је флота изненада мобплисана- У исто време, из неутралних пристаништа у Севериом Мору јављало се, да су торпиљери немачки билп опажепн у Северном Мору од прплике. у ово в;.еме када се догодио инцидент. Немачка је порицала ову торниљерску иферу, али је писмеио утврђено да је она нмала интерес да се створи тај инцидент.

је, дакле, на путу ка остварењу. Конкрегпо реше 1 Бе по овој сгвари чспитивао је сигурко јапански генераштаб, а и немачкп. 'Го је ствар чнсте технике, о којој имају све податке они који треба по љој да донесу одлуку, али није никаква тајна да би интервенција јапанска била гајефикаснија на фронгу руско-румунском. Тамо је фронт у опште осетљшз, то је једпо; и друго, јужна Русија је обилна жнтнаца, центар рударски, фабрич н и мануфактурни, моћан господф свпх водеиих и гзозденпх путева. После тога, са овога дела фронта могло би се прећн у најјачу офанзиву према Софији, да би се пргсекао пут Берлин Багдад