Narod

^БР. 5* БРОЈ 10 ЛЕПТД

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампаријасе налазн учфраиковој улици бр. 20.

Власр.ик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

■РРДУН, П01ЈЕДБД.АК. 25. СЕЦТЕМЕАР 1917. ГОД.

ГОДИНА 1. Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

ГлаЈНи уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Изјава г. Коршотш Нови грчки посланик на српском Двору г. Кондуриотис изјавио је: »Због последњих новембарских дага^аја Сао сам принуђен да се склоним на Крф. Ту, поеучс.н од политичког живота и решен да се више не вратим њему, проучавао сам из близине српски народ. Убрзо сам био онаран његовим оообинама. Моје дивљење било је у толико в&ке, у колико је моје чврсто уверење да су интереси моје отаџбине једнаки са интересима овог храброг народа. Ти су ме разлози натерали да драговољно примим предлог г. Венизелоса, да престављам нашу земљу код српске владе. »Ја сам присталица врло уске сарадње Грчке и Србије на Балкану. Основи ове сарадње већ су израђени у грчко-српском уговору, чије извршење тражи цео наш народ. »Ја сам се век видео са г. Пашићем и предао му својеручно писмо г. Венизелоса. Грчки председник владе каже у том писму, да је срекан иипо види да грчка влада данас може да се саобрази жељама народа, који никада није престао да тражи поштовање грчко-сриског уговора. Г. Пашик је врло ласкаво говорио о шефу наше владе и уверио ме, да ће искреност и узајамна лојалност дати могућности обема народима да успешно бране своје заједничке интересе «. УЕРНПДОРФИ.ТАГОВ

Један телеграм из Вашингтона јавља да америчка влада објављује текст депеша, коЈе су измењали меЈју собом бивши немачки амбасадор Бернсдорф и фон Јагов. Прва депеша је датирана 12 фебруара 1916 и њу је послао Бернсдорф немачком минис+арству спољних послова. Она гласи: »Добио сам непосредна обавештења из апсолутно меродавног извора, која се односе на политичку акцију у једној од наших противничких земаља, акцију која би могла да доведе до мира. Једна од личности, које управљају том земљом, тражи у Њујорку зајам од 170.000 долара, за који нуди и гаранцију. Забрањено ми једајавно кажем његово име. Посао ми изгледа од најве-ће важности. Да ли ми се може тај новац одмах послати у Њујорк. Одговорите ми телеграфски. Усмено "ку вам послати извештај, одмах чим нафем неку личност од поверења да је пошаљем у Немачку.« Потп. Бернсдорф. Други телеграм датиран Је 16 фебруара 1916 и то одговор фон Јагова: »Ја се потпуно слажем са вама што се тиче зајма, само ако вам ови пацифистички маневри изгледају озби-

љан, стварни пројекат, јер нам је у овом тренутку врло тешко да имамо новаца у Њујорку. Ако је та непријатељска земља Русија, онда се неке моки ништа учинити, јер је та сума новаца и сувише мала а да би се могло доки до неког озбиљног резултата у тој земљи. Исто тако стоји са Италијом, где нам такоЈје не иде у рачун, да потрошимо толико новаца.« Потп. Јагов. 22 фебруара Бернсдорф је каблом телеграфисао фон Јагову: »Изволите наредити »Дајче Банк« да стави на раеположење девет милиона марака Хугу Шмиту. Посао обекава много. Детаљи са објашњењима долазе.« Потп. Бернсдорф. После тога Бернсдорф је 7 марта послао овакву депешу Јагову: »Известите нашег посланика у Берну, да ке доки код њега једна личност која ке му дати лозинку ..Запб ге§13“ (у име краља) и која желида ступи у везе са министром спољних послова. Овај посредник тражи још, да се учини употреба од његовог утицаја на штампу, како би она укутала, у колико је год то могућно, о унутрашњим приликама у Француској. Бирају ки овакав начин рада старе ствари неке

се потрзати са одобрењем Немачке.«

Потп. Бернсдорф. Последњи телеграм послао је Јагов и то 18 маја: »Личност, о којој сте ми јавили у депеши од 7 марта, још се није јавила посланству у Берну. Потп. Јагов.

»Телеграф« из Њујорка каже, да је, према сазнању америчке владе, Бернсдорф имао, у меким периодима рата, суму од двадесет милиона долара на расположењу. Највеки део ове суме упогребљен је за пропаганду у штампи и за куповину фабрика муниције, како би се оне спречиле да израђују муницију за Савезнике. Даље се Немачка трудила, да што више рашири мржњу против Сједињених Држава. У том циљу Дернбург је такође потрошио огромне суме новаца. Као изасланик Немачки, Дернбург није успео, али се потрошена сума новаца утврдила истрагом, коју је водила једна анкета америчке владе. ‘ ЗВЕЗДИЦЕ -

На једном скорашњем банкету у немачком главном штабу КаЈзер је рекао, о6р(ска1у1\и се канцелару Михаслису: • Од данас треба измеку нас двојице да влада исто тако тесна органска веза, као што постоји измеку Хинденбурга и Лудендорфа .« Гаргантуа ЕСАД ПАШД 0 СРВИЈИ Женева, 25 септ. У женевском листу »Ла Сер би«, дао је Есад Паша један дужи интервју у коме каже: »Српско - арбанаско пријатељство ојачало се у данима несреће; оио ће у будућности бити још срдачније. Пријатељство, које се рађа у срећи, није тако јако као оно које псстаје у заједничкој не срећи. Везе које су нас сјединпле пред нашим заједничким непријатељем неће се лако раскинути. Ја желим Ср бима да се ускоро врате у своју лепу земљу, која је по својим велнким патшама постала славна у очима целога света.

ИОВИ ПРЕДЛОЗИ Цирих, 21 септ. Једна званична депеша из Берлина јавља, да је немачка влада допунила своју послед-

њу ноту Ватикану. Ту\ Париз. — Јавл.ају из МаЈе допуну предао фон дрпда, да је економско сташе КуЛМаН ПалиНОМ нун- у Шпанији врло тешко. Свацију у Минхену. Ј њој кога дана многи грађани исесе говори О Белгдји, као љавају се у Јужну Америку.

и о условима под којима би Немачка била гошова да закључи мир. Услови су ови: 1. Немачка пристаје да обнови независност Белгије; 2. Немачка 1\е платити свој део Велгији за иипете којс су јој нанете у току овог рата; 3. Белгија мора задржати административну иоделу на Фландрију и Валонију, подељу, која одговара жељи веЈшне белгијског народа и за коју је Немачка заинтересЈОвана етничком аналогијом измеЈ)у осекања Белгије и осе'Јшња Немачке; 'с Пемачка задржава право да слободно развија своја скономска предузсћа у Белгији, а пре свега у Анверсу.

Цене намирницама страхови то су. скочиле, због тешкоћа у транспортовању сувим и морем. АЕК ЗА СУМАРЕНЕ Париз, 25 септ. Једна француска впсока по* морска личност говорила је о одбрани од сумарена и рекла између осталог: Ја вам сад могу рећи, да су напш микрофони достигли тако савршенство, каквом се нисмо могли надати ни пре четири медеље. Са тим апаратима све товарне лађе моћи ће сигурно да знају за присуство сумарена,за н.ихово одстојан.е и ншхов правац и маневровати да их избегну. Топовљаче ће, на против, са тим истим подацнма моћи да их гоне. Ето зашто су британске поморске власти задовољне, а и ми имамо раз лога, да се надамо најбољим резултатима.

ШТРАЈК КОД КРУПА

Н 0 В_ _Т 0 н

Берн, 25 септ. Према послед;бим вестима из Пемачке , у свима круповим радионицама радниуи штрајкују. Iадничка варош Есен празнује. /Кене и де’Ј,а држе минифестације против рата.

КРАТКЕ ДЕПЕШЕ

Лондон. — »Морнинг Посту« јављају из Копенхагена: Један немачки аероплан, који се 9 ссптембра кренуо из Хамбурга у Вармемунде, нађен је у Балтнчком мору, близу данског пристаништа Лангеланда. Не зна се шта је са авијатичарима; аероплан је јако оштећен.

У

Амстердам, 25 септ. Кајзер је сада први пут дао један интервју дописнику холандског » Телеграфа •, у коме каже »Ми смо од почетка били за општи мир и радосно смо примили Папину ноту, на коју смо одговорили са најбољим намерама. Споразум, а особито Енглеска и СЈедињене Државе хоке да нас униште, али ми кемо се моки одупрети и знакемо да победимо. Унутрашњи немари у Русији учиникс да ми победимо. Ми се баримо за част нашс земље и да сачувамо интегритет наших територија *.

Слушајући већ годину дана страшне стварн о поступаљу са српским заробљеницима у Немачкој, Аустроугарској и Бугарској, решио сам се да све ове вести проверим, испитујући Србе, Французе, Енглезе, Русе и поданнке неутралних држава, који су избегли из ропства и чији су искази достојни вере. Ово је резултат моје анкете: Почетком 1916 доведено је у заробљенички логор у Солтау (Хановер) 754 српских заробљеника. Они су личили на живе лешине. Један од љих, који је знао немачки, причао је ово: «Ми умиремо од глади. Док смо пролазили кроз Србију, сељанке су нам често прилазиле и нудиле хлвб, сир и слаиину, али мађарски ■ојници, који су нас спрово-

дили, све су нам одузимали. У многим местима у Аустрији, становници су наи прилазили, пљували нас у лице и тукли нас штаповима по глази.Трндесет мојих другова раљено је на тај начин. Три месеца радили смо у Чешкој тешке послове и градилп железничку пругу. У заробљеничком логору у Кенигсбруку, у Саксонској, било је 4000 Срба. Мршави, кост и кожа, изгледапи су као авети обучене у ратама. Стрпали су их у један удаљенија логор, који је био од■ојен гвозденом оградом од зарабљеничких логора других савезника, Свима је било најстрожије забраљено да оиште с љима. Храна, коју су добивали, била је врло бедна: нешто кафе, бљутаве чорбе ц